Izvor: Sportski Žurnal, 12.Okt.2012, 03:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FOTO–FINIŠ: Vučić i Alisa za belim zecom
Piše: Dragoslav Višnjić
Izgleda da ime Alisa ide uz pojam – čudesa i to ne samo u bajci, već kada je reč o ministarki sporta i u stvarnosti. Posle ugovora koji je potpisala sa Miroljubom Nikolićem, načelnikom Vojno–građevinskog centra Beograd, mašine firme „Morava“ već su započele pripremne radove na Vojnoj akademiji u Beogradu. Kraljičini dvori, koji su se praktično svima činili bližim nebu nego zemlji, polako postaju stvarnost. Čeka se samo formalni >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << svečani čin, da Aleksandar Vučić, kako priliči domaćinu, ministru odbrane, stavi kamen temeljac za celokupan srpski sport.
A šta će sve čelnici dveju važnih državnih institucija pokazati tim velemajstorskim potezom?
Od 1945. smenjivale su se u zemlji Srbiji vlasti koje su želele da istorija počne s njima i po pravilu negirali sve što su njihovi prethodnici činili. Izgleda da je tome kraj. Ono što su sjajno započeli i izuzetno značajan deo puta prešli prethodni ministri sporta i odbrane, Snežana Samardžić Marković i Dragan Šutanovac, nastavili su i, nadamo se, dovešće do kraja, njihovi naslednici, Alisa Marić i Aleksandar Vučić.
Napraviće tako neophodni preduslov za uvođenje nauke u ovu sferu naših života, a bez pameti spasa nam nema. Mnogo je već govoreno o tome kakva se sve vrata izgradnjom dvorane otvaraju.
Ovoga puta ćemo podsetiti samo na jedan momenat – čak i ako radiš najbolje moguće treninge, bez minumum 18 stepeni nije moguće razvijati brzinu, tu najvažniju osobinu savremenog sporta. Da li je onda čudno što imamo jedan od najslabijih nacionalnih rekorda na 100 metara u regionu, najsporije fudbalere o čemu je posle poraza na evropskoj sceni govorio Aleksandar Stanojević, trener Partizana, našeg jedinog učesnika Lige šampiona, i što Duda Ivković kaže da ne može da sprovede ono što je zamislio, jer naši košarkaški reprezentativci fizički ne mogu da odgovore na njegove zahteve? Dvorana će nas ogrejati i sa te strane.
Preko saznanja iz ovog egzaktnog sporta, gde je sve merljivo, znaće se tačno kako se unapređuje ne samo brzina, već i: snaga, brzinska izdržljivost, izdržljivost, daljaška i visaška skočnost i moći će to da se sprovede u delo.
U Ministarstvu odbrane razmišljali su mnogo poteza unapred i po pitanju pripreme vojnika za velike napore, što se vidi iz činjenice da je objekat na vojnoj zemlji. Doprineće svojim resursima svemu i VMA.
Dalekosežno se gleda u budućnost i razvoja fizičke kulture u školama (deca su nam doslovno sve deformisanija), što je možda najvažnije od svega i o čemu je takođe dosta govoreno povodom atletske hale.
A što se takmičarskog sporta tiče – više nećemo čekati da nam iz Amerike padne jedan Čavić, ili iz domaće radinosti Đoković i Mandićeva, već dvoranom doslovno gradimo priliku da aktivno utičemo na to šta hoćemo od medalja na Olimpijskim igrama i kako do njih da dođemo.
Živimo u višedecenijskoj krizi iz koje mogu da nas izvedu samo strateški potezi, poput ovog.
Otvaranje su Marićeva i Vučić odigrali besprekorno. Kao Alisina imenjakinja iz bajke, pojurili su za zecom, koji drži sat i ponavlja: „Kasnim, kasnim“. Bez obzira što je tačno da mnogo kasnimo, da je konkurencija u velikoj vremenskoj prednosti, važno je da nastavimo dalje i ne dozvolimo da nam opet padne zastavica, koja bi ovoga puta bila dugotrajni mrak.
Nastavak na Sportski Žurnal...
