Izvor: Politika, 12.Okt.2006, 12:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čudesno ostvaranje

Verovali smo potajno da se čudo može dogoditi, kazao je Duško Tošić stub odbrane našeg tima. – Podrška naših navijača bila ogroman podstrek

Ne pamti se da je jedna naša reprezentacija postigla tako veliki uspeh u značajnom evropskom takmičenju pod okolnostima kakve su bile u baraž susretima mladih za Evropski šampionat.
A ni tako uzbudljive i po razvoju događaja na terenu neobične utakmice, u kojima je konačan ishod bio senzacionalan, kao u dva meča između >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Srbije i Švedske.
Posle poraza od 3:0 u Novom Sadu, naši su napravili takav preokret kojem se nisu nadali ni najveći optimisti. Pobediti u gostima sa 5:0, anulirati prednost rivala posle 35 minuta igre, kasnije ga i potpuno dotući, čak i poniziti, podvig je gotovo bez presedana.
Ono što je bilo najupečatljivije u igri naše reprezentacije jeste naverovatna želja za pobedom, koja ekipu nije napuštala tokom celog meča. Igrali su srčano, ali mudro, disciplinovano, strpljivo i taktički besprekorno. U svakom momentu znali su šta hoće. Osećao se jak kolektivni duh i ideja svi za jednoga, jedan za sve.

Sreća ih je pogledala sa oba oka u prvih desetak minuta prvog dela igre kada su postigli dva gola. Bajka je počela posle drugog pogotka posle koga su bili u ogromnoj prednosti, jer je rival osetio svu težinu šoka zbog brzo primljenih golova i da pred sobom ima potpuno drugi tim od onoga iz Novog Sada. Shvatili su Šveđani da im se veoma brzo topi velika prednost i da u narednih osamdesetak minuta mogu da izgube sve. Taj strah, uz naravno fantastičnu igru naših reprezentativaca, paralisao ih je. Koliko su bili izgubljeni moglo se videti i po tome što su junaci njihove pobede u Novom Sadu, Đurić i Holmen, bili potpuno indisponirani, a raspala i odbrana, o koju su se u prvom meču razbijali svi naši napadi. Izgubila se disciplina i organizacija u igri, pa su se pojavile velike pukotine, naročito po stranama i ceo sistem se srušio kao kula od karata.

Kroz njihovu sportsku tragediju najbolje se može shvatiti u kakvom je stanju pre ovog meča bila naša reprezentacija.

Međutim, posledice neuspeha Šveđana nisu toliko zanimljive za nas koliko šta se to promenilo kod naše ekipe, u odnosu na prvi meč. Po onome što se moglo videti mnogo.

Đukić je napravio promene u timu, ali nije hteo da menja igru. Nije ruku na srce ni mogao, jer je imperativ bio da se ostvari povoljan rezultat. Za napadačku koncepciju imao je, pokazalo se, izuzetno motivisane igrača, što je neobično s obzirom na to u kakvom se stanju nalazio tim. Sa Stefanom Babovićem i Milanom Smiljanićem na prvim mestima, uz hitrog i prodornog Antonija Rukavinu sa malo povučenijim Dejanom Milovanovićem ostvario je veću pokretljivost, probojnost i nadasve efikasnost u napadačkim akcijama i dodatno obezbeđenje našeg gola.

Međutim treba istaći da su oba meča bila slična. Podudarnost je frapantna. U prvih desetak minuta u oba susreta pali su golovi koji su odlučili pobednika (u Novom Sadu 4. i 9. minut u Trolhatenu u 8. i 11). Konačan rezultat utakmice rešen je u 62. u prvom, i 66. minutu u drugom meču. Obe reprezentacije su pretrpele šok od rano primljenih golova i ni jedna ni druga se od tog nisu oporavila u toku meča.

