Izvor: Blic, 07.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Do zore na čardi
Do zore na čardi
Prvi put nakon dvostruke pobede na Olimpijadi u Atini, mađarska reprezentativka Nataša Janić uspela je da priušti sebi nekoliko sati odmora u rodnoj Bačkoj Palanci gde su joj prekjuče posle podne najbliži priredili neverovatan doček.
- Bilo je divno, zabava je trajala sve do ujutro. Nismo se razišli kada smo izašli sa čarde, već smo druženje nastavili i u mojoj kući gde sam prvi put videla snimke svoje trke. Do sada nisam znala ni za koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam pobedila, ali sada mogu da kažem da sam zadovoljna - priča olimpijska šampionka Nataša Janić.
Posle sedam neprospavanih dana i noći, burnog dočeka u Segedinu i Budimpešti, Nataša tek sada sređuje utiske.
- Ja živim san. To je nešto čemu sam stalno težila i u šta sam uložila mnogo truda i odricanja. Svi kažu da se taj osećaj ne može opisati i, verujte, zaista je tako. Jedino mi mnogo nedostaje otac. Na njega mislim stalno, ne samo kada vežbam, već i kada mi je teško, kada sam sretna. Volela bih da je bio sa mnom i zato i kažem da je jedna medalja posvećena njemu, a jedna svim drugim ljudima koje volim - priča za 'Blic' Janićeva. Ona napominje koliko joj znači to što joj ljudi i u Palanci, i u Segedinu, i u Budimpešti prilaze i čestitaju.
- Dok sam bila mlađa, zaista sam se svim silama trudila da ostanem u zemlji. Te godine, u Sidneju, ja sam kao osamnaestogodišnjakinja bila četvrta, postigla neverovatan uspeh, ali na to niko nije obratio pažnju. Sada, kada je stiglo zlato, ljudi su se ovde dozvali pameti i shvatili šta su izgubili - priča Nataša o svom odlasku za Mađarsku, koji joj uvek, napominje, predstavlja tešku temu. H. D.
