Izvor: MozzartSport.com, 25.Nov.2020, 19:46

Dijego

Na vest o smrti D.A.M.

Zar joj nije bilo dosta, ovoj prokletoj godini? Morala je, sad kad nam je već uzela sve, sada kada nam je izmenila živote, sada kada je obesmislila zagrljaje i osmehe, skrivene ispod maski, da nas udari i repom, na izlasku, da nas ošine bez skrupula, i isceri nam se u lice.

Pa možda je bilo logično, ili je tako moralo biti, jer kakva bi to najgora godina u našim životima bila, da nije uzela najboljeg?

Ili je, zapravo, sve ovo njegova >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << poslednja pobeda, kao ona kad je maltretirao Engleze, kao ona kad je Napulj sahranio sve svoje patnje. Kad je bio prvak sveta, i onda kad više nije bio zvanično prvak sveta.

Aha, niko više neće za užasnu 2020. govoriti “ona godina kovida”.

Biće to, dok god se planeta bude okretala u ritmu fudbalske lopte, dok god postoji Argentina, Latinska Amerika, dok god ima poslednjeg deteta koje će potrčati po nekoj travi, bilo kojoj, koje će podići ruke i uzviknuti njegovo ime, biće to ona godina u kojoj smo ostali bez Najvećeg.

(To dete će se zvati Pibe. I svako će se dete zvati Pibe.)

Tako su Maradona, Božja ruka i Božje srce, prepuklo od života, zauvek pobedili koronu.

Kada je 1989. preminula Mira Trailović, Danilo Kiš je napisao onu poruku Smrti.

"Kakav dobro obavljen posao..."

Dijegova Smrt, što ga čini samo još većim, bila je sam Dijego. Tvrđavu koju je sam podigao, sam je i srušio, požderao sopstveno meso, skrckao svoje kosti, potrošio toliku energiju, brzo, kao što je brzo pušio tompuse i vukao bele linije.

Kakav je to bio posao, Dijego, kakva demonstracija sile.

(Kao da ti ne bismo verovali na reč.)

Bilo je i pre njega igrača, onaj bi se Brazilac ljutio da ga ne pomenemo – mada bi nam danas možda progledao kroz prste – bilo je i posle njega igrača, ali niko nije uspeo da sažme sve snove, svu radost, sav bol, svo iskustvo jedne zemlje i lepotu jednog sporta, u svoje kratke noge, u trk i dribling kad bi mu se lopta lepila za stopala.

Bilo je i pre njega mitova, ali samo za Maradonu ste imali utisak – čak i mi, koji smo ga gledali u poznim godinama, kada bi mu stomačić bio brži od uma i od kopački – da je u isto vreme i božanstvo i smrtnik.

Nesavršen i ranjiv, genije i zloća, kapitalista i komunista (i otišao istog dana kada i njegov brat Fidel!), prevarant i mađioničar, vanzemaljac i čovek, sve je bio, i sve je mogao da bude, i mi zajedno s njim.

Nije li o tome, zapravo, govorila ona pesma?

Samo nije mogao da bude ništa.

Osećali smo, makar i podsvesno, da je njegova sudbina, ma koliko on bežao od nje, ma koliko pokušao da je nadmudri, morala da bude da uveseljava sve nas, i osećali, jednako, makar i svesno, da će to značiti da će po sebe biti sve gori, autodestruktivan do kraja.

Da će izneveriti sebe samo zato što nije mogao da izneveri nas.

Tog Dijega koji je neumorno špartao po kugli zemaljskoj poslednjih četvrt veka, izgubljen kao slikar koji je prestao da vidi boje, neki su doživljavali kao karikaturu, debelog Elvisa iz dana Las Vegasa, onog na lekovima i drogama.

A onda bi se pojavio onaj stari, u uglu usana, u središtu zenice, dovoljan bi bio jedan osmeh i zaboravili bismo na sve, i opet bi bio dečak na izlokanim ulicama Buenos Ajresa, pa vunderkind u dresu Boke, i opet bi plesala Barselona, i opet bi vrištao Napulj, i opet bi Englezi bili slagani kao na traci, Bučer, pa Šilton, pa Fenvik, pa opet Bučer, i opet bi ga dao rukom, to vam je za Malvine, ili Foklande, kako bi vi to rekli.

Nije to, onda, poslednja podvala ove proklete godine.

To je Maradona spasao 2020, obeleživši je zanavek.

Nije to godina kada smo izgubili radost i prestali da se grlimo i krili osmehe ispod maski, reći će neko za vek, za dva veka, sutradan: znamo, 2020, kako bismo zaboravili, to je ona godina kada je otišao, da vrati onu svoju pozajmljenu levicu gospodinu na nebesima, on, božanstvo i smrtnik, jedan od nas i kao nijedan drugi, zauvek najveći.

Piše: Marko PRELEVIĆ, urednik magazina Nedeljnik i kolumnista MOZZART Sporta

Tagovi:

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...