Izvor: Blic, 13.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dece mi, nisam namestio meč
Dece mi, nisam namestio meč
- Imam dvoje dece koje volim više od očiju. Kunem se u njih i dabogda mi svaki evro koji sam navodno uzeo od igrača zatrebao za lek ako sam od svojih rukometaša zatražio da prodaju meč Hrvatima na Evropskom prvenstvu - u dahu je sasuo Veselin Vujović, selektor rukometaša SCG, kojeg golman Arpad Šterbik optužuje za pokušaj nameštanja poslednje utakmice u Švajcarskoj.
Ipak, ne poričete da ste igračima na ručku pred duel sa Hrvatima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pomenuli mogućnost da se o rezultatu dogovorite?
- Zar me smatrate za ludaka koji bi pred 20 ljudi rekao: 'Momci, hajde da se predamo Hrvatima'? Prvo, nikada u životu nisam namestio meč, ni kao igrač ni kao trener. To je istina, a ko misli drugačije, neka mi kaže u lice. Drugo, rekao sam nešto što su moji igrači verovatno prečuli. Rekao sam - ako. Podvlačim to 'ako', jer se radi o reči teškoj jednu tonu. Znači: 'Ako želite da izađete na teren i da igrate kao pi..., onda je pametnije da pustimo Hrvate da nas pobede'. Mislim da je to bilo sve. Slično sam govorio i pred neke druge mečeve, više u šali, da ih probudim. Prvi je ustao Kapisoda koji je viknuo: 'Bogami, na mene niko ne može da utiče'. Kojić je rekao da je najbolje da im kažemo kako ćemo da ih pustimo, a onda da ih na kraju zeznemo i pobedimo. Svi smo se na to nasmejali i krenuli u dvoranu. Šta se tamo dogodilo?
- Svlačionice u dvorani u Sent Galenu udaljene su jedva desetak metara jedna od druge. Video sam svoje igrače kako se pozdravljaju sa hrvatskim rukometašima, kao i Zorana Gopca, čoveka za sve poslove u njihovoj reprezentaciji. Zbog svega što se dešavalo, kao i zbog prijateljskih, kumovskih i ko zna još kakvih odnosa naših i njihovih rukometaša, zamolio sam Zorana Mićovića da uđe u svlačionicu i porazgovara sa igračima. Odgovorio mi je: 'Vujo, ne brini. Prepusti sve meni'. Kasnije sam shvatio da je, zajedno sa Zoranom Radojičićem, to uradio na jako nespretan način i da su igrači bili isprovocirani. Kako sam to znao? Lica su im bila mrtva, umesto da su svi nasmejani. Tada nisam sabrao dva i dva. Da li ste razgovarali sa Gopcem?
- Tek sam se kasnije setio da smo razmenili rečenicu, dve. Gobac mi je rekao da nama ovaj meč ništa ne znači i da ne zna zašto bismo ga uopšte i odigrali. Nešto u tom smislu. Odgovorio sam: 'Slušaj, Gobac, nama ovaj meč znači više. Vi možete da se operete da ste imali povređene igrače, da su bili umorni i svi će vam poverovati. Mi igramo za čast, a to je jače od medalje'. Posle meča čuo sam hrvatske igrače koji nam se zahvaljuju. Valjda im je neko rekao da smo ih pustili. Bože, ne mogu da verujem šta se dešava! Hipotetički, da sam hteo da namestim rezultat, mogao sam na tribinama da ostavim svoje najbolje igrače.
Čitav 'slučaj Švajcarska' trebalo bi da izađe pred EHF?
- Jedva čekam da se EHF uključi. Čist sam pred Bogom i svima. Prvi sam koji traži da se otkriju i kazne krivci. Jer očigledno je da ništa ne možemo da uradimo sami, bez pomoći sa strane. Šta dalje?
- Radim kao da ću ostati selektor još 100 godina, a mogu da odem i sutra. Ostavku neću da podnesem, što ne znači da Upravni odbor i Stručni savet ne mogu da zatraže moju smenu. Napisaću iskren i intiman izveštaj sa EP, pa da vidimo ko ima najjači želudac da ga svari. Mnogi se i danas kriju iza mog imena jer sam i dalje prva zvezda našeg rukometa. A. Pijevac
