Izvor: RTS, 28.Jan.2014, 09:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Filmska prevara njujorških mafijaša
U filmu "Dobri momci" Martina Skorsezea, Rej Liota ovekovečio je život poznatog mafijaša, kasnije zaštićenog svedoka Henrija Hila. U svom svedočenju protiv mafijaške familije Lukeze Hil je otkrio jedan od najvećih skandala u američkom sportu u kojem su u nameštanju utakmica učestvovali pojedini igrači Boston koledža.
Jedan od najvećih skandala u američkom sportu dogodio se krajem sedamdesetih godina prošlog veka kada su ilegalni kladioničari, povezani sa mafijom, >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nameštali utakmice košarkaške ekipe Boston koledža. Ono što ovoj priči o korupciji daje dozu glamura je činjenica da je u nameštaljku bila umešana jedna od najvećih mafijaških porodica Njujorka, porodica Lukeze. Ono što ovoj priči dodaje malo „Holivuda" je podatak da je jedan od mozgova operacije bio Henri Hil, poznati mafijaš, a kasnije doušnik i zaštićeni svedok koga je glumio Rej Liota u legendarnom filmu Martina Skorsezea „Dobri momci.
Nameštaljka, koja je počela 1978. godine, otkrivena je dve godine kasnije kada je Henri Hil, pred Velikom porotom, svedočio o kriminalnim aktivnostima porodice Lukeze. Hil je svedočio o najvećoj pljački ikada izvedenoj na američkom tlu, koja se dogodila 1978. godine na aerodromu Džon Kenedi kada je iz sefa ukradeno pet miliona dolara u kešu i oko 900.000 dolara u dragom kamenju i zlatu koje je Lufthanzin avion doneo iz nemačke. Novac je pripadao američkim vojnicima koji su bili stacionirani u bazama u Zapadnoj Nemačkoj i američkim turistima. Procenjuje se da bi vrednost novca i ukradene robe danas iznosila oko 17 miliona dolara.
Henri Hil, koji je preminio pre dve godine, učestvovao je u prevarama, pljačkama, švercovanju narkotika i mnogim drugim krimilanim radnjama između kojeg je bilo i nameštanje utakmica. Sama ideja oko nameštanja utakmica koledž ekipe Boston Iglsa nije potekla od Hila. Ideja pala je na pamet malim kladioničarima, braći Perla, Entoniju i Roku, iz Pitsburga, koji su u koledž sezoni 1978/79, videli savršenu priliku da počnu sa nameštanjem.
Roko Perla bio je srednjoškolski drug sa jednim od košarkaša Boston Iglsa, Rikom Kunom, koji je bio senior u koledž ekipi i od koga se očekivalo da bude ključni igrač tima u nastupajućoj sezoni. Prevara je bila jednostavna, Kun bi trebalo da se pobrine da njegova ekipa mečeve na kojima je izraziti favorit dobije sa manjom razlikom od predviđene. Kod današnjih kladioničara to bi značilo da se ne probije „hendikep". Dakle nije bila u pitanju prevara gde je klub trebalo da pobedi, odnosno izgubi meč, već je nameštanje bilo oko poena.
Ukoliko bi ekipa Iglsa zapela, Kun bi bio taj koji bi svojim „nenamernim" greškama dao šansu protivniku da smanji prednost na razliku koja odgovara kladioničarima. Da bi se osigurali da prevara prođe, osim Kuna braća Perla regrutovali su još dvojicu igrača Boston Iglsa, Džima Svinija i Džoija Stritera. Svaki od košarkaša primio bi u proseku od 2.000 do 2.500 dolara po utakmici da odradi svoj deo posla i osigura da ekipa pobedi sa manje (ili više) poena od predviđene razlike.
Da bi osigurali šemu i maksimizirali profit iz postavljenog sistema braća Perla kontaktirala su poznanika Pola Maceija koji je imao veze sa pojedinim „vojnicima" mafijaške porodice Lukeze.
