Izvor: MozzartSport.com, 26.Avg.2014, 13:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dragan Žilić: “Jeretičkim” ugovorom sam otvorio vrata Hrvatske fudbalerima poput Marka Mirića

Posle ispovesti Perice Ognjenovića, u rubrici “Moja priča” razgovarali smo sa nekadašnjim golmanom Kikinde, Vojvodine, CSKA, Sartida, Rijeke i Gorice - Draganom Žilićem. Bivši povremeni reprezentativac Srbije i Crne Gore nam je otkrio neke zanimljive detalje iz karijere.

Shvatio sam da sam postao igrač kada...

“Taj osećaj sam imao 1998. u Brazilu. Posle debija za A reprezentaciju tadašnje zajedničke države Srbije i Crne Gore, protiv Karioka u Sao Luisu, >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << bio sam načisto sam sa sobom da sam postao pravi igrač. Odnosno, golman. Bile su mi 23 i po godine kada sam pri rezultatu 1:1, u drugom poluvremenu, zamenio Ivicu Kralja. I ostao nesavladan. Postavši deo velike generacije Mijatovića, Savićevića, Stankovića... koja je pre toga učestvovala na Svetskom prvenstvu u Francuskoj.”

Najponosniji u karijeri sam bio...

“U trenutku kada sam iz jedne male fudbalske sredine, kao što je moja rodna Kikinda, prešao u Vojvodinu. I tada i sada, uz Crvenu zvezdu i Partizan, naš najveći klub. Računam da sam transferom te 1996. uplovio u profesionalni fudbal. Današnji dečaci isti prelaz prečesto naprave pre punoletstva, a u moje vreme su dvadesetogodišnjaci, pa čak i stariji momci, još smatrani talentima. “

Hteo sam da ostavim fudbal kada...

“Veoma teško mi je pala jedna godina u bugarskom CSKA. Što zbog preloma rebra i dugog oporavka od te, nama golmanima naročito nezgodne povrede, što zbog nekih nefudbalskih stvari, van mog uticaja, smatram izgubljenom sezonu provedenu u Sofiji. Svašta mi je padalo na pamet tih meseci... Međutim, život je čudo. Odlazak u ondašnji Sartid oživeo mi je karijeru, a dobre partije vratile me u nacionalni tim.”

Ovo još nikome nisam rekao, ali...

“U to vreme„ jeretički“ ugovor s Rijekom nije naišao samo na žestok otpor i osudu pojedinaca među njenim navijačima i u delu hrvatske javnosti, već i u Srbiji, što  me je još više zabolelo. Ne i pokolebalo, a kamoli nateralo da se predomislim, u šta su se ti lažni dušebrižnici „kladili“. Ne znam, proradio je neki gen u meni... Uprkos ružnim prozivkama i uvredljivom etiketiranju izvesnih likova s javne scene u domovini ostao sam pri svojoj odluci i prokrčio put kolegama. Kao Marku Miriću, na primer. Danas je postalo normalno da neko ko je ne tako davno nosio Zvezdin dres potpiše za Sleven Belupo.”

Jedino žalim što...

“Posle svega krivo mi je što sam se na neprijateljski način rastao s Vojvodinom. Ne samo mojom krivicom bačena je senka na naše lepe zajedničke godine.”

Da sam mogao da promenim nešto u igri, promenio bih...

“S ovom pameću i iskustvom sigurno bih više radio na igri u polju. Nije da sam potpuno zanemarivao taj segment golmanskog posla, ali sada vidim da se nisam dovoljno ili na najbolji način njime bavio. Trebalo je češće da učestvujem u igri ostatka ekipe, kako to čine golmani modernog doba.”

Da mogu da vratim vreme...

“Da imam moć da okrenem vremenski točak unazad ne bih došao u situaciju da me Vojvodina suspenduje na šest meseci. To me je koštalo brisanja sa spiska putnika na Evropsko prvenstvo 2000. godine. Bio sam u konkurenciji sve vreme kvalfikacija, ali nisam video Belgiju i Holandiju.”

Četiri reči koje govore sve o meni...

“Odan onome što volim i onima do kojih mi je stalo. Ponekad brzoplet. Radoznali kosmopolita.”

Nastavak na MozzartSport.com...