Izvor: MozzartSport.com, 17.Jan.2015, 11:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Epidemija fudbala!

Od 17. januara do 8. februara Ekvatorijalna Gvineja ugostiće najbolje selekcije afričkog fudbala. Na šampionatu koji je prvobitno trebalo da se održi u Maroku, neće učestvovati branilac krune Nigerija ni najtrofejnija selekcija u istoriji Egipat

Odustajanje Maroka od organizacije 30. Kupa afičkih nacija sredinom oktobra prošle godine, zbog bojazni od širenja epidemije ebole, napravilo je mnogo problema Afričkoj fudbalskoj konferderaciji koja je za kratak vremenski period >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << morala da pronađe novog organizatora najvažnijeg turnira na Crnom kontinentu. Egipat, Gana, Južna Afrika i Sudan nisu bili voljni da preuzmu veliku odgovornost, ali jeste Ekvatorijalna Gvineja, koja će od 17. januara do 8. februara ugostiti najbolje selekcije afričkog kontinenta.

Ova mala država, u kojoj su krajem prošlog veka otkrivene velike rezerve nafte, ima nešto više od 600.000 stanovnika, ali je već 2012. godine u organizaciji sa susednim Gabonom pokazala da je spremna da se uhvati u koštac s ovako zahtevnim poduhvatima. Ipak, sada nije bilo Gabona, već je Ekvatorijalna Gvineja za dva meseca morala sama da organizuje kompletan turnir, a tu su nastali brojni problemi...

Četiri grada Malabo, Bata, Ebebijen i Mongomo ugošćavaju učesnike turnira. Mongmo je rodni grad predsednika Ekvatorijalne Gvineje Teodoroa Obijanga Ngeme Mbasogoa i u njemu se nalazi gotovo potpuno nov stadion sa kapacitetom od 10.000 mesta. Ipak, njegov osnovni problem, kao i Ebebijena, predstavlja činjenica da imaju po samo jedan hotel u gradu. Recimo, hotel u Mongomou ima kapacitet od 56 soba, u kojem se nekako našlo mesta za selekcije Gane, Senegala, Alžira, Južne Afrike i najviše zvaničnike nacionalnih federacija, dok su ostali morali da budu smešteni u državne stanove. Novi auto-put u velikoj meri olakšao je put od Mongomoa do Bate, najvećeg grada u zemlji, ali oni koji žele u glavni grad Malabo, koji se nalazi na jednom od pet manjih ostrva u blizini obale, moraće avionom. U prestonici je već nastala poprilična gužva, pošto se tu zapravo nalazi jedini međunarodni aerodrom u zemlji. Stadion u Bati izgrađen je 2007. godine, poseduje kapacitet od 35.000 mesta i u potpunosti zadovoljava sve kriterijume, pa će na njemu biti odigrano i veliko finale. Stadion u Malabou može da primi 15.250 ljudi i donekle će odgovoriti potrebnim kriterijumima, dok je kapacitet novog stadionu u Ebebijenu iznosi tek 5.000 mesta.

Što se tiče samog turnira, ukupno 15 selekcija obezbedilo je učešće kroz kvalifikacije koje su trajale od 12. aprila do 19. novembra prošle godine, a započeo ih je čak 51 nacionalni tim. Ekvatorijalna Gvineja je još u julu izbačena iz kvalifikacija, pošto je za nju mimo propisa igrao Kamerunac Tjeri Fadije Tazmeta, ali je sada kao domaćin zamenila Maroko. Upravo je selekcija novog domaćina privukla najveću pažnju u uvertiri Kupa nacija, pošto se na spisku selektora Estebana Bekera našlo čak 14 igrača koji su rođeni u Španiji. Među njima su mladi golman Malage Aitor Embela, zatim napadač drugog tima Reala iz Madrida Ruben Belima i Ivan Salvador iz Valensije B.

GRUPA A

Domaćin će turnir otvoriti 17. januara s Kongom u Bati od 17 časova, dok će se tri sata kasnije sastati Burkina Faso i Gabon, selekcije koje su vodile izuzetno zanimljive okršaje i u kvalifikacijama. Ova grupa će najverovatnije biti izuzetno neizvesna. Gabon je kvalifikacije završio bez i jednog poraza u Grupi C (tri pobede i tri remija), sa bodom više upravo od Burkine Faso, koja je jedini poraz doživela u Libervilu (2:0) i to golovima najveće zvezde gabonskog fudbala Pjera-Emerika Obamejana.

Nikako se ne sme otpisati ni Kongo, koji iz godine u godinu konstantno napreduje, a dovoljno je reći da je selekcija Kloda le Roja na turnir stigla tako što je u kvalifikacionoj Grupi A iza sebe ostavila prošlogodišnjeg šampiona Nigeriju. Najveća nepoznanica je naravno domaćin, o čijim krajnjim dometima će moći da se priča tek nakon otvaranja Kupa nacija.

GRUPA B

Zelenortska Ostrva predstavlju pravo osveženje za afrički fudbal. Selekcija portugalskog stratega Ruja Aguasa u kvalifikacijama je osvojila prvo mesto ispred Zambije, Mozambika i Nigera, a procenjuje se da bi upravo sa Zambijom mogla da se bori za drugu poziciju u Grupi B. Prvo mesto je po opštem mišljenju već rezervisano za Tunis. Tunišani su protutnjali kvalifikacijama, koje su okončali bez i jednog poraza i to u vrlo jakoj konkurenciji Senegala i Egipta, pa bi kvalitet mogli da potvrde i na ovom turniru.

