Izvor: Sportski Žurnal, 24.Maj.2012, 11:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DEVETA STAZA: Trenutak istine
Piše: Vladimir Todorović
Milorad Čavić je ostao bez medalje na 50 delfin. S obzirom na to kako je izgledao u kvalifikacijama i polufinalu – neočekivano.
Međutim, u odlučujućoj trci ni u jednom trenutku nije ušao u borbu za odličje. Do operacije leđa 2010. godine, najbolji srpski plivač bio je nedodirljiv u ovoj disciplini. Sjajan ulazak, eksplozivnost i neverovatno podvodno plivanje bili su njegov zaštitni znak. Već posle izlaska iz vode ostavljao >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << je rivale za pola dužine tela.
Posle hirurškog zahvata, stvari su se promenile. Milorad od tada ne možem da pronađe pravi ritam. Ono što je ranije bila njegova prednost, sada je mana. Sada po pravilu kasni na startu, a onda plivanjem pokušava da nadoknadi zaostatak.
U finalu nije uspeo, jer je napravio mnogo grešaka koje se u sprintu skupo plaćaju. Pedesetica je lutrija u kojoj sitnice odlučuju. Zbog toga peto mesto u neolimpijskoj disciplini nije razlog za brigu.
Mnogo važnije je šta će Čavić pokazati na 100 delfin. Pravi test za London, gde olimpijski vicešampion želi medalju. Pre polaska u Debrecin, srpski as je rekao da ide po zlato i vreme ispod 52 sekunde. Oba cilja su podjednako važna.
Još od Svetskog prvenstva u Rimu 2009. godine, Milorad nema odličje sa velikog takmičenja. Jedno i jako opravdanje je što je 2010. propustio zbog operacije leđa. U Šangaju na Svetskom prvenstvu prošle godine nije ušao ni u polufinale na 100 delfin.
Prvo mesto u Mađarskoj bi pokazalo da je i dalje sposoban za najviše domete. Čavić je u karijeri postavio visoke standarde, prema kojima makar u Evropi od sebe uvek očekuje najsjanije odličje. Ne treba ni govoriti koliko bi mu zlato značilo za samopouzdanje.
Druga važna stvar je granica od 52 sekunde. Srpski reprezentativac od operacije nije išao ispod te granice. Uvek je tu blizu, ali nikako nije uspevao da štopericu zaustavi na 51. Pre Olimpijskih igara u Pekingu, kada mu je ukradeno zlato u finalu, u Beogradu je plivao 51,73.
Mesec i po dana kasnije u Kini semafor je pokazao 50,59. Ukoliko bi u Debrecinu bio na nivou iz Beograda pre četiri godine, nema razloga da u Londonu ne pliva brže od 51 sekunde. Samo to ostvarenje garantuje borbu za medalju na najvećoj smotri svetskog sporta.
U subotu je Miloradov trenutak istine. Jedan od najvećih sportista koje ova zemlja ima dobiće odgovor koliko ambicije za London odgovaraju realnom stanju stvari. Odgovor koji ne treba ni javnosti, ni treneru, ni navijačima. Njima se već odavno dokazao. Odgovor koji duguje samom sebi.
Nastavak na Sportski Žurnal...
