Izvor: Blic, 09.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dule i ja smo tandem za titule
Dule i ja smo tandem za titule
Košarkaš Partizana, gorostasni Bjelopoljac Predrag Drobnjak sebe opisuje jednostavno, naglašavajući da ne želi da se menja.
- Ne volim da pričam o sebi. Svestan sam svojih postupaka, kako idem kroz život i šta radim. Dosta vremena mi treba da analiziram sebe, kroz određene postupke, da bih video mane i vrline. Kod sebe ne želim da bilo šta menjam. To sam, što sam! - tvrdi Drobnjak.
Košarkašku karijeru počeo je >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u Bijelom Polju, a potom je otišao u Partizan, gde je priključen prvom timu. S reprezentacijom Jugoslavije osvojio je dve zlatne medalje na svetskim prvenstvima, a posle Partizana nastupao je za turski Efes Pilsen, NBA ligaše Sijetl, LA Kliperse i Atlantu, špansku Taukeramiku.
- Draftovan sam 1997. godine. Imao sam ugovor s Partizanom, u tim godinama NBA nije bio toliko povezan s evropskom košarkom gde se zna kako šta funkcioniše. U tom trenutku to je bila nepoznanica za mene. Nastavio sam karijeru u Turskoj, što smatram najboljim potezom. Poslednja sezona mi je možda bila i najbolja u karijeri, u pogledu igre, rezultata, života... Jednom rečju, tamo mi je bilo sjajno. Kad mi je istekao ugovor, mislio sam da mi je sledeći korak bio NBA liga.
Smatra da nema velike razlike među NBA klubovima.
- NBA je odlično organizovan, svi klubovi su moćni, i tu nema većih iskakanja. Meni je najbolje bilo u Sijetlu. Mogu reći da su LA Klipersi u celoj priči o ta tri kluba u kojim sam igrao, na najnižem stepenu organizacije. Možda je to zato što su drugi klub u Los Anđelesu.
U Sijetl Supersoniksima Drobnjak je predstavljao prepoznatljiv tandem sa Gerijem Pejtonom, za koga mnoge odbrane u NBA nisu imale rešenja.
- Sijetl je forsirao igru 'pikenrola', a Geri i ja smo bili tandem. To je bila netipična NBA ekipa koje je igru zasnivala na šutu spolja. Posebno u toj drugoj sezoni, kada su se već iskristalisali rezultati i ekipa.
Kad je reč o prijateljstvu sa NBA zvezdama, Drobnjak izdvaja jednog košarkaša...
- Brend Peri mi je bio najbolji prijatelj i s njim sam i dalje u kontaktu.
Odlični šutevi s poludistance i za tri poena svrstali su ga u red najboljih šutera - visokih igrača. U borbi sa NBA divovima najteže mu je bilo da parira Šakilu O’Nilu.
- U odbrani je najteže bilo čuvati Šakila O’Nila, budući da je on ubedljivo najjači košarkaš. Čak 50 odsto igre ide preko njega, konstantna je opasnost i nema ni sekunde opuštanja. U odbrani i u napadu najteže je bilo igrati protiv tandema koji je tada bio u San Antoniju - Tima Dankana i Dejvisa Robinsona.
Mada je Los Anđeles grad koji pruža sve, Predragu je, ipak, bilo lepše u Sijetlu.
- U oba grada mi je bilo super, ali bih, ipak, izdvojio Sijetl. Tamo kiša stalno rominja, ali su ljudi naviknuti na to. Možda mi je grad 'legao' u neku ruku i zbog društva. Tamo je bio Vlada Radmanović i još nekoliko naših drugara iz Beograda. Los Anđeles je drugačiji grad, od 365 dana, tamo je 360 sunčano s temperaturom od oko 25 stepeni.
Iz Atlante Drobnjak je prešao u Taukeramiku i postao je jedan od najplaćenijih košarkaša na Pirinejskom poluostrvu.
- Da li sam bio najplaćeniji ne može se sa sigurnošću znati, jer to nije NBA liga u kojoj su svi ugovori otvoreni. Imao sam ponuda da ostanem u NBA, ali u tom trenutku sam imao želju da osvojim Evroligu i smatrao sam da je prelazak u Taukeramiku dobra prilika.