Demokratska Republika Kongo je na turnir stigla kao najbolja trećeplasirana selekcija u kvalifikacijama, pa joj ne daju velike šanse za prolaz. Ipak, ako se zna da je bila u grupi s Kamerunom i Obalom Slonovače, onda je ne treba u potpunosti otpisati.

GRUPA C

Grupa smrti na Kupu afričkih nacija. Alžir i Gana ne samo da su ozbiljni favori za prolazak u četvrtfinale, već su i među glavnim konkurentima za najviši plasman na turniru. Alžir je bio dominantna sila u afričkom kontinentu tokom 2014. Na Svetskom prvenstvu u Brazilu eliminisan je od Nemačke u osmini finala pogotkom Mesuta Ozila u 120. minutu, a onda se u kvalifikacijama za Kup nacija lagano prošetao u Grupi B sa šest bodova više od drugoplasiranog Malija.

Gana je u kvalifikacijama takođe pokazala da je u dobroj formi, ali ni jednog trenutka se ne smeju otpisivati Senegal i Južna Afrika, koje će iskoristiti i najmanju priliku da uhvate voz za četvrtfinale. Senegalci se uzdaju u pakleni napad, po mnogima možda i najbolji na turniru, o čemu svedoči i činjenica da na spisku putnika za turnir svoje mesto nije pronašao Demba Ba. Najveća zvezda tima je Sadio Mane, koji je potpuno eksplodirao u dresu Sautemptona, pa bi sada mogao da iskoristi svojih pet minuta i na najvećoj smotri afričkog fudbala.

GRUPA D

Sve osim prolaska Obale Slonovače i Kameruna u četvrtfinale predstavljalo bi veliko iznenađenje. Kamerunci su snagu pokazali u kvalifikacijama, gde su u drugom kolu Grupe D na svom terenu demolirali Obalu Slonovače sa 4:1.

Selekcija Ervea Renara nije uspela uspela da se revanšira reprezentaciji Volkera Finkea na kraju kvalifikacija, ali će to pokušati da učini sada kada je najvažnije. Igrači kao što su Jaja Ture, Salomon Kalu, Žervinjo i Vilfrid Boni svrstavaju ovaj nacionalni tim u najuži krug favorita za osvajanje Kupa nacija.

Mali je igrao promenljivo u kvalifikacijama i za dlaku se kvalifikovao ispred Malavija, pa će morati da pokaže znatno više, ako želi da ugrozi plasman Kameruna i Obale Slonovače u četvrtfinale.

Biće tu i veoma zanimljivih mečeva za tikete. Već danas na programu su susret Ekvatorijalna Gvineja - Kongo i Burkina Faso - Gabon. Na portalu mozzartbet.com pronađite kvote i odlučite se.

PROPOZICIJE

* Šesnaest selekcija podeljeno je u četiri grupe sa po četiri tima.

* U prvoj fazi se igra po liga sistemu, svako sa svakim u okviru grupe.

* Plasman u četvrtrfinale izboriće po dve ekipe iz svake grupe.

* U slučaju bodovnog poravnanja odlučuje: bolji skor u međusobnim susretima, gol-razlika, više postignutih golova...

* Od četvrtfinala do finala se nastavlja po sistemu eliminacije, ako posle 90 minuta nema pobednika igraju se produžeci, ako ni tada nema odluke izvode se penali.

REKORDI, REKORDI

* Selekcija s najviše titula: Egipat – sedam

* Igrač sa najviše golova: Eto (Kamerun) – 18

* Najviše puta domaćini: Egipat i Gana – po četiri* Najviše učešća: Egipat – 22

* Najviše golova na turniru: Mulamba (Zair 1974) – devet

* Selektori s najviše titula: Šehata (Egipat)/Gjamfi (Gana) – po tri

* Najduža penal serija: 1992. O. Slonovače – Gana – 24 jedanaesterca

* Domaćini su osvajali 11 puta titulu, Gana u dva navrata

* Najubedljivija pobeda: Gvineja – Bocvana (1968) – 6:1

* Igrač sa najviše nastupa: Rigobert Song (Kamerun) – osam šampionata

* Najmlađi igrač: Čiva Star (Gabon, 2000) – 16 godina i 91 dan

* Mahmud el Gohari (Egipat) osvajao titulu kao igrač i selektor

SVI ŠAMPIONI

1957. (Sudan)    EGIPAT

1959. (Egipat)    EGIPAT

1962. (Etiopija)  ETIOPIJA

1963. (Gana)      GANA

1965. (Tunis)     GANA

1968. (Etiopija)  KONGO

1970. (Sudan)    SUDAN

1972. (Kamerun)         KONGO

1974. (Egipat)    ZAIR

1976. (Etiopija)  MAROKO

1978. (Gana)      GANA

1980. (Nigerija)  NIGERIJA

1982. (Libija)     GANA

1984. (O. Slonovače)  KAMERUN

1986. (Egipat)    EGIPAT

1988. (Maroko)  KAMERUN

1990. (Alžir)       ALŽIR

1992. (Senegal)  O. SLONOVAČE

1994. (Tunis)     NIGERIJA

1996. (J. Afrika) JUŽNA AFRIKA

1998. (Burkina Faso)  EGIPAT

2000. (Gana/Nigerija) KAMERUN

2002. (Mali)       KAMERUN

2004. (Tunis)     TUNIS

2006. (Egipat)    EGIPAT

2008. (Gana)      EGIPAT

2010. (Angola)   EGIPAT

2012. (Gabon/Gvineja)        ZAMBIJA

2013. (J. Afrika) NIGERIJA

NAPOMENA: godina održavanja šampionata, domaćin i pobednik

(FOTO: Action Images)

Nastavak na MozzartSport.com...