Izvor: Blic, 09.Apr.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dosadno, zar ne?
Dosadno, zar ne?
Sambenedeteze - Sasari Tores 0:0. Uobičajen rezultat italijanske serije C1. Taj sindrom neefikasnosti, totalnog bunkera i, zašto ne priznati, mizernog fudbala odavno se preselio na naše terene.
U poslednjem 23. kolu prvenstva Srbije i Crne Gore, od osam utakmica, na pet je postignuto od 0-2 gola, a na tri meča mreža se tresla maksimalno tri puta. Samo je u 16. kolu, kada je prolećni deo sezone u pitanju, postignuto više pogodaka od 18 (bilo ih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je 20), u ostalih sedam sve ispod ovog broja. U kladionicama je ova kvota 1,85, pa se na 1.000 uloženih dinara u džep može staviti 850.
Ko je kriv što i onako malobrojna publika na našim stadionima ne može da vidi loptu kada pređe gol-crtu? Odgovor dobijamo od poznatih fudbalskih stručnjaka. Stanislav Karasi:
- Razlozi su način igre tri za tri, koje donosi opuštanje i neznanje, fudbalera, koji nisu ni za treću, a igraju prvu ligu. U takvim uslovima oni ne mogu da se razvijaju. U elitnom rangu rade treneri početnici, poslušnici, koji tako i pripremaju ekipu, pa je razumljivo što kvaliteta nema. Oni koji vrede, među kojima sam i ja, sede na tribinama. Izlaz vidim u tome da počnemo da igramo kako treba. Rezultati u Ligi šampiona treba da nam budu putokaz kako favoriti završavaju u mišjoj rupi, jer najveći kvalitet je dobar rad, a ne samo imena i prezimena fudbalera.
Čedomir Đoinčević:
- Prvenstveno smatram da su slabi uslovi za rad. Kom, Borac, Radnički, Napredak, Zeta nemaju adekvatna igrališta, Vojvodina igra na Kabelovom stadionu. Manjak pomoćnih terena, neadekvatna infrastruktura, neki su od razloga. Goran Milojević, trener Obrenovčana, žalio se da ekipu priprema po livadama, pojedini klubovi, pouzdano znam, nemaju ni deset iole boljih lopti za trening, tako da nema ni dobre obuke igrača. U takvim uslovima, što je i normalno, nedostaje kvalitet. Drugo, ono što valja otišlo je iz domaćeg fudbala, ili su pojedinci već mislima u inostranstvu. Želja za odlaskom ne omogućava im da budu usredsređeni na pružanje boljih partija. Treneri zbog čestih, neargumentovanih smena rade u grču, zatvorenom igrom izbegavaju određeni rizik, koji može da ih košta radnog mesta. Finansijska situacija je takođe slaba, 80 odsto klubova ne izmiruje pravovremeno obaveze, što utiče na psihu igrača. Leka ima, ne vidim ga za dve ili tri godine, ali za recimo šest sigurno. Kada se poprave uslovi, poboljšaće se i takmičenje. Jovica Škoro:
- To je destrukcija fudbala. Nema osmišljenih akcija. Treneri se orjentišu na jedan sistem igre, ne teže napadačkoj igri i ne mare za gledaoce koji su došli da vide golove. Ne znaju da igraju protiv bunkera protivničke ekipe, i forsiraju sistem bez sistema. Akcenat se stavlja na odbranu, čiji je cilj da ne primi pogodak i ofanziva ih ne interesuje. Opterećuje ih plasman na tabeli. Treba biti fajter, napadač, a ako hoćemo da vratimo navijače, moramo da se preorjentišemo - da igramo otvoreno. Pravi pokazatelj je trijumf Deportiva nad Milanom od 4:0. I. Velimirović
