Izvor: B92, 16.Dec.2013, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Epizoda 13: Stadion ili izgnanstvo
Posle ustrojstva lige, vlasničke strukture, finansija i marketinga naša priča o rekonstrukciji srpskog fudbala stiže i do petog segmenta - infrastrukture.
Svakome ko prati situaciju u domaćem sportu jasno je da zaostajemo na svakom polju, ali i da je infrastruktura daleko najozbiljniji problem.
Ulaganje u sportske objekte na ovim prostorima potpuno je neadekvatno, a čak i u onim sportovima koji nam donose medalje (npr. streljaštvo ili vaterpolo) naši takmičari nemaju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << adekvatne uslove u zemlji, pa se često pripremaju u inostranstvu.
Mali je procenat klubova u bilo kom sportu kojima je država, kao vlasnik, obezbedila osnovni radni prostor, pa uglavnom žive kao podstanari, a često su u situaciji da zbog nesavesnog rada državnih organa ne mogu ni da dovedu te objekte u upotrebljivo stanje (stadioni na Karaburmi i Banjici su samo najuočljiviji primeri).
Fudbaleri se još i mogu smatrati delimično srećnim – u teoriji imaju gde da treniraju. Šta treba da kažu hokejaši i klizači, plivači i vaterpolisti, zimska atletska dvorana gradi se četvrt veka, bar teoretski, školske sale premale su za rukomet, a to što kao stalni osvajači olimpijskih medalja u streljaštvu nemamo pristojno mesto za gađanje zimi nije ništa manje od skandala.
Naravno, teški uslovi u kojima rade ostali sportisti nikako ne mogu da budu opravdanje za užasno stanje u kojem su srpski stadioni. Fudbal je jedini sport sa realnim potencijalom da zaradi za sopstveni život i zbog toga priča o stadionima mora da se gleda odvojeno od ostalih sportskih objekata.
Novi tekst o rekonstrukciji srpskog fudbala možete pročitati u našoj rubrici "teme".
.jpg)
