Izvor: Politika, 19.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fiba ispravlja nepravdu
Razgovor nedelje: Ranko Žeravica
Najtrofejniji selektor u istoriji naše košarkaške reprezentacije Ranko Žeravica (78), osvajač sedam medalja na najvećim takmičenjima, za vreme Evropskog prvenstva u Španiji (3–16. septembar) biće primljen u Fibinu kuću slavnih u Alkobendasu nadomak Madrida. Ona je otvorena u martu, povodom 75. rođendana Svetske košarkaške federacije (Fiba), kada su uvrštena četvorica Srba – Aleksandar Nikolić, Obrad Belošević, Nebojša Popović >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Radomir Šaper (svi posthumno) a 12. septembra je inauguracija Borislava Stankovića, Ranka Žeravice i Dražena Dalipagića.
Uprkos impresivnoj karijeri, Žeravica još nije ušao u Najsmitovu kuću slavnih u Springfildu (Masačusets, SAD), staru pola veka, mada je znatno uspešniji od nekih koji su tamo. Od stotog rođendana košarke, 1991, kada su u Springfildu otvorena vrata strancima, prvi je primljen tadašnji generalni sekretar Fibe Borislav Stanković. Žeravičina kandidatura još nije podneta, ali, kako "Politika" saznaje, Košarkaški savez Srbije će uskoro početi da lobira za svoje legende, a pre svih za Žeravicu.
Šta za Vas znači ulazak u Fibinu kuću slavnih?
Fiba je, pre svega, ispravila jednu nepravdu. Nije mi krivo što je Mirko Novosel pre mene primljen u Springfildu, ali sam šokiran što mu je kao glavna referenca uknjižena moja zlatna olimpijska medalja iz Moskve 1980. Ne mogu a da ne pomenem da su primljeni i Migel Anhel Dijaz, koji me nikada nije pobedio, Đankarlo Primo, koji ništa nije uradio s reprezentacijom, Sandro Gamba, koji je po uspesima daleko, daleko ispod mene... Fiba mi je vratila moje zlato iz Moskve.
Kakva je bila Novoselova uloga u osvajanju jedine olimpijske titule Jugoslavije?
Novosel nije bio nijedan dan na pripremama, pa su mi mnogi zamerali što sam ga uzeo za pomoćnika. Te pripreme su bile neobične, što je i doprinelo da načinimo podvig. Najbolji naši treneri su uoči tih igara dobili šansu da se nadmeću svojim metodama i bili su vrlo kreativni na završnim pripremama. Tu mislim na Slavka Tirnanića, Batu Đorđevića, Josipa Đerđu, Bogdana Tanjevića... Svi su imali zadatke, a ja sam to objedinio.
Šta kažete na ovo "zlatno" leto srpske košarke?
Ovo su istorijski rezultati. Četiri zlatne medalje u četiri muške selekcije. Ubeđen sam da niko nikada ovo neće ponoviti. Svi to objašnjavaju kvalitetom igrača koji žive u zemlji košarke u kojoj, zahvaljujući košarkaškom sistemu, sazrevaju brže od svojih vršnjaka iz sveta. Ako se bolje analiziraju pojedini elementi igre, vidi se da u tim elementima ima i boljih od nas, što nam govori da imamo mnogo prostora za usavršavanje. Treba da analiziramo i tuđe igre, jer tako ćemo saznati gde u budućnosti možemo da imamo prevagu. Skromnom analizom sam ustanovio da su spoljni igrači protivnika nešto bolji od naših, a da smo mi nadmoćni na centarskim pozicijama. Izuzimajući grčkog juniora Kufosa, u ostalim selekcijama ne postoji centar koji bi mogao da se meri s našima.
Šta kažete o optužbama KS Španije na račun naših juniora?
Za to nije bilo osnova. Prema propisima, KS Španije nije mogao da uloži žalbu, već samo protest. To može da učini samo jedan od dva tima koji su igrali meč, i to u određenom roku, uz položenu kauciju. Drugo, kakav je bio naš motiv da to uradimo? Mi smo kao savez već imali tri zlatne medalje i zašto bismo se svim sredstvima borili za novo zlato? Zašto bismo stavljali na kocku više od četiri decenije sjajne tradicije? Povrh svega, zašto bismo se dogovarali s tradicionalnim "neprijateljima" Litvancima? Što se tiče poslednjeg napada, i bez toga bismo bili prvi u grupi.
U čemu je tajna ovih uspeha?