Upravo je Macei bio taj koji je kontaktirao Henrija Hila sa kojim se sprijateljio dok je služio zatvorsku kaznu u federalnom zatvoru. Hil je dalje šemu preneo do Džejmsa Burka poznatijeg pod nazivom Jimmy the Gent, koji je osmislio pljačku lufthanzinog tovara. Džimi Burk je trebalo da organizuje širu kladioničarsku mrežu, osigura naplatu kao i novac za isplatu igrača. Plan je mogao da počne da se ostvaruje tek kada je dobio odobrenje velikog kapa familije Lukeze Pola Varija (u filmu "Dobri momci" glumi ga Pol Sorvino).
U celoj prevari bio je važan tok novca prema igračima, tako da je novac koji su obezbedili Džimi Burk i Henri Hil išao preko Pola Maceija do Tonija Perle, koji je zatim keš davao lično igračima. Sam Hil je rekao da je sve dogovoreno na sastanku održanom 16. novembra 1978. godine, kojem su prisustvovali Burk, Hil, Macei, Toni Perla i košarkaš Riki Kun sa nekoliko svojih saigrača.
Hil je u jednom kasnijem svedočenju rekao: „Pitao sam igrače koju od narednih utakmica mogu da nameste, Svini (košarkaš) je uzeo raspored, označio utakmice koje je mislio da mogu da 'odrade'. Ponavljali su da im se dopada ideja da nameštaju broj poena, a ne da nameštaju pobednika utakmice", rekao je Hil i dodao da je nakon sastanka svaki igrač koji je učestvovao u prevari dobio po 2.000 dolara kao znak dobre volje. Uz novac, košarkašima je ostavljen i kokain da „proslave" dogovor.
Iako je sve bilo ugovoreno, na terenu nije išlo sve kao podmazano. Prva utakmica na kojoj je trebalo namestiti razliku u poenima bila je protiv ekipe koledža Providens koja je bila na programu 6. decembra 1978. godine. Pošto je bio izraziti favorit očekivalo se da Boston dobije utakmicu sa velikom razlikom. Košarkaši koji su učestvovali u prevari trebalo je da osiguraju da Boston ne dobije meč sa više od šest do sedam poena razlike. Boston je meč na kraju dobio rezultatom 83:64. Iglsi su na samom početku utakmice došli di velike prednosti koju trojica korumpiranih košarkaša nisu mogla da spuste. Mafija i kladioničari su izgubili novac na utakmici što nije bilo dobro.
Nakon početnog neuspeha braća Perla, Macei, Burk i Hil odlučili su da regrutuju još nekoliko košarkaša Bostona i uključe ih u prevaru. Erni Kob je odlučio da se priključi Kunu, Sviniju i Stirteru u prevari, ali je Džozef Belju odbio. Poslednju motivaciju igračima dao je Hil koji je, po instrukcijama Burka, košarkašima rekao da paze šta rade jer košarku ne mogu da igraju slomljenih ruku.
Motivacija je dala rezultate jer je na utakmici protiv Harvarda, koju je Boston trebalo da dobije sa 12-13 poena razlike, izvojevana tesna pobeda od tri poena 86:83. Kladioničari su konačno bili zadovoljni, prevarantska šema je počela da donosi profit, dok su igrači dobili svoj honorar od po 2.500 dolara.
I na narednoj utakmici sistem je funkcionisao. Procenjivalo se da će ekipa Ju-Si-El-Eja, koji je bio favorit, meč dobiti sa najviše 18 poena razlike gde je i postavljen „hendikep", ali je tim iz Los Anđelesa utakmicu dobio sa 22 poena razlike 103:81, što je izabranim (mafijašima) donelo novi profit.
Organizatori prevare su na nekoliko utakmica namerno imali manje opklade koje su izgubili da ne bi postali previše sumnjivi, odnosno da ne bi naterali druge velike kladioničare da tipuju kao oni. Nakon nekoliko mečeva vratili su se na staru šemu.
Početkom februara 1979. godine Boston je igrao dve utakmice u protiv timova njujorških koledža Fordam i Sent Džonson. Utakmice su bile važne za kladioničare jer je su najveće uplate bile upravo na utakmice ekipa iz Njujorka.
