Izvor: MozzartSport.com, 07.Dec.2020, 00:10

Derbi brodogradilišta

Emelek i Barselona gaje jedno od najagresivnijih rivalstava u Južnoj Americi. Noćas na programu 292. Klasiko Astiljero

Vatreni vrhovi Anda, Amazonska prašuma, obale Tihog okeana. Jedinstvena zemlja, po specifičnostima, istoriji i lepotama kao da je sjedinila vatru, vodu i zemlju. Egzotična destinacija kakaa, šećera i banana, ali i opasnog fudbala - Ekvador. Ujedno je i poprište jednog od najozloglašenijeg derbija Južne Amerike. Gvajakil, Los Kanariosi, Elektrikosi i - >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << Besmrtna utakmica. To je, Klasiko Astiljero!

El Clásico del Astillero, popularniji je naziv onoga što se karakteriše kao Clásico del Fútbol Ecuatoriano, iliti klasik ekvadorskog fudbala. Susret koji se igra između dve najpopularnije i najvažnije ekipe u zemlji. Stanovnici Gvajakila vole da ga nazivaju još i El partido inmortal, kako kažu, zbog rivalstva koje će trajati sve dok fudbal postoji kao takav.

Prema britanskom časopisu fourfourtwo.com, ovaj klasik nalazi se na 34. mestu najvećih istorijskih rivalstava na svetu.

"Nije važno što neki drugi klubovi jačaju, napreduju i time pretenduju da postanu rivali sa njima, jedini ekvadorski derbi je onaj između Barselone i Emeleka. Opšti osećaj u toj zemlji je da nijedan duel ne može da se uporedi sa sudarom ova dva kluba", stoji na FIFA forumu o najvećim derbijima planete.

|

Kompletna ponuda na www.mozzartbet.com

Bila je nedelja, nekako drugačija. Ni štampa, kao ni sami građani nisu znali da će se tog letnjeg 22. avgustovskog jutra, na zapadnom obodu grada, održati fudbalska utakmica. Bio je to Ekvador 1943. godine, zemlja pod senkom predsednika Hose Marija Ibare, u tek započetoj četvorodecenijskoj diktaturi. Bila je to duga nedelja, u naivnom gradu, u kom je njegov gradonačelnik govorio o pokretanju "moralne kampanje", o ukidanju javnih kuća i kockarskih jazbina.

Baš te nedelje u podnožju ušća, kraju zvan Puerto Duarte, bio je odredište igrača i navijača. Odredište do kojeg je zaista trebalo doći u sledu nerazvijenosti grada. Na nekom zemljanom terenu, koji se pretvorio u blato i ponovo postao suvo i grubo zemljište usled nemilosrdnog sunca Gvajakila. U takvom scenariju, gde su pre više od 70 godina postojale ograde od trske, a danas metalne mreže. Tamo na tom teškom terenu, njih 22. zakoračilo je na put koji će biti neizbežno obavijen strašću, adrenalinom i željom za pobedu. Bila je to nedelja 22. avgusta 1943. godine, kada su se prvi put sastali Barselona i Emelek.

Poreklo imena Klasiko Astiljero ili Derbi brodogradilišta, nastalo je zbog činjenice da su oba kluba osnovana u zajedničkom susedstvu Gvajakila, zvanom Bario Astiljero, gde se i danas nalazi najveća luka u Ekvadoru.

Barselona je osnovana 1925. godine u prostorijama jedne prekookeanske transportne kompanije na uglu ulica Eloj Alfaro i Fransisko de Markos, a ime koje nosi dobila je u znak zahvalnosti za podršku koju je katalonska zajednica pružala gradu, a takođe među članovima osnivača bila je i nekolicina španskih studenata. Nadimak Los Canarios - Kanarinci, nose zbog svojih prepoznatljivih žutih uniformi, ali i El Idolo de Astillero - Lučki idoli, takođe je jedan od popularnih naziva kluba. Nedaleko odatle, četiri godine kasnije u prostorijama Elektroprivrede Ekvadora, osnovan je Emelek, pa otud i prepoznatljiv nadimak Los Elektrikos.

Prvi susret pripao je Barseloni rezultatom 4:3. Pobeda je bila neočekivana od strane publike, iz razloga što se tada Emelek smatrao moćnijim i bogatijim sastavom. Međutim ta utakmica zauvek će ostati upamćena kao "derbi promašaja", jer su se Elektrikosi propisno ispromašivali, a po izveštaju sa iste, lopta je nebrojeno puta pogađala okvir Barseloninog gola.

