Izvor: Blic, 17.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
'Đurđić je selektor'
'Đurđić je selektor'
Deveto mesto iz Hrvatske podsetilo nas je da su naše rukometašice ne tako davno, pre samo dve godine osvojile bronzanu medalju na Svetskom prvenstvu u Italiji.
Na klupi plavih tada je sedeo danas već zaboravljeni Milorad Milatović, kog smo pronašli na Kipru, u gradiću Atijenu, udaljenom 15 kilometara od Larnake.
- Rade Đurđić me je za bronzu na Svetskom prvenstvu u Italiji 'nagradio' mestom direktora nacionalnog tima. Imao >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sam dogovor sa tadašnjim predsednikom Upravog odbora RSJ Draganom Rankovićem da potpišem profesionalni ugovor do Olimpijade u Atini 2004. Taj mi je ugovor još uvek negde u Beogradu. Međutim, Đurđić je bio protiv, iako sam u to vreme bio trener 'njegove' Budućnosti. Hteo je da se osigura da može da me otera kada bude poželeo. Zato, evo me ovde na Kipru. Pobegao sam daleko od svih Đurđića. U selu od četiri hiljade stanovnika učim decu da igraju rukomet. Da li ste očekivali slab plasman naših rukometašica na SP u Hrvatskoj?
- Znao sam da ništa nećemo uraditi na Svetskom prvenstvu u Hrvatskoj, sve dok je Đurđić u reprezentaciji. Mlade rukometašice su zaslužile da igraju, ali ne bez dve ili tri iskusne igračice. Odakle njemu pravo da jednu Sandru Kolaković naziva 'buretom mesa koje se kotrlja'. Rade Đurđić je oduvek želeo da bude selektor i sada je konačno dobio priliku. Nemoguće je da rukomet u našoj zemlji zavisi samo od jednog čoveka. Đurđić je izgubio podršku u svojoj Crnoj Gori, dok je u Srbiji nije ni imao.
- Tu grešite. Đurđića je više podržavala Srbija. Objasnite kako je uspeo da preskoči predsednik Rankovića i da stopira moj ugovor. Na sreću, oterali su ga iz Budućnosti.
Kada je došlo do razlaza sa Đurđićem?
- Evo, ispričaću vam. Posvađali smo se februara 2002. godine, kada mi je rekao: Ko si ti i šta si uradio u jugoslovenskom rukometu. To je pitao mene, koji sam osvojio sve na svetu. Imam dve medalje sa SP i sa Olimpijade. Bio sam klupski prvak Evrope 1984. godine i više puta osvajač prvenstva i Kupa Jugoslavije. Dobro se sećam 1996. godine i 5. kola šampionata, kada sam sa Voždovcem igrao 29:29 protiv Budućnosti. Podgoričanke su tada osvojile titulu samo sa jednim izgubljenim bodom. Za Voždovac su igrale rukometašice koje sam morao da vratim iz penzije, plus pet-šest klinki. I sa takvom ekipom uspeo sam da odigram nerešeno. Podigao sam ruke, stisnuo pesnice kao Stevan Filipović i rekao sam Đurđiću koji je sedeo na tribinama: Ja sam Bog. Znači, rešenje je ukloniti Đurđića iz rukometa?
- Ko sam ja sada da se pitam? Svi znaju šta je, odnosno ko je uzrok loših rezultata, ali niko ne želi da priča. Vreme je da se probudimo - dodao je Milorad Milatović. Aleksandar Pijevac