Protiv Fordama „hendikep" je bio na deset poena razlike (da će sa najmanje tolikom razlikom Boston trijumfovati). Boston je utakmicu dobio sa sedam poena razlike 71:64, tako da su mnogi mafijaši zadovoljno trljali ruke. Utakmica protiv Sent Džonsona nije donela pare kladioničarima. Utakmica je završena rezultatom 85:76, sa devet poena razlike tačno na koliko je i postavljen „hendikep". Kladioničari su našli utehu u tome što nisu dobili, ali nisu ni izgubili novac.
„Veliko finale" prevare trebalo je da predstavlja utakica protiv koledž ekipe Holi Kros koja je na programu bila 10. februara 1979. godine. Dve ekipe su tradiocionalni rivali tako da su kladioničari primali velike opklade. Sam Džejms Burk na utakmicu je uložio 50.000 dolara, tačnije na opciju da će Boston izgubiti meč sa više od sedam poena razlike, što je ugovoreno sa igračima koji su učestvovali u prevari. Na kraju, Holi Kros je utakmicu dobio sa samo dva poena razlike 98:96. Erni Kob, jedan od košarkaša koji je učestvovao u prevari, u poslednih nekoliko minuta postigao je osam poena i smanjio prednost Holi Krosa, tako da su ga mafijaši smatrali za jednog od najodgovornijih za gubitak novca.
Henri Hil je rekao da je Džimi Burk bio toliko besan da je na kraju razbio skupoceni televizor koji je imao u svom stanu. Tada je rekao Henriju da ne želi više da se bakće sa „klincima sa koledža", što je značilo da je prevara došla kraju. Iako je prvo planirao da kazni košarkaše, kako je Hil rekao, od svega toga na kraju nije bilo ništa, samo je digao ruke.
I pored nekoliko promašaja, dosta velikih mafijaških igrača je uspelo da zaradi pare. Sam Hil je zaradio oko 100.000 dolara na klađenju dok su neki višerangirani mafijaši zaradili i do 250.000 dolara.
Prevara verovatno nikada ne bi bila otkrivena da Henri Hil nije uhapšen u Njujorku zbog prodaje droge. On je tada pristao da postane zaštićeni svedok i da svedoči protiv članova familije Lukeze. Hil je na taj način izbegao dugogodišnju robiju, ali verovatno je i sačuvao život imajući u vidu da je Burk počeo da likvidira jednog po jednog učesnika u pljački lufthanzinog tovara.
U svom svedočenju protiv familije Lukeze Hil je otkrio veliki broj krivičnih dela koje je ova mafijaška organizacija učinila, zajedno sa nameštanjem utakmica Boston Iglsa. Osim svedočenja, na suđenju su dostavljeni i snimci razgovora koje je FBI imao gde su presretnuti pozivi između kladioničara, nekih višerangiranih mafijaša, braće Perla i igrača koji su umešani u prevaru.
Suđenje za kladioničarsku prevaru trajalo je četiri nedelje, nakon čega su izrečene drastične kazne. Toni Perla i Pol Macei dobili su po deset godina zatvora, Roko Perla je dobio četiri godine zatvora, dok je košarkaš Rik Kun dobio deset godina robije, što je najveća kazna ikada izrečena nekom sportist sa koledža. Kazna Kunu kasnije je skraćena na 28 meseci.
Članovi familije Lukeze nisu bili te sreće. Nakon svedočenja Hila, sud je osudio 51 pripadnika ove mafijaške porodice na dugogodišnje, pa i doživotne robije. Hil je sa suprugom i dvoje dece ušao u program zaštite svedoka gde je zbog straha od osvete često menjao prebivalište.
Nekoliko puta gostovao je u emisijama i davao intervjue vezane za mafiju, a napisao je i autobiografsku knjigu. Dodatnu popularnost je stekao 1990. godine nakon pomenutom filma Martina Skorsezea „Dobri momci" gde njegov lik tumači Rej Liota. Henri Hil je preminuo 2012. godine nakon komplikacije posle operacije srca.
