Izvor: MozzartSport.com, 15.Okt.2014, 20:58   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dajte pelcer Advokatu! (VIDEO)

U poslednjih deset godina, ne računajući sinoćnji okršaj sa Špancima, mlada reprezentacija Srbije odigrala je ukupno pet dvomeča u baražu za EP. Igrali smo i protiv jačih i protiv slabijih od sebe, a ti momci koji su večito bili i biće u senci starijih kolega uvek su izvlačili ono najbolje iz sebe, ostavljali to nesebično na terenu i naciji redovno iznova vraćali nadu u posrnuli fudbal...

U svoj ovoj gunguli koja evo i dalje drma Balkan, ali i gotovo čitavu Evropu, >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com << nekako potpuno u zapećku ostao je još jedan veličanstveni podvig mlade reprezentacije Srbije. Dok su Albanci smišljali kako da izvrše diverziju na stadionu u Humskoj, par hiljada kilometara dalje, u Kadizu, srpski Orlići napravili su pravu senzaciju i pobedom protiv do sada nepobedive Španije obezbedili plasman na Evropski šampionat.

Otpisali smo ih pre vremena kao i mnogo puta ranije, računalo se da posle mršavih 0:0 u Jagodini Ćurčićeva iznuđena rešenja (nedostajalo pet-šest igrača iz A tima) nemaju šta da traže protiv tih aždaja u revanšu, ali na primeru srpskih nada ponovo se pokazalo da "boj ne bije svijetlo oružije (Isko, Deulofeu, Muniain, El Hadadi...), već boj bije srce u junaka" (Dmitrović, Stojković, Petrović, Srnić...). I tako već desetak godina unazad, koliko mlada reprezentacija naše zemlje figurira kao jedan od najkonstantnijih timova na Starom kontinentu.

Utisak je čak da će ova naša ekipa, ukoliko na EP u Češku naredne godine ode u ovom sastavu, bez Markovića, Mitrovića, Đuričića...biti možda i najslabija koju smo poslali na završni turnir od 2004. pa naovamo. Samo na papiru, naravno, jer svaki od ovih momaka koji je sinoć vojevao na Karnasi zaslužio je da se nađe u društvu najboljih vršnjaka. Ako je pravde - tako će i biti!

Za ovih deset godina, ne računajući okršaj sa Špancima, mlada selekcija Srbije odigrala je ukupno pet dvomeča u baražu za EP. Igrali smo i protiv jačih i protiv slabijih od sebe, a ti momci koji su večito bili i biće u senci starijih kolega uvek su izvlačili ono najbolje iz sebe i to ostavljali na terenu. Ovo što se juče dogodilo protiv Španije slobodno se može nazvati vrhuncem desetogodišnjeg ciklusa. Pred hrabrim srcem tih momaka pao je dvostruki uzastopni evropski šampion, tim koji za poraz nije znao više od pet godina, ili preciznije 36 utakmica u nizu?! Ostalo je, nažalost, u drugom planu i nešto potpuno drugačije od onoga što smo gledali sinoć u Humskoj. Jedan vrhunski sportski čin od strane predstavnika španske fudbalske federacije, gosodina koji je odmah posle utakmice ušao u našu svlačionicu, čestitao Orlićima, priznao im da su bili bolji i poželeo mnogo uspeha na završnom turniru dogodine. Tako se to radi.

A ta drama u Kadizu posle koje smo se juče radovali pratila je naše momke gotovo u svakom prethodom plej-ofu. Sećate se, recimo, Norveške? Novembar 2003, kada je počela niska uspeha. Na Marakani 5:1, za tadašnju Srbiju i Crnu Goru, pa onda u revanšu strepnja kakava se ne pamti. Bez Nemanje Vidića u timu, koji je u prvom meču odigrao odlično, čak postigao i gol, naša odbrana je do 47. minuta primila tri gola. Bili smo pred ambisom. Ali Danko Lazović, Krasić, Delibašić, Mijailović i ostali pokazali su onu crtu koja će naš mladi tim krasiti evo sve do danas. Pod komandnom palicom Vladimira Petrovića Pižona, taj tim, pojačan Banetom Ivanoviće, Biševcem, Simonom Vukčevićem, Boškom Jankovićem, Bastom, dogurao je do finala EP, gde je poražen od Italije.      

