Izvor: Sportski Žurnal, 13.Maj.2012, 00:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

FINALE EL – Duda: Uživaćemo; Teo: Priželjkivao sam!

Pitanje za Ivkovića... Pitanje za Teodosića... Pitanje za Ivkovića i Teodosića... Ne preterujemo, zaista je bilo tako na konferenciji povodom najvećeg meča u sezoni 2011/2012 – okršaja Olimpijakosa i CSKA za evropski tron.
Na jednoj strani učitelj, na drugoj učenik. Godinama su zajedno kovali planove, u crveno-belom i u plavom dresu. Večeras će zloupotrebiti sve što znaju jedan od drugom. Dušan Ivković, trener Olimpijakosa i Miloš >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << Teodosić, plejmejker CSKA na otvorenoj sceni te kobne Sinan Erdem arene.
Ili će Ivković zagrliti Marka Kešelja sa kojim je na istom mestu poražen u polufinalu Svetskog prvenstva 2010. u duelu sa Turskom, ili će Teodosić podeliti sreću sa Nenadom Krstićem i prekinuti prokletstvo i zauvek zaboraviti to otimanje medalje. U svakom slučaju, biće srpske sreće u Carigradu.
- Prezadovoljan sam što sam ovde i očekujemo veliku utakmicu protiv CSKA. Moramo da pripremimo utakmicu mnogo drugačije nego što je bilo u polufinalu. Kao što je moj tim rastao iz utakmice u utakmicu, tako moramo i sada se menjamo. CSKA je mnogo agresivniji i iskusniji od nas. Igrali smo protiv njih dve utakmice u Top 16 fazi, prva je bila dobra, u drugoj je CSKA bio mnogo mnogo bolji. – ističe Ivković.
Dušan Ivković je čovek koji je Olimpijakosu doneo jedinu titulu prvaka Evrope do sada. Bilo je to 1997. godine. Međutim, ostavio je još dublji trag u CSKA, kao stvaralac moderne Crvene armije početkom novog milenijuma.
- Trenirao sam toliko igrača iz CSKA... To je klub sa velikom tradicijom. Od 2002. godine je počeo novi talas, kada sam ja došao tamo i proveo tri sezone. Tamo imam mnogo prijatelja. To je svakako veoma važan period u mojoj karijeri. Što se Olimpijakosa tiče, sećam se da sam na početku sezone, uz tolike probleme u Grčkoj, na pitanje koji su ciljevi rekao da samo moramo svi da uživamo. Siguran sam da će tako biti u finalu. To je nešto najvažnije. Najbolji će pobediti.
Sudbina se igra sa Milošem Teodosićem. Prvo, poslala ga je u dvoranu gde je doživeo jedan od najtežih poraza sa reprezentacijom 2010! Drugo, dovela ga je na meč protiv Panatinaikosa sa kojim je tri godine vodio takve borbe da je postao omražen u zelenom delu Atine. Treće, istovremeno mu je dala snagu u vidu navijača Olimpijakosa koji su ga bodrili u tom polufinalu iako su tu bili samo posmatrači. Četvrto, pružila mu je šansu da bude heroj, što je pola minuta pre kraja iskoristio, zatim sa linije penala ispustio.
A, sada mu kaže: „Igraj protiv svog Olimpijakosa, protiv trenera koji ti je selektor u reprezentaciji i sa kojim si radio do prošlog leta u Atini! Budi ključ u pobedi nad njima!“
- Mnogo sam srećan što igramo protiv Olimpijakosa, to sam priželjkivao. Tamo sam proveo sjajne godine, imam mnogo prijatelja u tom klubu i među navijačima. Već sam im se zahvalio na podršci u najvažnijem trenutku polufinala protiv Panatinaikosa. Ali, znam da ću emocije morati da stavim po strani, biću profesionalac i uraditi svoj posao najbolje što umem. Mnogo poštujemo Olimpijakos zbog toga kako igra i zbog veličine kluba. Znamo da će biti veliki meč, a ja vidim da su moji saigrači spremni da uzmu ono po šta smo došli – jasan je Teodosić.

Nastavak na Sportski Žurnal...