Posle nekoliko žestokih okršaja, koja su povećala popularnost oba kluba, navijači iz Gvajakila počeli su da radikalizuju svoje simpatije i antipatije za neki od ova dva kluba. To jeć bio okršaj koji je rodio strast među pristalicama, ali i dalje nije imao ime. U dnevnom listu El Universo 1. septembra 1948. godine, osvanula je najava duela karakterišući ga Derbijem brodogradilišta, i to je naziv koji je ostao do dan danas.

Sledeće godine, igrao se još jedan klasiko, koji će definitivno učvrstiti rivalstvo. Bilo je to 12. maja 1949. godine u finalu međunarodnog prijateljskog turnira, zvanog Pacifički Kup, koji je organizovan od strane Emeleka. Prvi deo susreta završen je 3:0 u korist Barselone, ali je potom nestala struja na stadionu, a kada se igra nastavila Elektrikosi su se presabrali i uspeli da izjednače i na kraju u penal seriji pobede sa 4:3. Kažu da nestanak struje nije bio slučajan, već da je namerno prouzrokovan od strane radnika Elektroprivrede, koji su, kako je već rečeno, bili osnivači i koji su brojali većinski deo pristalica Emeleka. To je nešto što nikad nije dokazano, a vi već zaključite.

Pre osnivanja nacionalnog prvenstva ovi klubovi suočavali su se u prvenstvu Gvajakila, koji se organizovao od 1951. do 1967. godine, a od 1955. zvanično je startovalo prvo profesionalno takmičenje u Ekvadoru. Prvih godina Barselona i Emelek nisu bili među glavnim pretendentima za titulu, već su to bile ekipe poput Deportivo Valdesa, Rio Gvajasa ili kluba Everest. Tek 1955. godine došlo je do direktnog sukoba za titulu lokalnog šampiona. U poslednje kolo obe ekipe ušle su sa istim brojem bodova, sa po 26, a na meču koji je odigran 27. novembra na stadionu Džorž Kapvel, inače domu Elektrikosa, pred oko 10.000 gledalaca, slavili su Kanarinci sa 3:2.

Direktni sukobi u prvenstvu Gvajakila nastavili su se i narednih godina 1956, 1962, 1963. i 1964. godine. U ovim dvobojima Emelek je izašao sa tri, dok je Barselona jednom uspela da okršaj za titulu reši u svoju korist.

Uprkos činjenici da je prvo nacionalno prvenstvo odigrano 1957. godine, ove dve ekipe su se zapravo sastale tek 1963. godine zbog specifičnosti turnira na kojem klubovi iz iste asocijacije nisu mogli da se sastanu. Prvi klasik za nacionalni šampionat odigran je 29. decembra 1963. godine, u kom je Emelek trijumfovao sa 2:0, ali je na kraju prvenstvo ipak pripalo Barseloni, sa samo bodom više od svog večitog rivala.

Od tada pa do danas čak osam puta ova dva rivala bila su u direktnom klinču za šampionski tron. Imajući u vidu da Barselona ima 15, a Emelek 14 titula prvaka, to znači da je gotovo četvrtina trofeja sa obe strane osvojena u direktnim duelima. Poslednju put to se dogodilo 2014. godine, u finalu, pošto su obe ekipe završile kao prvoplasirane u formatima Apertura, odnosno Klausura. Prvi susret odigran je na Monumental Romero Karbo stadionu, gde su gosti u 20. minutu poveli preko Anhela Mene. Kanarinci su uspeli da izvuku remi u samom finišu meča, u 87. minutu pogodak za 1:1 postigao je Ismael Blanko. Revanš susret igrao se četiri dana kasnije 21. decembra u kom je Emelek slavio sa ubedljivih 3:0, golovima Milera Bolanjosa (2) i Anhela Mene.

Prvi put kada su se koplja ukrstila u nekom internacionalnom takmičenju bilo je to 1967. godine u okviru grupne faze Kopa Libertadores. U prvom meču Emelek je trijumfovao sa 3:0, dok je revanš dva meseca kasnije pripao Barseloni 2:1. Na kraju grupne faze nijedna ekvadorska ekipa nije uspela da se plasira u narednu rundu takmičenja.