Dve godine kasnije u baražu spektakl svoje vrste - okršaj sa Hrvatima. Na Marakani sjajna atmosfera, uživanje u atraktivnoj igri (dupli pasovi Jankovića i Baste petama) i tri komada u mreži Vranjića. Sva tri delo Mirka Vučinića koji je igrao kao u transu. U revanšu nije bilo nimalo lako, gol primljen već u četvrtom minutu (Eduardo), stadion gori, ali mentalitet Orlića koji A tim nikada nije imao još jednom je isplivao na površinu. Nekoliko minuta pre karaja Milan Stepanov je tuširao Hrvate i overio vizu za Portugal.

A tamo grupa smrti: domaćin (Nani, Ugo Almeida, Kvarežma, Raul Meireleš...), Nemačka (Kisling, Rensing, Polanski, Matip...) i Francuska (Sanja, Lasana Dijara, Gurkuf, Flamini, Tulalan...). U takvoj konkurenciji Orlići su uspeli da se plasiraju u polufinale, gde su ipak poklekli pred Ukrajinom. Dragomir Okuka se nakon ovog šampionata povukao, a ekipu preuzeo Miroslav Đukić.

Za vreme njegovog mandata mlada reprezentacija verovatno je igrala najlepši fudbal, ali u baražu ponovo nije moglo bez drame. I to kakve. Ekipa predvođena Stefanom Babovićem, Ivanovićem, Kolarovim, Duškom Tošićem, Jankovićem...izgubila je prvi meč u Novom Sadu od Švedske 0:3. Svi su ih prežalili, a onda u revanšu prava rapsodija. Dva gola Babovića, po jedan Mrđe, Jankovića i Krasića za senzacionalnih 0:5! Te 2007. u Holandiji stigli smo ponovo do finala. Nažalost, na putu do trofeja isprečio se moćni domaći sastav sa Babelom, Madurom i tada spektakularnim Drenteom.

Jedini put kada nismo uspeli da prođemo grupu na EP u ovih deset godina bilo je 2009. Generacija Kačara, Fejse, Zorana Tošića, Smiljanića, Sulejmanija...izbacila je Dansku u baražu duplom pobedom (po 1:0), međutim, opet smo zapali u grupu sa domaćinom i u odlučujućem susretu poklekli. Taj tim sa klupe predvodio je Slobodan Krčmarević.

Uslediće tri sušne godine, Dansku i Izrael nismo videli, ali zato je seniorska selekcija iz ta dva tima dobila Dušana Tadića, Nemanju Matića, Filipa Đuričića, Slobodana Rajkovića, Adema Ljajića, Nemanju Gudelja i Miloša Jojića.

Osakaćenoj brojnim izostancima, ekipi Radovana Ćurčića davalo se najmanje šanse da bi mogla da ponovi neki od navedenih rezultata. Niko se ni baražu nije nadao posle onakvog poraza od Italije, a pogotovo ne plasmanu na Evropski šampionat nakon što je žrebom određeno da će Srbija morati na Furiju. Mnogi su verovatno u glavi već konstruisali kako bi veliki uspeh bio i izbeći neki teži poraz, ili ne daj Bože debakl.

A šta se dogodilo? Ti momci su nas ponovo učinili ponosnim i vratili nadu da ipak možemo da budemo konkurentni najvećima. Bilo je nešto u svakom od tih mladih timova što godinama nedostaje najjačoj selekciji. Ko prvi otkrije o čemu se radi neka obavezno pokupi pelcer i pokloni ga Advokatu, ili već nekom drugom ko će doći na njegovo mesto.

Do tada, biće dobro da samo malo više pažnje obratimo na Orliće. I da ih "zalivamo".

(foto: Action Images)

Nastavak na MozzartSport.com...