Izvor: Blic, 05.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dobar selektor je uvek skup
Dobar selektor je uvek skup
Gotovo polovinu reprezentacija na Svetskom šampionatu u Nemačkoj (15 od 32) vodili su strani selektori! I dok su neki, poput Australije (koja nakon Hidinka želi Francuza Žerara Ulijea) ili Saudijske Arabije prisiljeni da pogledaju preko granice jer u svom dvorištu nemaju stručnjaka doraslog ambicijama tima, u većini slučajeva ipak je reč o drugim motivima.
Samo po sebi angažovanje stranog selektora ne garantuje uspeh reprezentaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zemlje čije je kormilo preuzeo, jer dosadašnja iskustva pokazuju da ovakvo rešenje, pored neospornih prednosti, sadrži i izvesne mane. Indikativno je da od četiri selekcije polufinalista Mondijala, samo Portugal vodi stranac, Brazilac Skolari, koji, međutim, zbog jezičke i kulturne bliskosti nekadašnje kolonije i najveće južnoameričke države može da bude tretiran kao domaći stručnjak. Ni ovaj podatak, baš kao ni činjenicu da su gotovo sve najveće evropske i južnoameričke reprezentacije (izuzev Engleske) u Nemačkoj (manje li više uspešno) vodili domaći stručnjaci, ne treba, naravno, automatski tumačiti kao ključni argument protiv dovođenja stranca na vruću selektorsku klupu.
Da njihovo angažovanje može da bude pun pogodak, pokazuju ne samo već spomenuti dobitnici Skolari i Hidink već i uspešni rezultati Dujkovića (Gana), Bore Milutinovića (Meksiko, Kostarika, SAD, Nigerija), Mecua (Senegal), Rehagela (Grčka na EP u Portugalu)... Pravila na tom planu, jednostavno, nema, već sudbina stručnjaka i njegovi rezultati prvenstveno zavise od toga da li su se u datim okolnostima poklopile kockice u delikatnom trouglu selektor - igrači - rukovodstvo saveza.
O tome, svakako, treba voditi računa u trenutku kad se u našoj javnosti sve češće spominje mogućnost da bi prvi selektor samostalne reprezentacije Srbije mogao da bude stranac. Da li će se čelnici Fudbalskog saveza Srbije zaista odlučiti da, u nedostatku adekvatnih domaćih rešenja, ponude ovaj posao nekom stručnjaku sa Zapada (spominju se Nemci Feler, Zamer, Daum) u ovom trenutku je krajnje nezahvalno prognozirati, ali je sasvim izvesno da ovakva opcija u našim uslovima ima svoje pluseve i minuse.
Neutralni strani selektor bi se, verovatno, u maloj državi kakva je Srbija lakše izborio sa večitim problemom jakih lobija, koji postoje kako unutar same reprezentacije, tako i u fudbalskoj organizaciji. Igrači bi ozbiljnije prihvatili stranog (autoritativnog) stručnjaka za koga znaju da nije član nijedne interesne grupe, nego nekog domaćeg Petkovićevog naslednika, koji bi, prema njihovim pretpostavkama, više bio sklon da pravi kompromise (popušta) sa lobistima. Takođe, nije bez značaja ni činjenica da bi čovek koji dolazi iz druge zemlje imao veću naklonost javnosti pošto ne pripada ni jednoj od dve najjače struje u fudbalskoj Srbiji - Crvenoj zvezdi ili Partizanu.
Uz uvažavanje ovih pozitivnih faktora koji, naravno, ne mogu biti garancija da će biti ostvareni i dobri rezultati reprezentacije, postoje i prepreke dovođenju stranog selektora na kormilo srpske reprezentacije.
Izvesno je da i najugledniji stručnjaci nedovoljno poznaju fudbalere i fudbal u našoj zemlji, što bi, uz razlike u mentalitetu i prepreke u komunikaciji, bar za izvesno vreme usporilo njihovu adaptaciju. Selektor i reprezentacija bi tako izgubili dragoceno vreme u procesu međusobnog prilagođavanja, što bi se moglo pokazati fatalnim za postizanje najvažnijeg cilja - plasmana na Evropsko prvenstvo 2008.
Najzad, treba imati na umu činjenicu da su dobri selektori skupi, a FS Srbije sigurno nema novca da u Beograd dovede, ne samo najplaćenije poput Eriksona (Englezi su mu davali sedam miliona evra godišnje), Hidnka (godišnje će od Rusa dobijati dva miliona evra za vođenje 'zbornaje'), Skolarija, Lipija, već i neke jeftinije kvalitetne stručnjake sa imidžom. Da li je u takvoj situaciji poželjno da se na klupi reprezentacije Srbije nađu neki platežno prihvatljiviji prosečni strani treneri ili da se selektorski dokazuju (peku zanat) nekadašnji fudbalski asovi bez trenerskog iskustva? Možda će, posle Mateusa i Zenge, i reprezentacija dobiti slavno igračko ime na klupi Srbije, ali je pitanje hoće li to biti dovoljno da se stigne do Austrije i Švajcarske.
K. Besarović
.jpg)
