Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 26.Mar.2015, 11:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Društvene mreže: Put za - dublje komplekse

Društvene mreže većina nas koristi, u proseku, 15 sati nedeljno. Jedan od svakih pet parova se upozna upravo putem društvenih mreža. Čak 56 ljudi koji rade u kadrovskim službama, pre nego što zaposle osobu, provere i njihove profile na društvenim mrežama, a 14,.4 miliona ljudi na čitavom svetu, je samo prošle godine, uz pomoć društvenih mreža, pronašlo posao. Čudi li ona činjenica da društvene mreže, ali i mediji, imaju ogroman uticaj, naročito na mlade.

Najnovije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << studije pokazuju da postoji jasna veza između slike koje mladi imaju o sebi i vremena koje provode na društvenim mrežama. Preciznije, što se više vremena provodi na društvenim mrežama to je negativnija slika koju osoba ima o sebi i svom telu

Uz to, treba napomenuti da između 70 i 80 odsto srednjoškolaca danas ima profil na nekoj društvenoj mreži. Na internetu, u proseku, provode 6 sati dnevno.

Opsednutost kreće već od desete godine. Upravo u tom momentu, ključnu ulogu imaju standardni, ali i novi mediji i ušminkana i upakovana slika koju šalju.

Mladi ljudi dakle, stalno sebe upoređuju, želeći da stvore sliku o sebi, upoređuju se sa primerima koji im se pružaju.

Problem u toj logici jeste da fotografije na reklamama, u medijima i magazinima, najčešće pokazuju iskrivljenu stvarnost, te kada se pogledaju u ogledalo, mladi ostaju na gubitku.

"Kada vidite na nekoj društvenoj mreži, kada neko sebe nešto malo ušminka i fotografiše iz nekog ugla, onda vam i taj neki, koga možda znate iz nekog neposrednog života, deluje mnogo lepše i bolje i uspešnije od vas samih i onda negde u svojim očima, jedan adolescent pomalo tone", kaže za RTV pedagoškinja Elvira Stefanović.

Ipak, kada je reč o kombinaciji samopotvrđivanja sopstvene vrednosti i društvenih mreža, otišli smo i korak dalje.

"Imamo grupe koje vrše prodaje medikamenata za, na primer, mršavljenje, bildovanje i tako dalje, primeti se u tome da mladi jednostavno prihvataju te trendove i počinju da ih konzumiraju, što je veoma opasno čak i po život, što smo mogli videti i u prethodnih nekoliko meseci, čak i na raznim primerima koji su se pojavljivali u medijima", objašnjava Aleksandar Arsenin iz Agencije za bezbednost na internetu.

No, ma koliko lepota bila stvar ukusa i ličnog senzibiliteta, percepcija lepote stvarna je i lako promenjiva u zavisnosti od društva i njegovih vrednosti. Tako u vreme kada je na osnovu sasvim ozbiljnih istraživanja jasno da je sve niža starosna granica kada suknja postaje kraća a nokti i trepavice duži, percepcija lepog kod mladih postaje vrlo bitan činilac u definisanju svojeg "ja".

Ipak težnja lepom nije nužno loša stvar, dok se ne iskrivi pogled na stvarnost.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...