A kako su se stvari odvijale na terenu sazanali smo iz prve ruke od Duška Tošića, jednog od najzapaženijih pojedinaca u našoj reprezentaciji:

– Poraz u Novom Sadu nas je strašno pogodio. U Švedsku smo otišli pod tim mučnim utiskom, ali ipak sa potajnom nadom, koja je kako se primicao početak meča, bivala sve veća. Znali smo i to da onako lošu igru kao u prvom meču ne možemo da ponovimo. Svaki od nas je imao dodatan motiv da se iskupi, jer je to stvarno bio naš neverovatno loš dan. Našu veru da možemo mnogo više podiglo je i fantastično navijanje naših ljudi koji žive i rade u Švedskoj, koji su u velikom broju bili na stadionu. Posle prvog gola sve nam je krenulo onako kako se samo poželeti može. Na kraju meča, začudio sam se, nisam osećao umor, iako smo igrali na teškom terenu. Srce me je vodilo, a noge same nosile.

Tošić je kazao da je imao još jedan motiv. Na tribinama je bio njegov trener iz Sošoa, Alan Perin. Francuz je došao u Švedsku da vidi da li u dvema reprezentacijama ima igrače, koji bi bili interesantni za njegov klub. Tokom meča je bodrio Tošića, a i naše fudbalere, čijom je igrom oduševljen. Ne bi zato bilo čudno da neko od saigrača uskoro pridruži Tošiću u Sošou.

Intresantno je bilo i intoniranje naše himne pre meča koju smo prvi put čuli bez muzičke pratnje. Bio je to lep gest domaćina a trud švedskog umetnika da što tačnije otpeva Bože pravde naišao je na simpatije i naših reprezentativaca i publike.

I na kraju da podsetimo završno takmičenje Evropskog prvenstva za mlade održaće se u Holandiji od 10. do 23. juna sledeće godine, a naša reprezentacija je po treći put zaredom izborila pravo učešća.

-----------------------------------------------------------

Babović: Pobeda karatera i kolektiva

Junak senzacionalne pobede naše reprezentacije protiv Švedske, dvostruki strelac Stefana Babović je posle prespavane noći i sređenih utisaka kazao:

– Osećam se fenomenalno. Bio je to težak meč u kojem smo pokazali da imamo jak karakter, kolektivan duh i da verujemo u sebe. Želeli smo da dokažemo svima koji su nas prerano otpisali, da je utakmica u Novom Sadu bila samo loš dan i da nismo zaslužili tolike uvrede. Sada je bar jasno da imamo i veliki kvalitet, odnosno da smo među najboljima ekipama u Evropi.

Po Babovićevim rečima pobednika je odlučio individualni kvalitet naših igrača, koji je bio sjajno uklopljen u kolektivnu igru.

U toku susreta izavnredno je sarađivao sa Antonijom Rukavinom desnim bekom Bežanije. Izgledalo je kao da su prethodno odigrali bezbroj mečeva:

– Odlično smo se razumeli u ključnim trenucima. Tačno sam znao kada će da mi uputi loptu i birao najpovoljniji položaju, a on kada je najbolji momenat da mi je doda u noge. Kod prvog gola sam znao, kada sam se oslobodio protivničkog igrača, da je golman pokriven i da neće moći da odbrani moj udarac. Kod drugog sam bio u poziciji, iz koje se ne promašuje.

Babović je još rekao da im je pred revanš Đukić kazao da je ne smeju da dozvole da se ponovo obrukaju:

– Rekao je kako treba da igramo. Da se ne plašimo ni protivnika ni važnosti meča i da će svu odgovornost preuzeti na sebe. To nam je bio veliki podstrek. Videli ste kako smo odigrali, koliko smo samo srca, truda, želje i htenja uložili. Posle meča bio sam iscrpljen, jedva sam stojao na nogama.

Babović je bio oduševljen što je njemu, njegovim saigračima i stručnom štabu ukazana čast da se pojave pred publikom na našem najvećem stadionu pred jučerašnji meča naše najbolje reprezentacije sa Jermenijom.

-----------------------------------------------------------

Đukiću 10.000 evra

Selektor Miroslav Đukić, koji je sa mladom fudbalskom reprezentacijom ostvario plasman na završni turnir Evropskog prvenstva, imaće još jedan razlog za zadovoljstvo. Posle istorijskog podviga pripašće mu i nagrada od 10.000 evra, koju po ugovoru treba da mu isplati Fudbalski savez Srbije.

D. Vučinić

[objavljeno: 12.10.2006.]

Nastavak na Politika...