Zbog nesporazuma s trenerom, Drobnjak je imao malu minutažu u Španiji.
- Čim je on došao, videlo se da ni ja, kao ni Hrvat Ukić, nećemo imati adekvatnu minutažu. Bili smo prinuđeni da čekamo da se neko povredi da bismo dobili šansu. Kod trenera se primećivalo da ne poznaje nijednu drugu košarku osim španske.
Posle raskida ugovora s Taukeramikom, i pored brojnih ponuda bogatih turskih klubova, odlučio se za povratak u Partizan.
- Jesam imao par ponuda koje su bile finansijski dobre, ali sam smatrao da još nisam za staro gvožđe. Želeo sam da dođem u klub u kome ću da igram, a da se istovremeno ekipa takmiči u nekom jakom prvenstvu. Nisam hteo da odem u klub u kome ću dobiti dobre pare, a neću doći do izražaja i nastupati u Evroligi.
Finansijski momenat, po njegovoj tvrdnji, nije predstavljao osnovni razlog za povratak u Partizan, već je presudan bio razgovor s trenerom Duškom Vujoševićem, koji je svojevremeno, 1990. godine, došao po Drobnjaka u Bijelo Polje.
- Ni u jednom momentu nisam razmišljao o nekom drugom našem klubu, bez obzira na to o kakvoj je ponudi reč. Imam sjajnu saradnju s Duletom Vujoševićem i rad s njim mi predstavlja zadovoljstvo.
Mnogi tvrde da je Drobnjakovo prijateljstvo s ekonomom Partizana Nikolom Tomaševićem imalo uticaja na povratak u redove crno-belih.
- Ha, ha, to nema veze. Mi smo prijatelji, i kad sam u Partizanu i kad sam u nekom drugom klubu. Osim njega, jedan od 'pomagača' prilikom transfera bio je i Žarko Stivović.
Partizan pet godina nije skinut sa trona u nacionalnom prvenstvu. Predrag za sada ne želi da prognozira ishod trke u narednom šampionatu Srbije.
- Sad svi govore o tome ko će osvojiti titulu, Partizan ili Zvezda?! A to prvenstvo počinje tek u aprilu, dok pre toga imamo celu Jadransku ligu i nastup u Evroligi. Mislim da je preuranjeno govoriti o domaćem prvenstvu.
Veruje da će se Partizan plasirati u osminu finala Evrolige.
- Mislim da je to realno. Partizan ima par momaka koji već dve-tri sezone igraju Evroligu i stekli su dovoljno iskustva da svoj talenat pretvore u kvalitet i rezultate. Prve utakmice su važne za dobar početak Evrolige.
Za trofej u Jadranskoj ligi, po njegovom mišljenju, konkurisaće četiri kluba.
- Za prvo mesto će se boriti Zvezda, Olimpija, Cibona i, naravno, mi.
Kada je reč o ličnom uspehu, Drobnjak ga prvenstveno vidi kroz košarku.
- Normalno da je tako kad sam sav posvećen košarci. Ne mogu reći da mi je uspeh što sam se oženio, to je za mene normalan splet okolnosti.
Predrag razmišlja u kom gradu će nastaviti život po završetku igračke karijere.
- Iako sam čovek koji godinama živi u inostranstvu, ipak najviše volim kad sam u našoj zemlji. Kako sad stvari stoje, mislim da ću živeti u Beogradu.
Ponekad stigne i do rodnog Bijelog Polja.
- Uvek sam na relaciji Beograd - Bijelo Polje.
Osećaj da je zamenljiv ga ne plaši.
- Kad bih još o tome razmišljao, gde bi mi bio kraj.
Od života hoće sve i kaže da mu dobro ide. U naletima mrzovolje je maksimalno smiren i ćuti. Tri godine je u braku sa Jelenom i imaju sina Balšu.
Za sebe kaže da nije zavodnik…
- Ja sam jednom zaveo, i to je kraj!
Aleksandra Perišić
