Izvor: Blic, 02.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duh Kopakabane
Kraj juna i početak jula doneo je pravo fudbalsko osveženje, Kup Amerike. U pauzi između dve industrijske sezone u evropskim ligama, imamo priliku da vidimo fudbal u svom praobličju, još pomalo divljem, ali uvek tako magičnom.
Sa izuzetkom gotovo redovnih učesnika mondijala - Meksika, SAD, Brazila i Argentine, delimično i Čilea, sve ostale reprezentacije igraju fudbal koji nije previše sputan konopcima taktike i igre na rezultat. Naravno, i gorepomenuti igraju napadački, ali >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je u njihovoj igri vidljiv stepen ozbiljnosti do kojeg je savremeni fudbal stigao. Zahvaljujući uticaju Evrope.
Dobro je, ipak, to što je južnoamerički fudbal u prašumama Amazonije i na visovima Anda odoleo virusu koji je zahvatio fudbalsku planetu. Tako možete da vidite Paragvaj koji se ne zadovoljava sa 2:0 protiv Kolumbije, nego ide do petice, ili Meksiko, čiji napadač Kastiljo protiv Brazila postiže gol na brazilski način. Čini se da su „karioke" previše darežljive, fazone su im pokupili skoro svi.
Još nešto - leto 2007. je i sjajna prilika da se uporedi šta se dešava u svetu fudbala. Ko je gledao EP mladih u Holandiji, a sada prati dešavanja u Venecueli, videće ogromnu razliku u shvatanju fudbalske igre. Dok je u Evropi bilo golova na kašičicu, na Kupu Amerike se mogu videti prave umetničke kreacije.
Ipak, i Kup Amerike je kao i šampionat u Holandiji, za mnoge samo dobar izlog. Za bogate klubove i menadžere koji će, videvši na delu brojne dobre igrače, regrutovati najbolje u svoje redove. To je sudbina fudbalskih kolonija.