Međutim, najvažnija utakmica koja se odigrala na internacionalnoj sceni, desila se 1990. kada su se Električari i Kanarinci sastali u četvrtfinalu najprestižnijeg klupskog takmičenja Južne Amerike. Prvi meč odigran je na gradskom stadionu Albero Spenser, gde je u godinama renoviranja svog, Emelek igrao kao domaćin, a završen je bez pogodaka. Revanš se odigrao sedam dana kasnije 29. avgusta na Monumental Karbo stadionu, gde je Barselona pobedeila sa 1:0 golom Manuela Ukiljasa u 32. minutu susreta. Iste godine Kanarinci su dospeli čak do finala u kojem su poraženi od paragvajske Olimpije ukupnim rezultatom 3:1.

Kroz istoriju ovaj klasik često je napuštao granice Ekvadora. Uglavnom su to bili turniri prijateljskog i humanitarnog karaktera. Tako se prvi put derbi odigrao van ekvadorskog tla 30. jula 1992. na Dauning stadionu u Njujorku, a pred oko 15.000 gledalaca Elektrikosi su pobedili sa 1:0 golom Osvalda Fernandeza. U oktobru 2012. odigrali su susret u Nju Džersiju, takođe humanitarnog karaktera, i remizirali 1:1. Poslednji put ovako nešto se odigralo 7. juna 2014. godine u Madridu, na stadionu Visente Kalderon, a rezultat je ponovo bio 1:1, ali je u penal seriji Barselona bila uspešnija sa 3:1.

Postoji i ona druga, ružna strana ovog klasika koja ga karakteriše kao jednog od najopasnijih na tlu Južne Amerike. Nebrojeni incidenti su se dešavali tokom višedecenijskog rivalstva. Neki od zapaženijih koji su se našli u državnoj, pa tako i u svetskoj štampi desili su se u ovom veku. Najpre 30. aprila 2006. godine, na drugom klasiku te godine, Emelek je ubedljivo vodio sa 3:0 u prvom delu igre. Kada je počelo drugo poluvreme pristalice Barselone, pod okriljem bara brava grupe Sur Oscura iliti Mračni jug, izazvala je nerede, prvo na tribini gde su se nalazili oni, a zatim su se proširili i na ostale delove stadiona, pa i van njega. Predmeti i počupane stolice letele su po tribinama i ka terenu, a kada je u jednom trenutku pogođen linijski arbitar, meč je prekinut. Huligani su čak provalili u kabine za novinare kao i za radio i televizijski prenos, gde je tom prilikom pokredena tehnika. Jedan deo publike, gde su se uglavnom nalazile porodice sa decom, u strahu je istrčao na teren pred naletom Mračnog juga.

Nažalost, u sličnim neredima naredne godine prvi put se dogodio i jedan smrtni slučaj. Nastradao je jedanaestogodišnjak. Dečak se nalazio u loži stadiona sa svojim roditeljima, kada je usred nereda sa južne tribine, gde su se nalazili bravosi Barselone, ispaljena pirotehnička raketa koja ga je pogodila direktno u grudi. Sve to se dešavalo 20 minuta pre početka susreta.

Do danas, Klasiko Astiljero igrao se ukupno 291 put, od toga Barselona je slavila 103 puta, dok je Emelek pobedio u 90 navrata, a 98 puta susret se završio bez pobednika. Noćas je na programu novi dvoboj, u okviru 11. runde druge faze prvenstva. Električari i Kanarinci dele prvo mesto sa po 21. bodom do sada i vode mrtvu trku za prvo mesto i plasman u finale. Tamo ih čeka LDU Kito, pobednik prve faze...

EKVADOR 1, DRUGA FAZA - 11. KOLO

Petak

Olmedo - Tehniko Universitario 0:0

Subota

Deportivo Kuenka - Mušuk Runa 1:0 (0:0)

Orense - Delfin 1:1 (0:0)

Makara - Aukas 2:1 (1:1)

Nedelja

Universidad Katolika - LDU Kito 2:0 (1:0)

Independijente del Valje - El Nasional u toku

Gvajakil Siti - LDU Portovijeho u toku

Ponedeljak

01.00: (2,65) Emelek (2,95) Barselona (2,75)

***kvote su podložne promenama

Piše: Đorđe RADONJIĆ

Tagovi:

Tagovi:

Nastavak na MozzartSport.com...