Izvor: Politika, 29.Mar.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drveni advokati huligana
Ma koliko nešto bilo crno nađu se stručnjaci koji ubeđuju da je to ustvari belo kao kad je nedavno u Petrogradu neko iz gledališta nudio Robertu Karlosu oljuštenu bananu
Da li je rasizam kad neko iz gledališta nudi fudbaleru tamnije kože bananu? Svrha ovog teksta nije da odgovori na to pitanje, jer je on, valjda, svakome jasan, nego da ukaže na to kako se nešto što je očigledno vrlo lako uz pomoć stručnjaka iz temelja izokrene.
Elem, u Petrogradu, na utakmici >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << s prvakom Zenitom, na meti je bio Brazilac Roberto Karlos, slavni fudbaler, sada kapiten Anžija iz Mahačkale, glavnog grada Dagestana, republike u opasnom kraju Rusije. Toliko opasnom da je sam Roberto Karlos priznao da Anži u svom gradu samo igra utakmice, a da igrači žive i treniraju u Moskvi. Štaviše, obelodanio je španskoj „Marki”, čuvaju ga trojica telohranitelja i to – naoružana.
I ta njegova izjava je iskorišćena na sajtovima da se kaže ono što se ne bi reklo pod punim imenom i prezimenom, ali pod pseudonimom može. A to je da se pare koje stižu iz Kremlja troše neproizvodno, na dovođenje skupih igrača na zalasku karijere.
Razume se, o toj temi može i treba da se raspravlja, ali je u slučaju Roberta Karlosa (15 miliona dolara za godinu i po) i događaja na stadionu koji se zove Petrovski u čast osnivača grada na Nevi, upotrebljena da se pobrkaju lončići ili, modernije rečeno, da se zamene teze.
Pošto je zahvaljujući profesionalizmu fotoreportera slika otišla u svet usledio je čitav niz pokušaja da se crno prikaže kao belo. Slučaj je poučan, jer se isto radi i kod nas.
Elem, Zenit je saopštio da je otkrio vinovnika, ali ga nije predstavio kao svog navijača, nego kao – provokatora. Vođe navijačkih grupa su to što se dogodilo na stadionu Zenita ocenili kao „glupu i neuspelu šalu”. Disciplinska komisija Fudbalskog saveza Rusije još nije pokrenula postupak. Njen predsednik Vladimir Katkov je primenio recept za kojim se i kod nas često poteže: treba li 20.000 ljudi da ispašta zbog jednog čoveka?
Etički komitet nacionalnog saveza je rešio da ni prstom ne mrdne. Njegov predsednik Alu Alhanov je procenio da to – nije njihov posao, nego Disciplinske komisije.
Isto je bilo i prošle godine kada su navijači moskovske Lokomotive ispisali zahvalnost engleskom Vest Bromviču što je kupio Pitera Odemvingija, rođenog u Sovjetskom Savezu od oca Nigerijca. Na tom transparentu je bila nacrtana – banana. A pošto nije bilo kazne za crtež... Inače, za rasizam Uefina kazna iznosi 20.000 evra.
Zenit je oprao ruke time što je, po rečima rukovodioca svoje pres-službe Jevgenija Guseva, predao sve neophodne informacije tužilaštvu. Tako je i kod nas. Vruć krompir se prebaci u ruke državi, a potom se, šta god da uradi, ona podvrgne kritici.
Inače, navijači Zenita su se isticali i ranije. Pre dve i po godine na utakmici protiv moskovskog Dinama su poručili suparničkom taboru: „Crkao je vaš Jašin, crknuće i Dinamo!”. A „vaš Jašin” je čuveni golman, najsjajnije znamenje sovjetskog i ruskog sporta, čovek bez mrlje u životu! I tada je otkriven autor i – nikom ništa.
Udruženi navijači imaju već razrađenu taktiku – umesto da se brane oni krenu u protivnapad. Tako su „zenitovci” na svom sajtu saopštili da „s nevericom prate lov na veštice” koji se vodi protiv njih i nadaju se da će „gospoda porotnici” da se pozabave pravim problemima kao što su „lažirane utakmice, „kolhozna polja” na kojima se igra i cirkusijada s pomeranjem utakmica”. Oni zaključuju da „naši stadioni nisu prazni zbog banana, pomorandži ili upaljene baklje, nego zbog gorenavedenih stvari”.
Zenitovi navijači imaju svoje drvene advokate. Tako je seksolog Lav Ščeglov svima „otvorio oči” rekavši agenciji „Rosbalt” sledeće:
– Fudbaleru su ponudili samo bananu, nisu mu pokazali ruku presavijenu u laktu, srednji prst ili šipak, što bi moglo da se protumači kao simbol falusa. Za političku ili rasističku konotaciju pružanja banane nikada nisam čuo. To je pre prijateljski gest navijača.
S takvim mišljenjem je saglasna i profesor psihologije na Petrogradskom univerzitetu Ljudmila Počebut, koja je istoj agenciji rekla:
– Svi mi jedemo banane, tako da nema ničeg rasističkog u postupku navijača. Nije bilo nikakvog pokliča: „Udri crne!” Niko se nije spremao da linčuje tog igrača.
Ne zaostaju ni fudbalski funkcioneri. U transparentu s nacrtanom bananom Katkov je, kako prenosi „Sovjetski sport”, video „podsmešljiv i ironičan karakter”, jer „treba da se imaju u vidu mentalitet i sleng”, ali za situaciju u Petrogradu kaže da „mora da se razmotri”.
Član Izvršnog komiteta FSR Aleksandar Šprigin, međutim, smatra da bi kažnjavanje Zenita ili njegovih navijača stvorilo opasan presedan. A zanimljivo je i mišljenje našeg Ustavnog suda koji je odbranio navijačke grupe od zabrane „nepostojanjem ustavnih i zakonskih pretpostavki za vođenje postupka pred Ustavnim sudom i odlučivanja po takvom zahtevu”.
A što se banane tiče – ona se vrlo brzo opet našla u igri. Ovoga puta u Londonu, na prijateljskoj utakmici Škotske i Brazila, kada je adresovana brazilskom fudbaleru Nejmaru.
Ivan Cvetković
objavljeno: 30.03.2011.
