Izvor: B92, 24.Mar.2021, 09:30
Gasli o pokojnom Uberu: Volim te, druže, nedostaješ mi
Vozač Formule 1 Pjer Gasli govorio je o svom pokojnom prijatelju Antoanu Uberu.
Antoan Uber, bivši vozač Formule 2 poginuo je posle incidenta na stazi Spa Frankošamp u Belgiji.
Sa njim je veoma blizak bio vozač Alfa Taurija, takođe Francuz, Pjer Gasli i o svemu tome je govorio u svom tekstu napisanom na portalu Players Tribune.
"Ovde ću reći istinu, pravu, neporecivu istinu. Mnogo toga želim da kažem već duže vreme, ali prvo morate da razumete >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ko sam ja", počinje priču Pjer Gasli.
"Subota, 31.08.2019. godine, pred trku za VN Belgije. To je dan za kvalifikacije, zabavan dan. Ja mnogo volim stazu Spa Frankošamp, prelepa je, skoro pa savršena. Kada dođe trkački vikend moj raspored je popunjen i svaki minut isplaniran. Tog dana, posle kvalifikacija sam imao druženje sa navijačima i oko pet minuta do povratka u garažu Toro Rosa. Ipak, uvek se trudim da pogledam trku Formule 2 u subotu, jer volim trkanje a i tako gledam jednog od svojih najboljih prijatelja. Antoana Ubera. Tog dana sam isto tako stajao ispred televizora i gledao automobile kako idu ogromnom brzinom, da bi u drugom krugu video ogroman sudar. Bolid je išao preko 250 km/h i delovi su leteli svuda. Kada se nešto desi pri toj brzini, uvek je jako loše, a i bilo je teško da vidim ko je bio učesnik nesreće"
"Sa mnom je bila Dženi, moj PR i dok smo razgovarali video sam crvene zastave koje su signal za kraj trke. Pomislio sam da se neko ozbiljno povredio, ali duboko u sebi sam znao. Pitao sam odmah ko je bio u udesu, ali nisu znali da mi kažu. Nastavio sam dalje do svoje garaže i slušao instrukcije, ali nisam mogao da ih čujem, nisam bio fokusiran i tada je ušetao moj menadžer i rekao: 'Uber i Korea su imali udes. To je sve što znamo trenutno'. Uber? Ne! Ne!
"On je bio dečak sa narandžastom kacigom, najbrže dete u Francuskoj. Sećam se 2005. godine, kada smo počeli sa kartingom, Uber je bio najbolji. Imao je samo osam godina i svi su znali da je najbrži. Kada god bih video tu narandžastu kacigu znao bih da me čeka paklena trka. On je te godine osvojio titulu, a mi smo se bolje upoznali tek sa 13 godina. 2009. godine sm obojica krenuli na program u Le Manu koji obučava talentovanu decu i sanjali smo o karijeri u automoto sportu. Mihael Šumaher i Ferari su tada bili izuzetno dominantni i to je bio naš san. Morao sam da napustim rodni grad i dođem u Le Man, a jedina dva dečaka koja su bila u istoj situaciji su Antoan Uber i još jedan momak. Antoan je bio prepametan i mnogo je učio, što ga je i držalo daleko od nevolja, pogotovo u tom dobu vam je potrena disciplina", piše Pjer Gasli.
