Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 15.Jul.2018, 07:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je opravdan strah od veštačke inteligencije?
Naše poimanje veštačke inteligencije uglavnom se zasniva na SF filmovima. Upravo taj filmski kliše o veštačkoj inteligenciji, koja preuzima kontrolu nad čovečanstvom, se koristi za ignorisanje ili negiranje bojazni od veštačke inteligencije. Ubeđujući nas da je to samo fantastika, kompanije koje se bave razvojem AL (artifitial intelligence) tehnologije svesno i namerno minimiziraju potencijalnu opasnost koja bi mogla doći od veštačke inteligencije, ističući u prvi plan samo korisnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koju AL tehnologija donosi čovečanstvu.
U vremenu kada gotovo paralelno živimo u virtuelnom i realnom svetu, kada su naši atomobili kompjuterizovani, telefoni "pametni", i kada gotovo ne postoji oblast delatnosti u kojoj se ne koristi kompjuter i veštačka inteligencija, neozbiljno bi bilo negirati bojazan od mogućih opasnosti ove tehnologije. Svi veći gradovi su premreženi kamerama, naši mobilni telefoni se mogu hakovati, kao i naši računi u banci. Naše četovanje sa prijateljima na određenim platformama se takođe može hakovati, mejlovi, Fejsbuk profili, itd. Potrebno je samo da iz nekog razloga postanemo zanimljivi određenim hakerima i možemo pretrpeti ozbiljne posledice.
No to je još uvek u pitanju ljudski faktor, kome se može ući u trag. Šta ako nas hakuje mašina?
Prošle godine se upravo nešto slično desilo. Mašina je greškom dala otkaz zaposlenom u jednoj kompaniji. Kampjuterski program je dotičnog zaposlenog prepoznao kao tehnološki višak i automatski mu uručio otkaz, te kao u SF filmovima, istovremeno mu blokirajući kraticu i obaveštavajući mejlom obezbeđenje, koje ga je izbacilo iz firme, u koju je taj dan došao da radi ne sumnjajući šta će mu se dogoditi. Mada je naknadno utvrđeno da je ceo proces bio greška, oštećeni je dao otkaz u toj kompaniji i zbog neplaćenog odsustvovanja sa posla zbog uručenog otkaza i zbog podozrenja kolega. Namerno kažem PROCES jer ceo slučaj neodoljivo podseća na besmisao kafkijanskog procesa.
No to nije jedini besmisleni kafkijanski proces koji se dogovodio 2017. Setimo se Fejsbukovih algoritama. Onih famoznih algoritama koji su zatvorili socijalni balon tako črvsto da smo mogli da vidimo svega nekoliko objava naših prijatelja u Njuz fidu, dok smo za objave sa Fejsbukovih stranica morali da idemo na Eksplor fid, koji takođe nije prikazivao ništa naročito, a kompletno smo svi zapravo bili oštećeni ovim eksperimentom, naročito oni koji su Fejsbuk platformu koristili za svoj posao.
Fejsbukovi algoritmi i dalje biraju šta će nam se prikazivati u Njuz fidu. Sve društvene platforme koriste ove algoritme kako bi u skladu sa procenom naših afiniteta bile učinkovitije. Zapravo naš boravak na društvenim mrežama je već sad uslovljen veštačkom inteligencijom, tačnije ograničen izborom algoritama koji svakodnevno generišu podatke o nama. Šta će se desiti, ako jednog dana, svi ti podaci, iz bezbednosnih razloga budu dostupni većini kompanija ili država i kada sistemskom greškom vetačka inteligencija proceni da smo opasni po drštvo? Tu već prestaje linija koja razdvaja naučnu fantastiku od realnosti, a počinje realizacija Kafkinog Procesa na globalnom nivou.
Oprez od veštačke inteligencije ne treba da preraste u paranoju i fantaziju, ali je potrebno preduprediti događaje koji bi mogli ugroziti ljudska prava i slobodu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