Ovo je posledica sistematskog rada koji se može videti isključivo u Srbiji. Kod nas su deca od 11. godine pod budnom pažnjom stručnjaka. Talenti se uključuju u rad Trenažnog centra u Požarevcu. Još pre tri-četiri godine smo konstatovali da ima malo igrača u mlađim selekcijama, i to uglavnom iz Crne Gore, koji nisu prošli kroz taj kamp. Poslednjih dana pohvalili smo sve, a zaboravili na one koji su zlatne dečake otkrili, obučavali i usmerili na pravi put. Ovako organizovan rad s mladima nema nijedna zemlja u Evropi, a verovatno ni u svetu.
Zašto je poslednjih godina ogroman jaz između učinka seniora i mlađih selekcija?
Mi smo uvek igrače usavršavali na treninzima reprezentacije, pošto smo smatrali da klupski treneri nemaju vremena da rade individualno s njima. To je uvek lakše uraditi kroz program reprezentacije, jer igrači dolaze u nju s većom voljom i spremnošću da se žrtvuju, čemu doprinosi i autoritet selektora. Treba usavršavati centre i poboljšavati šuterske sposobnosti spoljnih igrača da bi centri došli do izražaja. Ne treba trošiti vreme na taktiku. Ne sviđa mi se to što treneri u mlađim kategorijama na vrh prioriteta stavljaju rezultat, pa taktiku, pa tek na kraju igrača. Ranije je bilo obrnuto. Kad je igrač kompletan lako je sprovoditi taktiku, a ni dobar rezultat neće izostati.
Često pominjete i "faktor vaspitanja"?
Vaspitanju treba posvetiti mnogo veću pažnju. Svi šampioni su bili lepo vaspitani. Tu mislim na naše zlatne generacije, na čuvene timove SSSR-a, sadašnje ekipe Španije i Grčke, pa argentinski sastav koji je bio olimpijski pobednik i drugi na svetu, čiji su igrači sami finansirali pripreme...
Kakve su nam šanse na EP u Španiji?
Neuspesi u poslednje četiri godine govore da nismo među najboljima. Ali, to ima i svojih dobrih strana. Do sada su i igrači i treneri, pa i naše javno mnjenje, bili u situaciji da nešto brane. Velika je razlika kad se brani i kad se napada. Sada smo agresivni, imamo igrače željne afirmacije.
Uz Dalipagića ste najviše doprineli da Slavnić postane selektor?
Podržao sam ga, pre svega, zato što je naša reprezentacija poslednjih godina izgubila svoj prepoznatljiv duh i mladalačku veselost. Stekao sam utisak da su naši igrači izlazili na teren kao da idu u zatvor. Slavnić to može da promeni svojom drskošću, da vrati košarku blisku našem temperamentu, u kojoj ima podvale, mudrih i oštrih dodavanja, raznovrsnog šuta... Bio sam protiv igre 90-ih jer nikada nismo bili veliki radnici, pogotovo u odbrani. Igrače treba pustiti da se ponašaju shodno situaciji na terenu, dati im slobodu, a ne da slepo slušaju trenera. Tako poslednjih godina igraju Španci. Više volim odgovornog nego disciplinovanog košarkaša. Volim drskog kreativca.
Slavnić nije bio po Vašem ukusu kada ste bili selektor?
To znači da sam ga dobro poznavao kao igrača a da ga sada dobro poznajem kao trenera... Danas on tu svoju strast može da prenese na tim. Kad sam ga predlagao za selektora nisam uzimao u obzir naše prethodne odnose...
Poznato je da ste "dubinski" snimali odnose unutar tima?
Uvek sam vodio računa o tome u kakvim su odnosima kandidati. Na primer, uoči SP 1970. u Ljubljani nisam pozvao Cvetkovića koji je po svojim kvalitetima to apsolutno zasluživao, zato što je te godine postojao sukob između Daneua i njega. Pošto je Daneu bio junak u svojoj Ljubljani, bio sam svestan da bi Cvetkovića dočekali zvižducima, a ja to nisam hteo da dopustim. Mnogo su mi pomogla istraživanja Fakulteta za fizičku kulturu u Košutnjaku, koristili smo i sociologe, poput dr Paranosića, zatim dr Krešu Petrovića koji je uradio prvo sociološko istraživanje domaće lige.
Jedan ste od najvećih kritičara "bratske" Jadranske lige?
Nije slučajno to što se neuspesi naše košarke poklapaju s ulaskom naših klubova u tu ligu. Zapostavili smo unutrašnjost. Mi smo i dalje zemlja s najviše talenata. Skauti iz NBA dolaze redovno u Beograd, ali ne u Atinu, iz koje su evropski prvaci, Zagreb, Ljubljanu... Čak su i hrvatski skauti ovde.
Jedan od Vaših najslavnijih učenika Božidar Maljković podržava tu ligu?
