Izvor: Kurir, 20.Okt.2010, 08:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

EKSKLUZIVNO: KAKO MAFIJAŠI TRGUJU IGRAČIMA

Fudbalsku mafiju je moguće saseći u korenu, ali će taj proces biti dug. Zadatak je komplikovan za državu, pa dobra volja nije dovoljna da bi se eliminisala mafijaška glava iz koje, kao iz hobotnice, izviruju pipci na sve strane

Fudbalsku mafiju je moguće saseći u korenu, ali će taj proces biti dug.

Zadatak je komplikovan za državu, pa dobra volja nije dovoljna da bi se eliminisala mafijaška glava iz koje, kao iz hobotnice, izviruju pipci na sve strane: jedan >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << pipak kontroliše kompletno rukovodstvo jednog tima, drugi je pokrio ugovore igrača, treći pipak se isključivo bavi nameštanjem utakmica, četvrti kontroliše navijački pokret...

Javnost je, zbog osetljivosti teme, najmanje upoznata sa delovanjem mafijaša upetljanih u igračke transfere, jer je izuzetno teško odrediti gde odnos fudbalera i „zaštitnika njegovih interesa“ prestaje da bude legalan i postaje posao za policiju.

U praksi „druženje“ sa mafijašem počinje u najranijem dobu igrača. Korist prvo izvlače roditelji malih asova dobijanjem solidnih mesečnih apanaža od zaštitnika njihove dece, a uz to idu obezbeđeno mesto u timu i mogućnost daljeg napredovanja do reprezentacije. Kada dete stasa za profesionalni fudbal, vlasnici prava na njihov život dobijaju povraćaj uloženog novca, a prava zarada sledi tek od inostranog angažmana.

Mafija se prilikom prodaje fudbalera pojavljuje kao agencija, uredno zavedena u Agenciji za privredne registre, tako da se od sličnih legalnih preduzeća razlikuje zbog sposobnosti da generiše strah oko sebe.

Plaše se fudbaleri, plaše se roditelji, od straha ne progovaraju ni klubovi, koji uglavnom znaju s kim imaju posla, a mafijašu uredno kaplju pare od svake plate klijenta. I tako ukrug. Novca za nova ulaganja uvek ima, samo treba pronaći pravu investiciju koja trčkara za loptom na nekoj livadi u Srbiji.

1. Kupovina igrača

Kada mladog fudbalera velikog potencijala uzrasta od 14 do 17 godina zapazi menadžer, on s njegovim roditeljima sklapa ugovor mimo kluba. Ukoliko agent nema novca, pomoć traži od kriminalaca. Tako oni zajedno, bez znanja roditelja, finansijski pomažu istog tog oca i majku, detetu obezbeđuju smeštaj, kasnije i automobil, odnosno sve što mu treba.

2. Dolazak u veliki klub

Takav ugovor prenosi se i na klub koji želi da potpiše s igračem kada dođe do statusa profesionalca, jer u njemu vidi kvalitet. Mafija traži svoj procenat od transfera, naravno, dobija ga i ukoliko klub pristane, ugovara novi, prilikom prodaje igrača u inostranstvo. Važno je reći da mafija ništa ne potpisuje, umesto njih to rade menadžeri s FIFA licencom.

3. Boravak u klubu

Klubovima su vezane ruke i moraju da izvrše sve ono što stoji u ugovoru, a onda procenat između sebe dele menadžer i kriminalna grupa. Naravno, klub na kraju ostaje bez velikog novca, iako igraču daje gotovo sve. Mafija nastoji raznim pritiscima na trenera i čelnike kluba da izdejstvuju da fudbaler igra, jer tako obezbeđuju zalog za prodaju u inostranstvo.

4. Igranje za reprezentaciju

Bitan faktor u odrađivanju dobrog i unosnog transfera u inostranstvo je igranje za reprezentaciju. Jedino tako može da se dođe do unosnog ugovora, da se naplati sve ono što je ranije uloženo. Tačnije, umesto desetina hiljada evra, kriminalci dolaze do miliona. Mafija koristi iste poluge kao i kada je klub u pitanju - pritiske, koji mogu biti tipa ucena, ili finansijske injekcije da bi njihov igrač imao prednost.

5. Prodaja u inostranstvu

Ključ cele priče je da igrač bude prodat u inostranstvo i da se dobro zaradi. Mafija tada vreba iz prikrajka. Pregovore rade klubovi i zvanični menadžer, dok se kriminalci pojavljuju tek kada posao bude obavljen. Tada oni traže svoj procenat, koji je vrlo visok, jer zavisi od dogovora sa klubom i menadžerom. Kriminalce tada interesuje novac, ne zanima ga razvoj i usavršavanje igrača.

Nisu svi menadžeri krimosi

Tanka je linija razdvajanja između legalnog menadžera i mafijaške agencije. Iako su najčešće u istim obligacionim odnosima s igračima, osnovna razlika je u tome što igrači mogu da napuste menadžere i da iste usluge potraže na drugoj strani, dok mafija pretnjama brani svoje interese.

U izuzetnim situacijama može se staviti znak jednakosti između „agencija“, ali tada tzv. menadžer predstavlja posrednika između mafije i igrača.

U klubovima

Mafija kupuje i prodaje klubove i time uspeva da u legalne tokove ubaci novac od prljavih radnji. Fudbal je dugo bio pravo mesto za pranje para, ali su se uvođenjem zajedničke valute na prostorima EU i donošenjem propisa od UEFA i FIFA, kojima se pooštravala kontrola finansijskih tokova, zadržali samo kriminalci visokog kalibra.

Navijači

Navijačka mafija ima najslabiji uticaj na dešavanja na terenu, ali takve organizacije ostavljaju za sobom drugačije probleme, ništa manje razarajuće po društvo od drugih. Navijački pokreti, naime, regrutuju maloletnike da bi ih nakon stadionskih aktivnosti koristili kao mrežu za dilovanje droge po školama, a nije retka pojava da se srednjoškolci pojavljuju i kao reketaši.

Nameštanje utakmica

Nameštanje rezultata organizuje se u nekoliko pravaca. Mafija utiče na ishod utakmica direktnim uticajem na svoje igrače u timovima, na trenere, klupske funkcionere ili sudije. Što je više faktora umešano u štelovanje, veća je sigurnost da će ostvariti željeni rezultat. Neko bi zbog dužine lanca u nameštanju pomislio da raste i verovatnoća da se propeva o nedelu, ali praksa pokazuje da se svedoci nerado pomažu državi u raskrinkavanju mafije.

Transferi

Mafijaši kontrolišu najpre menadžere, jer ovi imaju njuh da pronađu talentovanu decu. Oni prvo „pozajme“ malo novca roditeljima, uglavnom preko menadžera, legalno, a zatim, kako odmiče karijera mladog fudbalera, uzimaju procenat od svake plate i svakog transfera. Naravno, malo toga je pokriveno „papirima“, uglavnom se sve svodi na zastrašivanje igrača i njegove porodice.

Nastavak na Kurir...