"Sećam se kada smo bili u teretani i odbili da prekinemo trening iako smo obojica bili premoreni, ali smo jedan drugog hrabrili i punili se energijom. Takvi smo bili. Škola je bila kao neki stari, tamni zamak, gde bismo zimi uvek bili bez tople vode. Sećam se da se Uber konstantno svađao sa drugom decom oko jutarnjih tuširanja. Ostali đaci su bili normalna deca i uvek bi nas pitali šta mi to radimo tokom vikenda, a mi bismo rekli da se spremamo za Formulu 1 gde ćemo voziti jednog dana i oni bi prevrnuli očima. Još u dobu kada smo vozili karting, dobu u kom svi obožavaju trke, nisu verovali u nas. Prihvatili su da francuska deca tamo neće voziti. 'Ima 20 mesta u Formuli 1, zašto misliš da ćete vas dvojica biti tamo? Niste toliko talentovani, bukvalno je nemoguće'. Mislim da je ta sumnja gurala da idemo napred. Da smo zbog toga došli tu gde jesmo. Iskreno, mislim da ni mi nismo sto odsto verovali da ćemo doći do Formule 1, jer stvar nam zaista nisu išle u korist. Da, bili smo talentovani i verovali smo čvrsto, ali nismo imali finansije što je u ovom svetu najvažnije"
"Znao sam da postoji šansa da ne uspemo, ali smo morali da damo sve od sebe. Tako smo i postali najbrža deca Francuske, a dečak sa narandžastom kacigom mi je postao brat, više od prijatelja. Tokom čitave trke na stazi Spa sam mislio samo o njemu i u jednom momentu sam počeo da se tresem. Nisam osećao ruke. Srce mi je lupalo u nekom neverovatnom ritmu, nikada to nisam osetio. Čim sam mogao otrčao sam do roditelja i devojke da saznam šta se desilo i nisam bio spreman za ovo što ću čuti. Mislio sam da je u komi, ali smrt? SMRT?! Nikada to nisam mogao da pomislim... I Žil Bjanki je poginuo 2015. godine, to nije tako davno... Bio sam potpuno slomljen. Toliko sam plakao da mi više suza nije ni ostalo i to je bio najgori osećaj koji sam ikada osetio. Uveče sam sklopio oči da spavam, a video sam jednimo svog najboljeg prijatelja"
"On je uvek znao da kalkuliše, nikada nije mnogo rizikovao. Kako se to dogodilo? Zašto? Nije trebalo da ode, imao je mnogo toga pred sobom i siguran sam da ga je čekalo mesto u F1. Mesec dana pred Spa, bili smo u Budimpešti na VN Mađarske. U nedelju smo otišli na večeru u grad i Antoan i ja smo razgovarali satima. Sve bih dao što imam za još jedan takav razgovor sa Antoanom. Kada smo napuštali Budimpeštu dogovorili smo se da ćemo se videti u Belgiji. Nisam mogao ni da sanjam da je to bio posledni put kada ću ga videti"
"U Red Bulu sam počeo 2019. godinu, a dve godine ranije sam počeo u Toro Rosu i sada je bio pravi momenat da pokažem svima koliko mogu i znao sam da sam spsoban za tako nešto, pogotovo jer su u Antoana i mene sumnjali još u dečačkom dobu. Obojici nam je stalo. Imao sam mnogo dobru 2018. godinu i onda me je Helmut Marko pozvao i rekao mi da me želi Red Bul. Tim koji je sa Fetelom bio šampion želi mene. Bio sam presrećan, ali nekako, nije to bilo to. Otkako sam napravio prvu grešku ljudi su počeli da me gledaju čudno. Slupao sam se tokom zimskog testiranja i od tog momenta sezona je krenula nizbrdo. Onda sam imao teške prve dve trke i mediji su me rastrgli. Šta god da kažem se izvrne u izgovor i baš mi je bilo teško. Bolid nije bio sjajan, ali sam se trudio da napredujem iz nedelje u nedelju. Šta god da se desilo, videlo se jasno da nisam za to mesto i da nikada neće uspeti. Nisam tip koji će pričati sve medijima, zahvalan sam Red Bulu na prilici koju sam dobio i za sve što su uradili za moju karijeru. Zaista jesam i to je istina"
"Nakon što smo se Antoan i ja pozdravilli u Budimpešti otišao sam na odmor, ali sam prvo nazvao Krisa Hornera da ga pitam na čemu mogu da radim da napredujem za narednu trku i da vidim kako on može da pomogne ljudima u mojoj garaži, pa mi je rekao da će dati sve od sebe. To je sve što sam želeo, da radim i napredujem. Kada me je Helmut Marko pozvao bio sam u Španiji na odmoru i saznao sam da idem u Toro Roso, a da Aleks Albon dlazi u Red Bul i tu je bio kraj priče. To je Formula 1, tako to ide"
"Neću da lažem, bio sam tužan, bio sam slomljen. Želeo sam da budem svetski šampion i ko zna kada ću opet dobiti priliku u tako dobrom timu. Bio je to ogroman korak u nazad i odmah mi je Antoan poslao poruku: 'POkaži im da greše. Budi jak. Dokaži da zaslužuješ mesto u najboljem timu'. Moja tuga je odmah postala motivacija. Znao sam šta treba da uradim, ima jopš devet trka na kalendaru i to je značilo da devet puta moram da impresioniram, da im ukažem na grešku"
