Izvor: Politika, 03.Jan.2012, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Formula 1 kao napredna verzija video igre
Na bolidu u toku trke sto senzora koji šalju podatke u realnom vremenu stručnjacima udaljenim i hiljadama kilometara.– Svaki tim u sezoni potroši 200.000 litara goriva koliko i normalan automobil za 50 godina
Tvrdnja da je „takmičenje majka pronalazaštva” uporište najviše ima u prvenstvu Formule 1.
Za 61. godinu nadmetanje bolida je glavni „krivac” za uvođenje niza tehničkih inovacija u automobilsku industriju: disk kočnice, poluautomatski prenos, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pogon na četiri točka, turbo motori, elektronsko upravljanje obrtnim momentom, snimanje podataka u toku vožnje, aktivno ogibljenje, poboljšanje sigurnosti, usavršavanje guma... Lake aluminijumske i titanijumske konstrukcije uz upotrebu ugljeničnih vlakana i keramičke disk kočnice svetlost dana su ugledale u avio industriji, ali su svi ovi izumi poboljšani u Formuli 1.
Zato današnje trke najbržeg takmičenja na svetu podsećaju na napredne verzije video igara.
Ferari, najpoznatija ekipa Formule 1 (sa 808.000.000 evra nalazi se na 18. mestu liste 50 najvrednijih planetarnih klubova), za svaku „veliku nagradu” koristi usluge tima od oko stotinak članova: to su inženjeri, mehaničari, specijalisti za gume , gorivo, ulje i strategiju trka. Na bolidima se nalazi oko 100 senzora koji u realnom vremenu šalju podatke u garažu pored staze gde se oni uz pomoć moćnih kompjutera obrađuju. Na osnovu njih ne samo da se vozačima signalizira šta im se sa mašinom dešava, već se prave simulacije i predviđanja šta može da im se dogodi. Ono što stiže iz Ferarijevog bolida ide putem hiper linka i u bazu „crnog konja” (Maranelo u Italiji) često hiljadama kilometara udaljenoj od mesta zbivanja. Posebno obučene ekipe za svaki deo rada bolida ih analiziraju i tako obrađene podatke vrlo brzo vraćaju odakle su stigli.
U toku prvenstva svaki tim, špartajući globusom, prevali oko 160.000 kilometara. U isto vreme, potroši se i 200.000 litara goriva ili tačno onoliko koliko utroši prosečni putnički automobil u toku pet decenija. To je i razumljivo jer na 100 kilometara moćan motor „proguta 75 litara (pri 18.000 obrtaju u minutu, svake sekunde se usisa i 450 litara vazduha). Pri brzinama većim od 300 kilometara na čas (ekipama je u toku šampionata dozvoljeno da koriste po osam motora za jedan bolid) razvijaju se ogromne temperature pa su zato kočnice napravljene od ugljeničnih vlakana i mogu da trpe i do 750 Celzijusovih stepeni. Ali, zato od 200 do nula kilometar na čas bolid se sa tragom kočenja od 65 metara zaustavi za 2,21 sekundu! I dok se gume (pneumatici) na običnim automobilima menjaju (zavisno od platežne moći stanovništva) posle petnaestak ili nešto više hiljada kilometara, u Formuli 1 njihov vek je – 200 kilometara.
U ranijim vremenima Formula 1 je kao gorivo koristila mešavinu benzina, alkohola uz dodatke različitih hemikalija i adativa, tako da su posle svake trke mehaničari morali da peru motore dizelom jer bi u protivnom oni počeli da rđaju.
Danas se u Formuli 1 koristi oko 50 različitih mešavina goriva, zavisno od vremena i timske strategije. Ferari je nedavno zajedno sa Šelovim stručnjacima (oko 40 ih je stalno uz italijansku ekipu) izveo zanimljiv eksperiment. Fernando Alonso je vozio bolid (model 2009.) prvo sa gorivom koje se koristi za vreme trke, a onda sa onim koje je moguće kupiti na Šelovim pumpama. I bio je brži samo devet desetinki sekunde...
Ratko Pavlović
objavljeno: 04.01.2012.
