Izvor: Sportski Žurnal, 27.Jan.2014, 17:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DAMA HERC: Avatari su među nama
Kaznena ekspedicija je ova Francuska, specijalisti za velika finala i dela, ma gde igrali, još malo i u bilo kom sastavu, ali gde ode ovaj rukomet sa njima i ovim pravilima, ljudi…
(FOTO: EHF)
Nekada sport kojim su mogli da se bave i mršavi i punački, niski i visoki, povučeni i nametljivci, sporaći i prodorni brzaći, po čemu je, osim načina na koji se igra, i bio toliko masovan i omiljen, pretvorio se u čistu gladijatorsku borbu za život.
Jesu potezi Francuza >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << u onoj silini i brzom izvođenju baš svega što su činili na EP u Danskoj, posebno strašni šutevi, mamili uzdahe divljenja i ushićenja. Stvarno vrhunski igraju taj rukomet i odlično su obučeni, ali ako i najhladnokrvniji pretrnu kad oni izađu u faul i tako slože protivnika da se posmatraču krv ledi u venama i ispred televizora, onda je to daleko od normalnog uživanja u igri i kreaciji.
Nego, nisu jedini, Španci su takođe ljuto agresivni, pa je za njihovo polufinale trebalo imati dobar želudac. Uz to svi u timu jednako cepaju, imaju savršen timski duh, pa sudije ne mogu da ih kažnjavaju. Ipak, imaju predvodnike, braću Karabatić, s tim što je mlađi još okrutniji, a stariji Nikola mudriji i savršeniji, pa je s razlogom najbolji igrač Prvenstva.
Ko njega može da zaustavi u odbrani?
Samo isti gorostas, približne mentalne snage i rukometne moći. Ima dosta rukometnih majstora u svim reprezentacijama, ali ne tako fizički superiornih, te prema tome niko ko je ispod dva metra i sto kila (čistog mišića) ne može da bude najbolji u rukometu.
Ne bih o izboru najboljih golmana na primer i ostalih naj, na velikim takmičenjima se uvek nešto pokriva i mulja, zašto, nemamo pojima, pre bih o seletorima.
Genijalni, staloženo opasni Klod Onesta izvanredno je spremio trikolore, (imao je i vremena za ovih deset godina!), ali nije taktički nadmudrio mozgovitog Vilbeka. Dve takve sile od selektora, bilo je uživanje pratiti njihove poteze… Vilbekovi borci samo nisu imali tela avatara.
Eto zašto naši momci nisu došli do izražaja. U svakoj šali ima malo šale, pa je, pored toga što Orlove ne predvodi ozbiljan autoritet na klupi, sigurno i nedovoljna fizička snaga i kondicija jedan od dobrih razloga što su na EP završili kao trinaesti.
Istina, ne teži se ovakvom rukometu za višu rasu od juče, pravila su nam to suptilno i lagano odavno servirala da i ne primetimo, i ma koliko je to s razvojem možda i neminovno, meni je žao što više nema one lepote, lakoće sporta i šmekerskog nadmudrivanja…
Nastavak na Sportski Žurnal...
