Izvor: Sportske.net, 23.Sep.2015, 18:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da smo imali Bobija...
Neće nam ništa pomoći ako se bavimo temama 'šta bi bilo kad bi bilo', ali stoji da bi košarkaška reprezentacija Srbije lakše došla do zacrtanog cilja da je bila jača na poziciji centra.
Ukoliko je nekom slučajno promaklo, pisali smo neposredno pred početak Evrobasketa 2015 da je reprezentacija Srbije slabija u odnosu na onu od prošle godine sa Mundobasketa u Španiji jedino na 'petici'.
Potajno smo se nadali da bi činejnica da je ova ekipa bila na svim ostalim >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportske.net << pozicijama jača nego ona lane mogla da nadomesti oslabljenost na centru, ali to se nažalost nije dogodilo.
Sleketor Aleksandar Đorđević ni jednog tenutka nije krio da je dobro poznati 'slučaj Marjanović' uslovio promenu plana igre nacionalnog tima neposredno pred odlazak na evropsko prvenstvo.
Na početku takmičenja, u grupnoj fazi, to se nije mnogo osetilo. Srbija je igrala fenomenalno i tukla sve svoje rivale u Berlinu, Miroslav Raduljica je bio dominatnan u odnosu na finske i češke 'pacere' u 1/8 finala i 1/4 finalu, ali je u utakmicama koje su odlučivale o medaljama bio inferioran u odnosu na direktne rivale.
Uzroke ovoga treba potražiti u sledećem.
Pre svega, Raduljica do priprema, tj. do početka Evrobasketa nije odigrao ozbiljnu utakmicu još od finala prošlogodišnejg Mundobasketa.
On je imao dobro plaćen angažman u Kini koji je trajao do početka tekuće godine, nakon toga se posvetio zalečenju povrede kako bi što spremniji dočakao okupljanje reprezentacije.
Deo struke je tu njegovu pauzu video kao plus za nacionalni tim, bilo je i gledišta da to nikako nije dobro, a kada se podvuče crta ispada da su ovi drugi bili više u pravu.
Biti četvrti u Evropi je velika stvar, ali kada uzmemeo u obzir maskimalan skor ostvaren u berlinskoj "grupi smrti", a potom i "otvoren" put do finala jer je Srbija realno bolja ekipa od svih koje su se našle u tom delu kostura, onda "drvena" medalja može da se okarakteriše kao neuspeh.
Iako je pred odlazak na Evrobasket postavljen cilj da se reprezentacija plasira direktno na Olimpijske igre podrazumevao da u timu bude i najdominantniji centar Evrope iz prošle sezone Boban Marjanović, koga igrom slučaja iz dobro znanim razloga, u njemu nije bilo.
Nedostajao je kvalitet na centru, iz ranije navedenog nije bilo realno očekivati da Raduljica može da izenese toliki teret tokom celog turnira, naš prvi centar je moramo da priznamo bio u veoma inferiornom položaju u direktnim duelima sa Litvancem Jonasom Valančijunasom i Francuzom Rudijem Goberom u dva meča koja su odlučivala o medaljama (Bivši kapiten Krstić se npr. sigurno ne bi libio da napadne Valančijunasa šutem s poludistance što Raduljica nije činio uprskos sasvim solidnom šutu koji poseduje, a Gober pored Bobija sigurno ne bi pohvatao sve one lopte pod obručima...).
Ognjen Kuzmić je počinjao kao starter, ali on na svom debitanskom takmičenju u dresu reprezentacije nije dokazao da je reprezentativni potencijal. Istina, u odbrani je pružao sasvim korektne partije, ali u napadu gotovo beskoritan. Uplašen, krut, nedovoljno esplozivan da isprati enegriju Teodosića, ali i ostalih bekova prilikom 'pick'n roll' igre. Selektoru su mnogi prebacili da se Kuzmić našao u timu samo iz razloga da bi opravdao to što ga je doveo u Panatinaikos.
