Izvor: RTS, 17.Feb.2011, 21:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fudbaleri žrtve
Najnoviji slučaj pljačke fudbalera u Italiji neumitno pokreće pitanje o seriji zločina, u svim delovima sveta bez izuzetka, u kojima su žrtve elitni fudbaleri.
Pljačkaš naoružan pištoljem presreo je fudbalera Palerma Abela Ernandesa po završetku treninga dok se fudbaler nalazio u društvu devojke.
Ernandes je posle treninga sa devojkom krenuo ka automobilu kada im je prišao muškarac u dvadesetim godinama naoružan pištoljem, zatraživši od >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << fubalera da mu preda sve dragocenosti.
Razbojnik je Urugvajcu oteo ručni sat, dok je od prestrašene devojke uzeo minđuše.
Ernandes je odmah posle ovog prepada, vidno potresen, pozvao policiju.
Mnogi bi ovo otpisali kao izolovan incident, nešto što se dešava svima i svugde pa nema razloga ni da sportisti budu izuzeti. Ali da li je tako?
Broj slučajeva u kojima susportisti, a pre svega fudbaleri, žrtve zločina je odavno prevazišao marginalnu cifru i sada se već priča o sociološkom fenomenu. Ovde, naravno, nije reč o manipulacijama prilikom transfera, umešanosti organizovanog kriminala u životima igrača ili raznim aferama sa klađenjem koji odavno zaokupljuju medije u svetu a od nedavno i kod nas.
Verovatno najpoznatiji primer je ubistvo Andresa Eskobara.Kolumbijski reprezentativac ubijen je dok je večerao u restoranu hicima iz vatrenog oružja nakon što je postigao autogol koji je bio presudan u eliminaciji Kolumbije na Svetskom prvenstvu 1994. godine.
Roberto Karlos je opljačkan dok je bio zaglavljen u saobraćaju u Belo Horizonteu. Maskirani pljačkaši su, naoružani takođe vatrenim oružjem, oteli fudbaleru sve dragocenisti koje je u tom trenutku imao kod sebe. Ne čudi, dakle, odluka Karlosa da, nakon najnovijih pretnji koje je dobijao, „pobegne" u daleku Rusiju.
Robinjova majka, dok je ovaj još uvek igrao za Santos, je oteta sa jedne žurke i držana jekao talac 40 dana da bi na kraju iipak bila puštena nepovređena.
Vilson Palasios, fubaler Totenhema i selekcije Hondurasa, imao je sličan slučaj ali sa drugačijim ishodom. Njegovog mlađeg brata su oteli petorica naoružanih muškaraca u oktobru 2007. godine i iako je otkup plaćen on je pronađen mrtav u maju 2009. godine. Uspeh sa kojim Palasios igra u najjačoj ligi na svetu sigurno je još impresivniji kada se ima u vidu jedna ovakva porodična tragedija.
Možda je i najozloglašeniji slučaj iz 2009. godine kada su desetorica fudbalera jednog amaterskog kluba iz Kolumbije nađena mrtva i to dve nedelje nakon što su oteti sa venecuelanske strane granice. Ono što ovaj zločin čini još strašnijim je i činjenica da su tela nađena raštrkana svuda po zapadnoj teritoriji Venecuele.
Nakon mnogobrojnih incidenata, koji idu od pljački i otmica pa sve do hladnokrvnih ubistava, koje fudbaleri već godinama doživljavaju na teritoriji Južne Amerike, čini se da situacija nije ništa bolja ni na Starom kontinentu.
Ljubitelji fudbala sigurno pamte slučaj od pre nekoliko godina kada su fudbaleri Liverpula bili na meti pljačkaša koji su, po pravilu za vreme utakmica kluba sa „Enfilda", upadali u njihove domove i odnosili dragocenosti.
Na potpuno drugom kraju Evrope, u Gruziji, otet je a par godina nakon toga je i pronađen mrtav rođeni brat Kahe Kaladzea, fudbalera Đenove i kapitena svoje selekcije.
Patrik Vijera može da se pohvali da je bio žrtva „holivudske" pljačke. Vijera i njegova supruga su prvo omamljeni gasom kroz ventilacioni otvor u njihovoj vili u Kanu a zatim su lopovi uzeli sav nakit a i odvezli su i Vijerin mercedes.
U ostatku sveta trend je još alarmantniji. Obafemi Martins je, u vreme dok je nastupao na Ostrvu, bio upucan dok je boravio u rodnoj Nigeriji. Iako većih posledica po zdravlje fudbalera nije bilo, trauma koju je ovaj događaj izazvao je tolika da Martins i dalje odbija da se vrati u domovinu bez zaštite telohranitelja.
Mamadi Sidibe, u to vreme fudbaler Stouka, je prebijen i izboden nožen u napadu rulje navijača Togoa nakon poraza te selekcije od Malija za koji je fudbaler nastupao.
Stariji brat Džozefa Joba otet je u Nigeriji i držan je kao talac skoro dve nedelje da bi na kraju ipak bio pušten. On je otet sa još dvojicom svojih prijatelja ali je samo on zadržan upravo zbog veze sa poznatim fudbalerom.
Ovo, naravno, predstavlja samo kratki siže jer tačan broj slučajeva je neuporedivo veći. Zbog dinamike kojom se zločini dešavaju teško ih je i tačno pratiti ali ono u čemu se svi eksperti slažu je da ovaj trend „fudbalskih" zločina u konstantnom porastu.
Fudbaleri, što zbog statusa u društvu što zbog novca koji najčešće taj status prati, predstavljaju očigledan „plen" najrazličitijim kriminalnim grupama i možda nije prerano da se priča o načinu na koji bi se elitni sportisti zaštitili.
