Izvor: B92, 23.Jan.2020, 13:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Crvena kiša i poker asova u "Pulmanu"
Što je padalo, padalo je. Čini se da će nad Melburnom sunce narednih dana konačno zagrejati.
Gledam vremensku prognozu meteorološkog biroa i zaključujem da se paklena vrelina poklapa sa zavšrnicom takmičenja. Kad bude došlo na red da se igra polufinale i finale muškog singla i bukvalno će sve ključati.
Sećam se da sam prošle godine ugrabio da odem na čuvenu plažu Sent Kilda najtoplijeg dana na turniru, kada je bilo preko 40 stepeni.
Sada živa >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u temometru neće preći 35 podeok, i to nas kako tipuju, čeka u drugi petak turnira, ali hajde da vidim tog smelog meteorologa koji sme da predvidi nešto duže od par sati kada je reč o vremenu u Melburnu?
“If you don’t like weather in Melbourn, just wait 10 minutes”, kaže lokalna izreka ovde. Ili, ako vam se ne dopada vreme u Melburnu, pričekajte deset minuta. Promena je stvarno zagarantovana.
Ne znam kakve Australijan Open ima veze sa šljakom, ali ona se i to u velikim količinama pojavila pomešana sa kišom odnekud sa neba u sredu uveče i tokom noći u sredu na četvrtak.
Pokušao sam da sa Australijancima razgovaram o toj “prljavoj kiši”, ali ni oni sami nisu bili sigurni odakle je to došlo. Dok sam prelazio most, Jara je bila crvenkasta, a oni najplašljiviji širili su priču o tome da je kapljice kiše zaprljao smog od brojnih požara žirom zemlje, te da je čak sve i toksično. Srećom, ubrzo je stigao demanti.
“Imali smo aktivne peščane oluje u severnim oblastima Viktorije. Deo te prašine pokupio je front koji je nadolazio sa druge strane, pa je to naneo i u Melburn, ali imali smo kasnije čistu kišu koja je sve to saprala”, objasnio je meteorolog Ričard Klejton.
Mene svi ovi fenomeni koji me zadese na putovanja podsete ne neke davno zaboravljene pesme, pa sam se tako prisetio jednog hita iz 1986. godine. U pitanju je Piter Gebrijel i njegova “Crvena kiša”, koju i sad dok ovo pišem, zviždućem.
“Crvena kiša pada
crvena kiša
crvena kiša pada
sliva se sa mene”
Tako počinje ta pesma, ali crvena kiša je sada prošlost, a nije da sve ove vremenske vratolomije nisu uticale na tenis, igrače, jednostavno ne možeš da se privikneš ni na šta, jer se očas sve promeni. Čas je sparno, čas hladno, odnekud počne ludački da duva, pa se posle 15 minuta smiri, pa udari kiša, eh, kažem, samo još sneg fali usred ovog australijskog leta.
“Melburn čoveče, šta si očekivao”, kaže mi Alfonso, gazda stana u kojem boravim, inače poreklom Italijan, iz Kalabrije.
Naoružao me je velikim crvenim kišobranom (Hvala, Alfi), kada se raširi, to je pečurka za komotno četvoro, tako da sam moj kineski pončo od 3,5 dolara spakovao nazad u futrolu, slaba vajda od njega, rukavi su mu kratki, pa vam ruke posle pljuska i šetnje do stana budu mokre.
Nije važno to što sam od stana do centra grada, tačnije Istočnog dela Melburna i Pulman hotela u četvrtak ujutro bio pokretna reklama – na kišobranu je belim slovima ispisana poruka, “dajte krv”. Ako sam na nečiju savest apelovao, super, drago mi je, ali kišobran me je sačuvao da na susret sa teniskim asovima, sada komentatorima Eurosporta, stignem suv ko barut.
“Zorane, zdravo, kako si?”, sačekala me je sa onim čuvenim osmehom kraj stola sa posluženjem i raznih vrsta mafina, sada mogu sa ponosom da kažem moja koleginica i poznanica, Barbara Šet.
“Hvala Barbara, dobro, nadam se da si i ti”, odgovorio sam joj zadovoljan što mi nije zaboravila ime.
U “Pulmanu” smo zajedno bili svi iz “srpske mafije”, i Vuk i Sale i ja, pojačani sa našom prijateljicom iz Grčke, Viki, pa su nas stavili u grupu sa Švajcarcem Reneom i legendom našeg poziva, Italijanom Ubaldom Skanagatom, ili čovekom koji je Srbima poznat po onom prošlogodišnjem čuvenom australijskom obraćanju Novaku na šampionskoj konferenciji, “not too bad, Novak, not too bad”.
Mi smo na današnjem “kontrolnom zadatku” bili četvrta grupa, ali nema tu onog školskog “prepisivanja”, ovde je sve bilo kao teniska radionica, gorelo je od pitanja za Borisa Bekera, Žistin Enan, Matsa Vilandera i Aleksa Koreču, a šta su nam sve otkrili, čitaćete narednih dana, polagano. Na tenane, što bi se reklo.
Pokušao sam Borisa Bekera da navedem na priču o Novaku i voleju, ali nije se dao, a usput mi je otkrio nešto sasvim drugo i hvala mu na tome, ti uvidi takvih majstora ovog sporta su neprocenjivo blago.
Boris kada priča, kao da igra tenis, maše i forhendom i bekhendom, lice mu se zajapuri od strasti. Takvi su šampioni, a sećam se kada sam ga kao klinac gledao, kako sa Stefanom Edbergom igra one čuvena finala Vimbldona. Navijao sam za Edberga (Borise, izvini, šta da radim), kupio sam sve poteze kao sunđerom, kasnije pokušavao da kopiram sve to kada bih se i sam dohvatio reketa. Dečačke strasti za sportom, nikad neugašene.
Bilo je prijatno slušati i Žistin Enan posle toliko godina, ona u svakom momentu ima šta da kaže, a Mats Vilander je uvek divan sagovornik, kao i Koreča, koji je iznenada našao koji sat kasnije u medija centru, i onako šeretski nam se javio, “momci, zdravo još jednom”.
Danas nije bilo srpskog singla, to nas sve čeka u petak, ostali su još heroji ATP kupa, Novak i Duci, oba u sjajnoj formi i svi verujemo da ćemo ih gledati jednog protiv drugog u osmini finala. Surova strana žreba, jedan bi u tom slučaju morao da završi put, ali njihova australijska priča u januaru 2020. nešto je što će se dugo pamtiti i prepričavati.
Za Novaka, kažem, ne brinem u trećoj epizodi melburnškog mini serijala “Srbi protiv Japanaca” (ovo je zaista treći takav okršaj u tri kola). Može Nišioka da se trudi koliko hoće, zna se ko će dalje.
Zato očekujem da vidim pakao od meča u “Margaret Kort” areni između Dušana Lajovića i Dijega Švarcmana.
Duci u sjajnoj formi, protiv upornog, “nikadsenepredajem” Švarcmana. “Peke” je kao loptica skočica, Dušan će morati da pazi da ga ne preskoči, a ja verujem da neće. Onaj njihov meč iz 2018. ovde i ovaj sada imaju bitnu razliku – Lajović se tada vraćao tenisu posle izvesne pauze, a sada je u gromovitom naletu.
U svakom slučaju, noćobdije i ranoranioci, spremite se za petak, sledi odličan tenis.
.jpg)
