Izvor: Blic, 27.Sep.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobro je i 66. mesto
Dobro je i 66. mesto
Crni septembar. Reprezentativni sport u Srbiji i Crnoj Gori za samo 30 dana poslednjeg letnjeg meseca u godini doživeo je nekoliko razočarenja, ostao bez viđenih medalja i planiranih puteva plavih na velika evropska i svetska takmičenja.
Košarkaši nisu uspeli da odbrane zlato u Švedskoj, šestom pozicijom, uz četiri poraza u sedam utakmica, ostvarili su najlošiji plasman od 1985. godine. Odbojkaši su u Nemačkoj bili za dva mesta bolji (četvrti), >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ali s obzirom da su branili krunu, povratak u Beograd bez odličja takođe se može okarakterisati kao neuspeh. Fudbaleri su protiv Italije (1:1) na Marakani propustili šansu da i teorijski budu još u trci za EP u Portugalu, plateći tako ceh jednom osvojenom bodu u dvomeču sa autsajderom Azerbejdžanom. Odbojkašice su u Turskoj igrale bez pobede, dok su teniseri u finalnom odmeravanju Druge grupe evro-afričke zone poraženi od Grčke. Objašnjenje za posrtanja dali su naši poznati treneri.
Ranko Žeravica, jedan od najtrofejnijih košarkaških stručnjaka na klupi državnog tima, na ovu temu kaže:
- Prvo bih počeo šalom, od kada igramo pod imenom Srbije i Crne Gore znamo samo za neuspehe. Ne smemo da dozvolimo da nam reprezentativni sport padne, bio bi to veliki problem, na koji se mora pravovremeno odreagovati. Mora se dati poseban značaj uspesima u reprezentativnom rejtingu, da budemo svesni snage i kvaliteta, jer dobri rezultati plavih zauzimaju značajno mesto i u narodu. Posle Švedske se odmah mora preći na promene, u protivnom ćemo izgubiti navijače, prostor u novinama, umanjićemo interes dece. Grci i Italijani treba da nam budu pouka. Mladi sportisti ne smeju davati mali značaj pozivu za nacionalni tim, oni nisu svesni šta gube, možda momentalno ne, ali u budućnosti će im se mnogo 'vratiti'. Oni ne igraju u NBA zato što su vanserijski talentovani, već što su proistekli iz priznate škole košarke, koja je u modi - rekao je Žeravica.
Zoran Gajić je svakako najzaslužniji što su odbojkaši meteorskom brzinom dospeli u svetski vrh.
- Za sve neuspehe postoji zajednički imenitelj a on je determinisanost države prema sportu. Nemamo sistem. Treba pred polazak na velika takmičenja da se zna cilj, da li je to zlatna medalja ili samo izaći na teren, pa šta bude. Kada država ne finansira, onda ni sportisti nemaju dužnost da se vraćaju sa prvim mestom. Ovako su savezi prepušteni sami sebi, ne zna se koji je krajnji domet, da li smo profesionalci ili amateri, moraju se imenovati nosioci funkcija. Nikog posle toga ne možete da optužite ni za 66. poziciju, a ne za šestu. Sve je prepušteno ljudima iz sporta, njihovoj energiji, sposobnosti, individualnosti. Druga stvar su himna, grb i zastava, definitivno se repezentacija zasniva na identifikaciji, suštini zemlje i njenim obeležjima, a to kod nas nije slučaj. Ti simboli više ne postoje i svakako je to manji, ali ipak razlog kojeg su rezultati takvi jesu - istakao je Gajić. I. Velimirović
