Izvor: Politika, 19.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
F 1 - realnost ili iluzija
Cirkus zvani Formula 1 pored ogromne privlačnosti za laike, podrazumeva i enormna finansijska ulaganja i - još mnogo toga
Nedavna poseta prvog čoveka "najvećeg cirkusa na svetu", kako nazivaju svetski šampionat u Formuli 1, Britanca Bernija Eklestona, koji je, zajedno sa suprugom Slavicom, rođenom u Laktašima u današnjoj Republici Srpskoj, nagovestila je mogućnost da se i Srbija uključi na ovaj, ili onaj način u jednu od najvećih svetskih medijskih i sportskih predstava, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i otvorila je ponovo priču o mogućnosti da se naša zemlja pojavi kao organizator jedne od trka Formule 1.
Berni Ekleston je čovek koji se na listama Forbsa, uticajnog svetskog magazina koji redovno objavljuje rang – liste najbogatijih ljudi na svetu, zauzima veoma visoko mesto. Njegov kapital procenjuje se na više milijardi dolara, a takav čovek, podrazumeva se, privlačan je za svaku zemlju, kao potencijali investitor u razvojne projekte od najvećeg značaja.
Ali, koliko su nade koje je Ekleston, zajedno sa svojom suprugom Slavicom, podgrejao u ovoj zuemlji realne, drugo je, i mnogo komplikovanije pitanje.
Jedno je, međutim, jasno: nema te države koja ne bi poželela da se nađe na listi organizatora svetskog šampionata u Formuli 1. Taj događaj, bez ostatka, spada u prvorazredne medijske manifestacije u svetu. Ne samo zbog toga što je "pokriven" najgledanijim televizjskim stanicama na svetu, već i zbog novca koji donosi organizatoru kroz marketinške programe i njima odgovarajuće finansijske efekte. I ne samo to. Organizacija jedne trke Formule 1 podrazumeva da se zemlja ogranizator automatski kotira na svim svetskim berzama sa mnogo višim rejtingom.
Da je to tako potvrđuju i napori jedne naftom prebogate Malezije, jedne ambiciozne Turske, jednog takođe prebogatog Bahreine, pa onda i Kine, da se domognu prava da budu organizatori "najvećeg cirkusa na svetu" u kome magija brzine i sveprisutan rizik od moguće katastrofe, poput magneta privlači milijarde ljudi širom zemaljske kugle.
U ovom trenutku, pre svake dalje elaboracije na temu Bernija Eklestona i srpskih nadanja koje koje je realno izazvala njegova poseta Beogradu, treba reći da ideja da Srbija, ili bolje reći Beograd, izgradi stazu za trke F1 i tako postane kandidat za organizaciju jedne od trka - nije najnovija. Još krajem osamdesetih godina, kada je zamlja još bila ekonomski koliko, toliko stabilna, entizijasti u Auto moto savezu, zajedno sa sportistima, poreknuli su kampanju da se izgradi jedna staza, ili tačnije, autodrom, sa kojim bi se Beograd kandidovao za jednog od organizatora trka Formule 1. Autodrom, kako su idejni tvorci planirali, trebalo bi da se gradi na desnoj strani auto puta prema Aerodromu, a ondašnja cena celog projekta ne bi trebao da pređe brojku odnekih pedesetak miliona dolara...
Ali, okolnosti su se u međuvremenu promenile za 180 stepeni. Od onih međunarodno – političkih, do finansijskih i nekih drugih.
Pre svega, cena projekta izgradnje jednog savremenog autodroma koji bi zadovoljio sve današnje bezbednosne zahteve iznosi više stotina miliona dolara. Ali, to nije i najvažniji momenat. Da bi objekat toliko vredan mogao da se isplati, morao bi da bude "uposlen" najmanje devet, do deset meseci u godini... Šta to zapravo znači? Tokom sezone najveći objekti takve vrste organizuju takmičenja mnogobrojnih evropskih šampionata, poput DTM – a, (Evropskog prvenstva GT automobila), mnogobrojnih šampionata marki u kome učestvuju Reno, Folksvagen, SEAT, Ford idrugi, tu su zatim i zakupi najvećih timova Formule 1 za treninge i testiranja novih bolida.
Da bi se takav objekat vredan milione dolara isplatio vlasniku, nude se i termini privatnicima, kojima se daje mogućnost da zakupe vreme da sami isprobavaju sopstvene mogućnosti i mogućnosti svojih skupocenih sportskih vozila jednom, ili više puta nedeljno, normalno uz visoku cenu zakupa termina.
Još jedna stvar je bitna u celoj priči: kalendar F1 menja se veoma često i niko nema tapiju na organizaciju trke. Sa izuzetkom nekoliko država, poput Monaka (Montekarlo), Italije (Monca i Imola), Nemačke (Nirburgring i Hokenhajm), Britanije (Sebring), Francuske (Manji Kur), Španije (Katalunja), većina ostalih država organizatora strahuje da ne izgube, iz ovog ili onog razloga organizaciju šampionata. Jer, onda nastaju problemu šta sa objektom u koji su uložene stotine miliona dolara.
Zbog toga, u ovom trenutku, posetu legendarnog "bosa" Formule 1 Bernija Eklestona, zajedno sa svojom suprugom Slavicom, ma gde ona bila rođena, treba shvatiti kao kurtaznu i nikako drugačije.
A priču o podršci našem mladom i perpektivnom vozaču sa licencom F1, Milošu Pavloviću, koji niže uspehe na pistama širom Evrope, treba shvatiti kao iskreni sportski podstrek talentovanom mladiću, koji nema veze sa našim poslovično nerealnim ambicijama... Moramo već jednom razlučiti realnost od nama tako dragih – iluzija.
Vlada Dedić
[objavljeno: 19.01.2007.]