S Maljkovićem često diskutujem o tome. Moji argumenti su svakim danom jači...
Pored Maljkovića družite se i s još jednim Vašim učenikom i zemljakom Kostom Jankovom koji je angažovan u selekcijama SAD i Letonije?
Kosta je i u Golden Stejtu. Zato sam danas obukao majicu Čikaga da bih ga zadirkivao... Nas trojica imamo bliske poglede na košarkašku igru.
Navršilo se šest decenija Vašeg druženja s košarkom?
Ja sam iz Novog Miloševa, a u Kikindskoj gimnaziji sam počeo da igram košarku, 1947. Kuriozitet je da smo moje kolege i ja pune dve godine igrali košarku a da nismo videli kako se ona igra. Pravila smo naučili od jednog momka koji je došao iz vojske. Bili smo kreativni, pošto nismo imali koga da kopiramo.
Gde se krećete tokom godine?
Najčešće sam s porodicom u Saragosi. U maju i junu sam u Čikagu, kod jednog sina, gde gledam mečeve plej-ofa NBA. Tu mi je veza i Ivica Dukan, šef svih skauta Čikago Bulsa.
Šta kažete na to što je naš najbolji junior Milan Mačvan, koji još nema 18 godina, od septembra odigrao oko 100 mečeva?
Reći ću samo da su Kićanović i Dalipagić odigrali po 130 utakmica u jednoj sezoni...
U SAD mladi igraju mnogo manje?
To je sasvim drugačiji sistem. Zločin je što kod nas pojedini roditelji ispisuju decu iz škole zbog košarke. Po onima koji tvrde da je suština u što većem broju treninga i mečeva, naša reprezentacija bi trebalo da bude duplo bolja od američke. Srednjoškolci u SAD igraju od početka novembra do početka aprila, imaju 26 mečeva plus plej-of i ne mogu da ostvare više od 90 treninga, dok naša deca imaju 180 treninga, ne računajući kampove. U SAD su treneri dobri vaspitači. Ta deca su čak pola godine bez košarke, ali su zainteresovana da se individualno usavršavaju, a kad se igrač umno angažuje postižu se bolji rezultati. Naši treneri, na primer, brane da se igra ulični basket, dok ga najbolji igrači iz NBA preko leta igraju celu noć.
Postoji mišljenje da nemamo više supertalente?
Kako da ih imamo kad treneri od malih nogu drže igrače u krutom sistemu. Po meni, plejmejker mora da bude prvo kreativan pa tek onda disciplinovan. Ćosić je s razlogom pričao da je Srbija zemlja u kojoj se rađaju dobri bekovi. To što više nemamo vanserijske plejmejkere jeste naša krivica, jer smo im ukinuli slobodu.
Ko je trenutno najbolji svetski igrač, a ko srpski?
Ne bih nikada glasao za Lebrona Džejmsa. Amerikanci imaju nekoliko sjajnih igrača... Od stranaca u NBA, na prvom mestu je Novicki, a na drugom Đinobili. Šteta što se Krstić povredio... Američki mediji su jednodušni da igre Nju Džersija najviše zavise od njega. Stojaković i on su dvojica naših najboljih košarkaša.
Ko je najbolji naš igrač svih vremena?
Ja sam tu pristrasan. Svi znaju da ću reći: Kića i Praja. Ali, šta reći za jednog Daneua koji je s nekoliko poteza matirao Brazilce kao svetske prvake, pa za maestralnog Ćosića, pa za nezaustavljivog Koraća...
--------------------------------------------------------------------------
Fibina kuća slavnih (od 2007)
mart 2007.
Aleksandar Nikolić (1924–2000)
Nebojša Popović (1923–2001)
Radomir Šaper (1925–1998)
Radivoj Korać (1938–1969)
Obrad Belošević (1928–1986)
septembar 2007.
Dražen Dalipagić (1951–)
Ranko Žeravica (1929–)
Borislav Stanković (1925–)
Bivša SFRJ
mart 2007.
Ivo Daneu (1937 –)
Krešimir Ćosić (1948–1995)
Mirza Delibašić (1954-2001)
Dražen Petrović (1964–1993)
--------------------------------------------------------------------------
Najsmitova kuća slavnih (od 1959)
Borislav Stanković (1925–) od 1991.
Aleksandar Nikolić (1924–2000) od 1998.
Dražen Dalipagić (1951–) od 2004.
Bivša SFRJ
Krešimir Ćosić (1948–1995) od 1996.
Dražen Petrović (1964–1993) od 2002.
Mirko Novosel (1938–) od 2007.
Aleksandar Miletić
[objavljeno: 19.08.2007.]
