Izvor: Blic, 10.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cunami krenuo od Švedske 2002.
Cunami krenuo od Švedske 2002.
Poslednju medalju (bronza) naši rukometaši osvojili su davne 2001. na Svetskom prvenstvu u Francuskoj kada je plave vodio Branislav Pokrajac, sadašnji trener Partizana. Posle Pariza krenuo je sunovrat koji nije zaustavljen ni u Švajcarskoj, gde smo završili kao deveti.
- Da budem jasan, ne bih se priključio horu 'pljuvača' na Veselina Vujovića. Mislim da je to kratkovid odgovor, koji ne donosi rešenje. Međutim, siguran sam da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Vujović nije zaboravio rukomet kada je ušao u avion za Švajcarsku. Savez ga je hvalio pre početka EP, pa neka ga sada spašava od ružnih komentara. Mogu da vam kažem da trener nije kriv za rezultat jer je Vuja treći stručnjak od Švedske - smatra Branislav Pokrajac. Gde onda leži problem?
- Rukometna javnost mora da zna ko stoji iza Vujovića i reprezentacije. Ljudi iz RZ SCG, koji i danas sede u njemu, naterali su me da dva puta odem. Prvo sam pred Olimpijadu u Sidneju morao da podnesem ostavku, dok su me dve godine kasnije, uoči EP u Švedskoj, jednostavno, oterali. Tada je krenuo cunami koji nas i danas uništava. Preko noći se odustalo od načina rada koji nam je donosio medalje i gde smo sada? Deveti smo! Pre toga smo bili i deseti, i osmi, i peti, ali medalje nema. Zatvorili smo jedan olimpijski ciklus, a ostali smo u mestu. I, niko nije kriv. Vidite, oterali su me jer nisam bio u Beogradu, već u Portu, iako su Obradović, Ivković i Gajić osvajali odličja sa košarkašima i odbojkašima, a radili su van zemlje. Gde je tu pamet? Šta je sa Stručnim savetom?
- Trener sam, a ne znam da li Savet postoji. Nikada me nisu pitali za mišljenje, a mogu samo da otvore fioke i da vide šta sam napisao pre pet godina. Ne bi trebalo da izmišljaju hladnu vodu. Vidite, jedno je šta je dobro za naš rukomet, a druga je stvar šta savez može da uradi. Znam da bi mnogi naši treneri platili samo da budu selektori, ali to nije rešenje.
Da li bi trebalo da dovedemo stranca, kao što je bio slučaj sa Anjom Anderson koja će voditi naše rukometašice?
- O Anji se priča jer je rekla da će da radi za džabe. Ali, dobro znam da besplatnog ručka nema i da će neko morati da plati račun. Takođe, Kil nije najveći zato što rukometaši igraju iz ljubavi prema klubu, već zato što je godišnji budžet pet miliona evra. Rezultati moraju da se plate. Ranije smo bili jaki jer su treneri u Nemačkoj i zapadnim zemljama bili amateri, hobisti. Sada, kod nas, svako ko je igrao rukomet i zna par vežbica može da bude selektor - dodao je Branislav Pokrajac. A. Pijevac
