Izvor: Blic, 25.Maj.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fudbal u Carigradu na prestolu!
Fudbal u Carigradu na prestolu!
Da li će noćas među džamijama i palačama Bosfora odjekivati pesma Liverpulovog kopa 'you’ll never walk alone' ili italijanske kancone, evergrina iz producentske kuće premijera Silvija Berluskonija, pitanje je zbog kojeg je više od 50.000 fudbalskih hodočasnika sa dve nijanse crvenih zastava stiglo u Istanbul.
Odavno, posle 'Bitlsa' ili Kenija Dalgliša, neko nije plimu sreće na liverpulskim dokovima podizao tako snažno kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << - Rafael Benitez. Španski stručnjak koji je sa Valensijom dva puta bio na pragu osvajanja Lige šampiona, a prošle godine za utehu podigao pehar Kupa UEFA, pokazao je na užarenoj fosni 'Enfilda' kako latinska proniciljivost i ostrvska strast za fudbalom mogu izvajati 'rafaelo kuglice' koje zastaju u grlu rivala, pa se tope u ustima fudbalskih sladokusaca. Istina, nema ovo izdanje 'crvenih đavola' zvezde u timu, Čavi Alonso, Luiz Garsija, Džerard, Karager ili Baroš jesu vrhunski izvođači u pojedinačnim deonicama meča ili na parcelama terena, ali način na koji oni lome nade protivnika zaslužuje sva priznanja, finale Lige šampiona, ako ne i više. - Kako ćemo igrati protiv Milana?
- Jednostavno, onako da to njima najmanje odgovara - rekao je juče izveštaču 'Blica' Benitez između fotografisanja sa simpatizerima 'crvenih đavola', koji su otkrili njihovu bazu u hotelu 'Kroun plaža' u Atakeju u istanbulskom predgrađu Sahil Jolu. To znači da će roso-neri za vratom na malom prostoru za manevar imati 'đavola'. U toj fudbalskoj geometriji Rafe Beniteza kompas i loptu od avgusta prošle godine redom su gubili GAK, Monako, Deportivo, Olimpijakos, Bajer Leverkuzen, Juventus i Čelsi. Zar neko sa takvom sezonskom kolekcijom skalpova nije zaslužio da večeras u Carigradu postane car evropskog fudbala?
Minuli rad fudbal, naravno, ne poznaje i ne priznaje. Liverpul će morati da zaboravi slike_arhiva Rivalda ili Del Pjera na kolenima, ruke očajanja na očima čelsijevca Gudjensena posle promašaja u 90. ili 100 nekom minutu fudbalskog trilera na stadionu 'Enfild roud' u polufinalu, mora, jer će večeras s druge strane igrališta imati Milan. Kako u jednoj reči uterati strah u kosti rivalu Milaneza?
Ševčenko? Ne! Kaka? Ne! Inzagi? Ne! Ne, nije ni Nesta, Sedorf, Dida ili Kafu, nego - Maldini. Večeras će u smiraju dana, kad se samo pramenovi tame uhvate oko minareta sultan Ahmetove džamije, Paolo Maldini na zalasku igračke karijere odigrati svoje sedmo finale u Ligi (Kupu šampiona). E, to je Milan. Formacija 4 (Kafu, Nesta, Stam i Maldini) - 3 (Gatuzo, Pirlo, Sedorf) - 1 (Kaka) - 2 (Ševčenko, Inzagi) može da baci na hridi poraza i takve lađe kao što je ova, za čijim pramcem je Rafa Benitez.
Uspavanka, nekom se možda čini paukova mreža oko igre i lopte, na kraju se obično ispostavi pobedničkim vezom Milaneza. Roso-neri imaju tim, naviku osvajanja trofeja, osovinu Dida, Maldini, Kaka, Ševčenko i trenera Karla Ančelotija koji se uz Beniteza i Hidinka (PSV Ajndhoven) nalazi na postolju najboljih fudbalskih taktičara današnjice.
- Kažete, mi se branimo. Ne, mi samo tako napadamo i osvajamo trofeje - samouvereno je juče rekao Ančeloti uz napomenu da je uigranost, a ne pojedinac glavni adut njegovog tima u finalu Lige šampiona.Navijači ipak vole imena, što jača, to više prirastaju srcu. Šteta je što ovo finale neće imati jednu ekstra zvezdu tipa Ronaldinja ili Ronalda. Ali i ovogodišnji ciklus Lige šampiona koji se večeras uliva u prošlost pokazao je da su timovi koji su dozvolili da im lopta upadne u lirski rukavac igre ili zabave ostali daleko od zidina Carigrada. To je matica koju treba prepoznati i njen tok uhvatiti. Mada je to od nas daleko, otprilike kao i saznanje da smo noćas u Carigradu mogli biti domaćini Milanu i Interu. Ali izgleda da nam je, kroz vekove, takva sudbina! Branislav Parović
