Izvor: Sportski Žurnal, 14.Jan.2014, 13:29 (ažurirano 02.Apr.2020.)
FOTO–FINIŠ: Vanjin obrt
Piše: Dragoslav Višnjić
Sastanak u Ministarstvu omladine i sporta povodom Beogradskog maratona nije skrenuo veću pažnju javnosti, jer niko nikome majku nije psovao, ili ga bar vodom polio.
(FOTO: Žurnal)
Zahvaljujući domaćinu, ministru Vanji Udovičiću, urađeno je nešto prilično zaboravljeno kod nas – uspostavljen je sistem u jednoj oblasti. Bavili su se suštinom. Dosadno za većinu srpskih medija.
U ovome što nazivamo demokratijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << navikli smo uglavnom na princip da razni Iznogudi samo gledaju kako da budu kalifi umesto kalifa, da se dočepaju vlasti, odnosno budžeta, kako bi njima bilo bolje, a za ostale i ostalo nije važno.
Bez obzira što je taj kalif dobar i prema njima, takvi ne prezaju ni od čega da ostvare cilj, zato im i ime govori da nisu dobri (is not good).
Tako u svim ovim godinama za nama imamo situaciju da je Beogradski maraton po anketama rađenim među stanovnicima glavnog grada – najbolja i najpopularnija sportska manifestacija.
Napravila ga je takvom istoimena firma na čelu s Dejanom Nikolićem. Propadali su iz raznih razloga mnogi drugi događaji u popularnijim sportovima – tenisu, košarci, pa i u atletici, a svi su imali mnogo veću finansijsku podršku države.
Maraton je preživeo čak i bombardovanje (pored sankcija i inflacije) i opet je promovisao glavni grad, često kao jedina pozitivna stvar koju su svetski mediji prenosili iz naše države.
Uostalom, zar je slučajno da su baš maratoni zajednički imenitelj svim ostalim glavnim (i bitnim) gradovima sveta, a ne turniri u drugim sportovima.
Ipak, nekima u sportu i politici nije to bilo dovoljno, pa su želeli baš oni da ga organizuju. U vremenu u kome se zaklinjemo u privatizaciju, zameralo se čak i to što privatna firma stoji iza događaja?!
Na sastanku kod ministra, saznajemo, spominjani su i politički pritisci pri propalim pokušajima preuzimanja događaja u poslednjoj deceniji (dakle ne u vremenu autoritarnog Miloševićevog režima).
Sve se to, naravno, negativno odrazilo na poslovanje firme „Beogradski maraton”, o čemu se takođe otvoreno razgovaralo. Štetu je, tako, trpeo i sport u Srbiji i grad Beograd, što su zapazile i međunarodne sportske organizacije i mediji.
Ali da ne ponavljamo ružne stvari o kojima smo svih ovih godina iscrpno pisali. Suprotnost od haosa je sistem. Da bi se predupredile slične situacije ministar je odredio da se naprave ugovori između relevantnih činilaca (grada domaćina, ASS i „Beogradskog maratona”).
Kopernikanski obrt na Vanjin način u našoj stvarnosti.
Nadajmo se da nije u pitanju petao koji će prvi u lonac zbog ranog kukurikanja, već da će se i ostale sfere našeg života tako urediti.
Nastavak na Sportski Žurnal...
