Izvor: Politika, 01.Apr.2015, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Formula 1 zbog novca želi i prvenstvo žena
Berni Ekleston, prvi čovek najbržeg globalnog takmičenja, smatra da bi lepši pol u svom odvojenom nadmetanju privukao i medijsku pažnju i dosta novih sponzora. – Pod stare dane zamera svom „čedu”
Iako je „zakoračio” u 85. godinu, Berni Ekleston, vodeći glasnogovornik i manjinski vlasnik Formule 1 (većinski je fond „Si-Vi-Si”), još uvek zna kako da privuče pažnju javnosti.
Poslednja u nizu njegovih ideja jeste – odvojeni šampionat Formule 1 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << samo za žene vozače. Uoči prekjučerašnje trke za „Veliku nagradu Malezije” on je izveštačima „Gardijana” i „Mirora” obrazložio svoj stav:
– Iz nekog razloga žena nema u našem nadmetanju i to ne zbog toga što ih mi ne želimo. Naprotiv – mislim da bi one privukle i mnogo medijske pažnje i dosta novih sponzora.
Prva je u „muškoj stvari” led probila sredinom sedamdesetih godina prošlog veka Italijanka Lela Lombardi, koja je vozila na 12 trka za „Marš” i „Vilijams”. Njena sunarodnica Marija Terezija de Filipis 1959. je tri puta startovala za volanom „Maseratija” i „Poršea”. U „Brebenovom” timu je 1992. bila i Đovana Amati, ali je vozila tri puta kvalifikacije.
Špankinja Marija de Viljota je 2012. testirala mogućnosti bolida „Marusije”, a 2014. je to radila Suzi Volf u „Vilijamsu” na treningu u Silverstonu. Jedina pripadnica lepšeg pola u najbržem globalnom takmičenju danas je Karmen Žorda, i to kao razvojni vozač u timu „Lotus Mercedes”.
U američkim prvenstvima „Indikar” i „Naskar” ravnopravno je učestvovalo mnogo više žena, a svakako najpoznatija (i to van granica SAD) jeste Danika Patrik.
– Mislim da je rešenje poseban svetski šampionat isključivo za žene. Mogle bi da voze uoči muške trke ili dan ranije – rekao je Ekleston.
Eklstonovoj zamisli odmah se usprotivila Suzan Volf, supruga Tita Volfa, šefa „Mercedesovog” tima:
– Prvo, ne možemo da nađemo toliko kvalitetnih vozača. Drugo, ceo svoj život sam se nadmetala kao normalan takmičar. Zašto bih sada odmeravala svoje sposobnosti isključivo sa ženama? Želim da pobeđujem, ali u najjačoj mogućoj konkurenciji.
Pored „bombe” u vidu ženskog šampionata, Ekleston je osuo „drvlje i kamenje” po svom čedu, kazavši da su timovi egoistični, da rade za sebe, ne razmišljajući o budućnosti.
Kontroverznom Eklestonu može puno toga da se zameri, ali od početka je uvek imao viziju šta Formula 1 treba da predstavlja.
U Formuli 1 postoji kolektivni ugovor, a potpisnici su tri strane: FIA (Međunarodna automobilska federacija), FOTA (Asocijacija timova Formule 1) i kompanija „F 1 administracija”, koja je je nastala 1981. kao posledica rata 1979. između tadašnje automobilske federacije (FISA) i udruženja konstruktora vozila (FOKA), čiji je predsednik bio Berni Ekleston. Ekleston je postao osnivač i vlasnik novoosnovane firme, zadužene da brine o TV prenosima. Konačno se kao neprikosnoveni broj jedan u Formuli 1 ustoličio 1995, kada je kao predsednik FOKA preneo na svoju kompaniju „F 1 administracija” sva komercijalna prava vezana za takmičenje. Od tada je, više nego ranije, dirigovao svim zbivanjima, uvećavajući lično bogatstvo i do 3.500.000.000 evra (pre desetak godina razvod od supruge Slavice olakšao ga je za 750.000.000 evra).
Kada je u prvim godinama ovog milenijuma Formula 1 prerasla Eklestona, uključili su se moćniji finansijski igrači poput „Si-Vi-Si-ja” (kao produžena ruka američke banke „Sitikorp” osnovan u Evropi 1981, a danas obrće kapital različitih investitora od oko 40.000.000.000 evra) ili sada bankrotirane američke banke „Liman braders”. Oni su 2006. pazarili Formulu 1, postavši najveći akcionari. Berni Ekleston poseduje nešto više od pet odsto deonica, a zadržao je i direktorsko mesto u „Formuli 1 promocije i administracija”, sa godišnjom platom od 4.200.000 evra.
Pored nezadovoljstva zbog načina na koji ekipa radi, razlog sve evidentnijem padu popularnosti (profita) Formule 1 vidi u tome što je takmičenje postalo previše tehnički komplikovano za prosečnog navijača (potrošača):
– Tome doprinose i komentatori, jer stvari ljudima objašnjavaju kao da su eksperti, a sami često ne razumeju o čemu je reč.
Kada neko poput Eklestona u razvijenim zapadnim demokratijama pokuša da deo krivice svali na medije, razlog tome mogu da budu dve stvari: ili je video da ne može nikako da spase svoj proizvod, pa pokušava očajnički „veštačko disanje” ili je jednostavno biološki časovnik postao preteško breme...
Ratko Pavlović
objavljeno: 02.04.2015.
