Izvor: Blic, 22.Feb.2013, 09:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dragan Džajić: "Marakana" i Firenca nikad ne blede
Dragan Džajić, naš najbolji fudbaler i član idealnog tima sveta svih vremena, ugravirao je svoje ime u 36 trofeja, ispisujući zlatnim slovima jednu ponosnu epohu srpskog sporta.
Još kao tinejdžer sa Uba, tek pristigao u Zvezdine odaje, svojom nenadmašnom lakoćom driblinga, drskošću i znanjem, već na početku karijere odavao je tajnu da će crveno-beli dobiti svoju najveću legendu.
- Za mene je Zvezda život, pa otuda ne volim uopšte da dolazim u situaciju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da to objašnjavam. Zauvek ću je voleti, ne bih mogao da je izbrišem iz srca čak i kad bih hteo - priča s ponosom Džajić.
Za klub u kome je proveo 42 godine i u kome ima status treće Zvezdine zvezde odigrao je 590 mečeva i postigao 287 golova, svaki lep na svoj način.
- Bilo je tu mnogo velikih trenutaka, kada se setim samo Ujpešt Dože, Reala... Teško mi je da izdvojim baš jedan momenat, ali eto, neka bude onaj u finalu Kupa protiv Olimpije na onom golu ispod južne tribine na drugoj stativi. U Ljubljani je bilo 2:2, a u Beogradu 0:0, i onda sam ja prelepim golom u 118. minutu doneo titulu. Nezaboravno.
Četiri decenije sam se borio, osvojio toliko pehara, duplih kruna, medalja, ali Bari je bio vrhunac: Dragan Džajić
I u nacionalnom timu je ostavio neizbrisiv trag 85 puta nastupivši u plavom dresu.
- Bilo da je prijateljski ili takmičarski meč, uvek sam dres sa državnim grbom nosio sa ponosom. Kada god izađeš, recimo, iz tunela „Marakane“ a 100.000 ljudi diše kao jedan, moraš da se naježiš od glave do pete. I dan-danas se sa ponosom sećam, na primer, gola u Firenci protiv tadašnjeg svetskog prvaka Engleske u polufinalu Evropskog prvenstva. Iako smo bili autsajderi, pobedili smo golom koji sam postigao u 88. minutu, sećam se da smo po povratku kući dočekani kao heroji.
Ipak, u moru antologijskih utakmica i funkcionerskih uspeha izdvajaju se, naravno, titule evropskog i svetskog šampiona iz 1991. u Bariju i Tokiju, koji su između Dragana Džajića i Crvene zvezde zauvek stavili znak jednakosti.
- Teško da će to ikada neko ponoviti. Kao predsednik kluba, osećao sam se zaista kao da sam na krovu sveta, da jedino mi postojimo. Četiri decenije sam se borio, osvojio toliko pehara, duplih kruna, medalja, ali to je bio vrhunac, nešto zbog čega se živi.
Povezane vesti: Aleksandar Đorđević: Atina, moje mitsko mesto "Blic" vam danas poklanja album sa sličicama "50 veličanstvenih" u srpskom sportu