"Spa 2019. godine u Toro Rosu mi je po prvi put u životu pokazao novo poglavlje. Uvek sam smatrao da ima određeni pravac koji pratim do šampionske titule, a kada sam tako dole na startnom mestu u Toro Rosu, tada se stari Pjer javio. Kada svi sumnjaju u tebe pokaži im da greše. Međutim, onda se dogodila subota i svet mi se okreno naglavačke. Izgubio sam prijatelja. Izgubio sam brata. Izgubio sam jedinu osobu na svetu koja poptuno razume kakav je moj život. Deo mene je umro zajedno sa njim. Sutradan je na stazi bila odvratna atmosfera. Antoan je bio deo života mnogih ljudi i samo smo videli crni oblak iznad naših glava. Sve je bilo užasno. Imali smo minut ćutanja u njegovu čast i tu je bila njegova porodica. Trka danas? To je sve što imam, to je bio njegov život, znam da bi mi rekao da odem tamo i dam sve od sebe"
"Kada sam seo u bolid, zažmurio sam, udahnuo duboko spustio vizir i ušao u svoju zonu. Antoan je bio uz mene, znao sam to. Od tog momenta sam sve radio kao da sam spustio vizir, morao sam da jurim svoj san. I tako, godinu dana kasnije, vratio sam se u Belgiju, nekada moju omiljenu stazu. Tada sam bio tužan. Samo sam plakao. Pre tog vikenda sam otišao da položim cveće na mestu nesreće, O Ruž, jedno od najlepših mesta u motosportu. Položio sam cveće za svog prijatelja i pomolio se za njega, pa sam otišao"
"Voleo bih da mogu da kažem da sam posle toga bio spokojan, ali nema spokoja kada se tako nešto desi. Osetio sam ponovo da je bio tu tog dana. Opet sam mogao da podignem vizir i da ga vidim. Jasno da ga vidim. Uspeo sam da ga povedem sa sobom u Moncu na narednu trku. Neposredno pred trku sam se preselio u Milano i po prvi put u karijeri sam spavao kod kuće pred trku. Nedelja jutro, sedim u kuhinji i pijem kafu, a mislim samo na Antoana i na to kako je moj život zapravo dobar. Uspeo sam, a uspeo je i on. Ja sam vozač Formule 1, je***e Formule 1 i za pet sati ću voziti VN Italije"
"Počeo sam kao deseti. Bio je to čudan dan, mnogi su imali probleme, ali mi u Alfa Tauriju nismo. Naš bolid je bio sjajan i samo smo gurali napred. Onda, u 29. krugu sam preuzeo vođsvo kada je Luis Hamilton dobio kaznu. Po prvi put u F1 nisam bio iza nekoga, bio sam lider trke. Čitavu svoju F1 karijeru sam proveo vodeći bitke i konstantno jurio nekoga ispred sebe, ali ovoga puta to nije bio slučaj. Samo pista i ja. Vozio sam svaki krug kao poslednji jer sam znao da me neko gleda"
"Sve vreme sam mislio da je to moj dan, da je napokon došao moj dan, naš dan. Mnogo toga treba da se desi da pobediš na trci Formule 1, ali kada sam prošao prvi kroz cilj, mislio sam samo na moju porodicu i Antoana. To je bio rezultat mog napornog rada, svog odricanja, iako sam fizički sam prešao cilj, svi su oni bili uz mene. To je bio najbolji osećaj na svetu, taj krug posle pobede... NajboljI! Zbog pandemije nije bilo publike, ali je svakako podijum bio veličanstven. Stajao sam na najvišem postolju i kada sam čuo himnu Francuske trudio sam se da upijem svaki delić sekunde. Prvu pobedu imaš samo jednom"
"Kada se sve završilo nisam mogao da odem. Osećao sam se kao da sam vezan za podijum. Iako nije bilo navijača, nekako sam osećao njihovo prisustvo. Na momente se ovde osećaš usamljeno, ali stajući gore i gledajući mehaničare, inženjere i sve ljude upletene u rad Alfa Taurija koji daju sve od sebe za ovakav momenat. Tada sam se opet setio dečaka sa narandžastom kacigom. Onog koji me s neba gleda. Njegovi snovi su bili moji snovi, moji snovi su bili njegovi snovi. To je bio naš momenat. Antoan me je naučio mnogo toga. Nije prošao dan da nisam pomislio na njega. I vole bih više od ičega da smo nas dvojica jedan do drugog na pisti. Nisam ništa prepuštao slučaju, taj podijum u Italiji i tu pobedu sam slavio kao ništa drugo na svetu. Kad se trud isplati je nešto najlepše. Podignite vizir ljudi, cenite ljude u vašem životu.
"Ja sam toliko srećan što sam sada ovde i što se bavim čime se bavim. Srećan sam i što sam imao priliku da upoznam Antoana Ubera. Zauvek ću sa sobom nositi njegove snove, njegove ambicije, ma gde god da odem. Volim te, druže nedostaješ mi", Pjer.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