Mlađani Nikola Milutinov nije dobio minutažu na osnovu koje bi mogao da se donese relavantan sud o njegovoj igri, uzroke toga možda treba tražiti u činejnici da sa Partizanom prošle sezone nije imao dovoljno jakih utakmica. Međutim, novi centar Olimpijakosa je budućnost naše reprezentacije, pred njim je sigurno lepa budućnost.
U kuloarima se priča da je greška što je Vladimir Štimac izvisio kao '13. ratnik' ito ne zbog njegovih košarkaških kvaliteta, koliko zbog njegovog personalitija i sposobnosti da ekipu trgne svojom energijom.
Ipak, opšti je utisak da nam je nedostajalo suvog kvaliteta na 'petici' da bi se došlo do cilja.
Podsetimo da se Nenad Krstić oprostio od dresa sa državnim grbom nakon osvojenog srebra na Mundobasketu u Španiji, pri tom nije bio trenutak ni da ga neko ubeđuje da se predomisli jer je zadobio veoma tešku povredu igrajući za Efes prošle sezone.
Kod Krstića valja malo zastati, on ima 32 godine, to za centar uopšte nije mnogo i valjalo bi da naš stručni štab i sam savez dobro razmisle o mogućnosti da se bivši kapiten vrati u reprezentaciju jer u bi u njoj trebalo da budu najbolji. Uostalom, pogledajte šta je učinio Pau Gasol sa svojih 35 godina na upravo završenom Mundobasketu.
Nema nikave sumnje da bi sa Nenadom Krstićem, Bobanom Marjanovićem i Mirloslavom Raduljicom u timu 'Orlovi' imali znanto više šansi da se preko kavlifikacionog turnira domognu Rija, a onda i dobrog rezultata na OI.
Iako je cilj ovog teksta bio da se dokaže teza o oslabljenosti na centarskim pozicijama u odnosu na prošlogosišnji Mundobasket, podsećamo da su u odnosu na to takmičenje zakazali i igrači koji pokrivaju druge pozicije.
Pisali smo i da su i Bogdan Bogdanović i Nikola Kalinić odigrali EP ispod očekivanja. Takođe, i najiskusniji član ekipe Zoran Erceg nas nije ubedio da je izašao iz okvira klupskog igrača jer nije dokazao reprezentativni potencijal i da na takmičenju ovog nivoa ne pravi razliku izuzev na utakmici sa Češkom. Naš krilni centar uprkos visini od 210 često nije koristio 'mis meč' situacije prod protivničkim košem, na utakmicama za medalje je promašio sve šuteve iz daljine, eksperiment sa njim na 'petici' nije uspeo jer nije bio sposoban da parira teškim centrima u defanzivi.
Slične tvrdnje kao za Ercega mogu se 'prokačiti' uz Dragana Milosavljevića za koga je bilo očigledno da je povreda ostavila traga, kao i Marka Simonovića. Njih dvojica su uglavnom bili zaduženi za odbranu, ali njihov doprinos u napadu bio je minoran, kao da su se plašili da preuzmu odgovornost (primera radi Gagi nije šutnuo nijednu trojku na celom turniru!).
Nemanja Nedović još uvek nije prelažao neke 'dečje bolesti', dok je prva zvezda tima Miloš Teodisić pokazivao znake nervoze i dekoncentracije u nekim situacijama kada se to od njega kao vođe i kapitena nije očekivalo. I Nemanja Bjelica je u završnici šampionata izgubio dah, a bio je 'meč viner' u utakmicama na jednu loptu u grupnoj fazi.
Selektor je suptilno istakao da je najbolji utisak ostavio Stefan Marković, koji je definitvno duša ovog tima i čovek koji nije propustio nijedno veliko takmičenje naše reprezentacije još od 2007. godine kada ga je Moka Slavnić uveo u nacionalni tim.
Do Rija ćemo morati dužim putem, nekih promena u timu na predstojećem kvalifikacionom turniru će sigurno biti u odnosu na ovaj koji se vratio sa Evrobsketa kao četvrtoplasirani, a u interesu srpske košarke je svakako da za reprezentaciju igraju najbolji.
