Izvor: Kurir, 25.Okt.2010, 09:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
GOLMANU SRBIJE
Nad svojim navijačkim strastima još imam kontrolu. Ne potpadam pod uticaje gomile. I pišem ti kao čoveku, nečijem sinu, kao sportisti, golmanu reprezentacije Srbije. Zato što sam zabrinut. Za tebe. Za moju Srbiju. Ti si naša „jedinica“ i trebalo bi da te svi podrže kada obučeš dres „orlova“ sa onim svetim grbom do srca. Ali to moraš i da zaslužiš. Više delima van terena nego na njemu.
Sine Vladimire... Stavi prst na čelo. Zamisli se. Pre nego što još jednom doliješ >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << ulje na žestoko rasplamsalu vatru među navijačima. Odnosi su u tom miljeu poremećeni. Da ne kažem sjebani. Malo vredi ljudski život. Mnogo manje od boje klupskog dresa.
Tvoji potezi daleko su od promišljenih. Znam, u sportu se igra na instinkt, na trenutak... I to je, manje-više, OK. Dok utakmica traje. Sve pre i posle toga mora da bude izračunato i osmišljeno. Tvoje ponašanje ukazuje na to da te niko nije posavetovao ili da su te savetovali pogrešni likovi. To je bez veze.
Ako ti je neko rekao šta da uradiš, rešio je da te upropasti. Zar misliš da je Srbiji potrebno ono što smo videli u Đenovi? Zar misliš da je tebi potrebno? Da li je moguće da upad huligana u autobus i direktnu pretnju po tvoje zdravlje nisi shvatio kako treba? Tvoja dela govore da nisi.
Prebrzo si zahvalio navijačima kluba čiji dres sada nosiš zbog toga što postoje. Pomislio bi čovek - izletelo ti. Ovo s majicom na derbiju na kojoj tražiš oprost „za ružnu prošlost“ i pokazivanje mišića onima koji su se donedavno kleli u tebe pokazalo je da gubiš konce.
Scene sa derbija isto ćeš tako veoma brzo gledati kao prošlost. Shvatićeš da je i ona ružna zbog tvojih poteza. Život nije igra. Nije to fudbalska utakmica u kojoj izgubiš, pa odeš kući ili u kafanu da izlečiš tugu zbog poraza. U životu su ulozi drugačiji. Zajebaniji. Veći. Skuplji... I nema revanša.
Nad svojim navijačkim strastima još imam kontrolu. Ne potpadam pod uticaje gomile. I pišem ti kao čoveku, nečijem sinu, kao sportisti, golmanu reprezentacije Srbije. Ti si naša „jedinica“ i trebalo bi da te svi podrže kada obučeš dres „orlova“ sa onim svetim grbom do srca.
Ali te neće svi podržati dok god budeš izletao pred rudu i raspaljivao bujnu maštu potkrepljenu scenama nasilja kojima svakodnevno svedočimo. Bojim se da bi epilog tvog udvoravanja navijačima kluba čiji dres sada nosiš mogao završiti naopako.
Uzdaj se u pamet, momče. Ne podleži trenutku. Zadrži misli i osećanja za sebe.
