Izvor: Blic, 11.Jun.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropsko zlato ne krpi rupe!
Evropsko zlato ne krpi rupe!
Košarkaška reprezentacija se ne može ni zamisliti bez Dušana Ivkovića, dugogodišnjeg selektora plavih i jednog od najtrofejnijih evropskih trenera. Sada već bivši stručnjak moskovskog CSKA, po dolasku u Beograd, primećuje da se 'oko reprezentacije ne stvara atmosfera koja je toliko karakterisala plave u prethodnim godinama'. Ivković je izrazio mišljenje da 'eventualna zlatna medalja na Evropskom prvenstvu neće rešiti probleme domaće košarke, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već da treba rešiti probleme organizacije'.- Ne bih voleo da namećem imperativ zlatne medalje, jer time nećemo zakrpiti rupe. Nisam video da se stvara jedna dobra, pobednička atmosfera, što ne znači da je neće biti. Bez košarke ne mogu, iako ne znam kuda ću dalje, moje učešće u reprezentaciji nikada nije bilo sporno, uradiću koliko mogu i šta mogu - rekao je Ivković.
Na pitanje novinara da li bi bio spreman da prihvati mesto predsednika nacionalnog saveza, Duda odgovara:
- U prvom planu je košarka i ništa više. Mada, posle nekih dogovora sa košarkaškim ljudima, ne stignem ni do aerodroma, a oni već trljaju ruke što sam otišao. Ja sam trener, ne razmišljam o mestu predsednika, iako verujem da bih bio i dobar političar. Nisam klubaš, radio bih u širem interesu. Nemam takve ambicije, niti mi je neko tako nešto ponudio. Prisutan sam i kao član Stručnog saveta, mada od poslednje sednice sa njima nisam imao nikakav kontakt. Možda je nešto rađeno, ali se moja pošta zagubila. Nije kritika, nadam se da ćemo se sastati. Trebalo bi da bude više mesta za ljude iz naše sredine, kao, recimo, za Duška Ivanovića... Svi moramo da funkcionišemo timski.
Ivković se osvrnuo i Jadransku ligu:
- Ta liga je pokazala da je predugačka i da za nju nema nikakvog interesovanja. Tu ligu su napravili i vode je ljudi koji su potpuno propali u košarci, neki tamo Lisci... Oni znaju šta mislim o njima i kako razgovaram sa njima kada ih sretnem! Jadranska liga je potpuni promašaj.
D. J. Bužić
