Izvor: Politika, 10.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da je bio Filipović...
Partizanovi vaterpolisti osvetlali obraz protiv Mladosti, ali šta to vredi kad nisu ušli završni turnir Evrolige. – Nepotopljivi „crno-beli”
San o povratku na evropski presto, na kome nije bio još od 1976, Partizan će sanjati najmanje još godinu dana. Njegovi vaterpolisti nisu uspeli protiv Mladosti u četvrtfinalu Evrolige. U Beogradu su igrali 9:9, u Zagrebu postigli isti rezultat, a na peterce imali manje sreće od protivnika.
Ostaće večita nedoumica >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da li bi „crno-beli” prošli na turnir četiri najbolje ekipe Evrolige da je igrao Filip Filipović, koga su sami odstranili iz prvog tima zbog kršenja klupske discipline. Partizan je, sigurno, prilikom kažnjavanja dobro odvagao i šta dobija i šta gubi, nesumnjivo vodeći računa i o interes samog Filipovića, koji je, što se kaže, dete kluba. Takva odluka je, istovremeno, i pouka poslata na više adresa.
Međutim, pitanje šta bi bilo da su „crno-beli” u Zagrebu igrali u najjačem sastavu nameće se samo po sebi. Možda se, u konačnom ishodu, ništa ne bi promenilo. Filipović je igrao na Banjici i bilo je – 9:9. Nije igrao u Zagrebu i – opet je bilo 9:9.
Ipak, u revanšu se videlo da je „crno-belima” nedostajao još jedan šuter. Filipović je u Beogradu dao četiri gola, u Zagrebu su ga odmenili drugi, ali odbrana Mladosti je imala brigu manje. Glavnu pažnju je posvetila čuvanju Prlainovića i on zaista zaslužuje pohvale što je izdržao takav presing, organizovao igru i još i bio strelac dva gola. Budno se motrilo i na njegove saigrače, ali se, ipak, znalo odakle preti najveća opasnost. Veliki vaterpolisti, a Filipović kao igrač ima sve izglede da to bude, su uvek opasni. Protivnik ih se boji i kad nisu u formi, nešto kao kad je reč o praznoj pušci.
Partizan kao klub zaslužuje priznanje što je imao hrabrosti da u ovako važnom trenutku principe stavi iznad trenutnog interesa. Igrači koji su igrali u Zagrebu su osvetlali obraz i čak i zadivili. Kakve su to igračke mogućnosti, kakva je to moralna snaga ekipe i pojedinaca, kada u četvrtfinalu bitke za evropskog prvaka izbegnu da budu potopljeni čak i kada protivnik, u svom bazenu, vodi sa 7:4? I to nije slučajno, jer su „crno-beli” i u Beogradu bili u istom nebranom grožđu.
Šteta je što Partizan nijednom u obe četvrtfinalne utakmice, pogotovo u drugoj, nijednom nije poveo. Stalno je morao da juri rezultat, što neverovatno iscrpljuje. A da je utakmica bila borbena ne treba posebno isticati, jer četvrtfinale Evrolige, uz to i okršaj Partizana i Mladosti drugačije i ne može da protekne.
U Zagrebu su se naročito istakli Mitrovići. Što se Stefana Mitrovića tiče to pokazuje da nastavlja da se lepo razvija u odličnog vaterpolistu. Međutim, vrlo je značajno kad se napredak u igri mladog igrača primećuje gotovo iz utakmice u utakmicu.
Najveće iznenađenje je Branislav Mitrović. Kao izuzetno talentovan golman je došao u Partizan, prošao je sve Scile i Haribde koje stoje pred juniorskom reprezentacijom, ali ovako veliki zalogaj, kakav je Mladost u Zagrebu u četvrtfinalu Evrolige, može da zastane u grlu i mnogo iskusnijim čuvarima mreže. Pomalo rizičan potez trenera Dejana Udovičića se pokazao kao potpuno opravdan.
Partizan, naravno, ne treba i neće da klone što će završni turnir u Barseloni da protekne bez njega. Stigao je dotle da, kao što je to bilo pre nekoliko decenija, bude neuspeh kad ispadne u četvrtfinalu. Do ove godine se to ocenjivalo drugačije. Uz mlade igrače, iskusnije za jednu ozbiljnu sezonu, od jeseni će biti i Vladimir Vujasinović, što znači da će već sama startna pozicija „crno-belih” biti mnogo bliža tronu evropskog prvaka.
I. Cvetković
[objavljeno: 11.04.2008]
