Izvor: Sportski Žurnal, 04.Maj.2011, 00:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Čovek od čelika

Čak i najveći ljubitelji statistike teško bi mogli da nađu procenat onih, sposobnih da se neposredno po ustajanju sa operacionog stola popnu na najvišu stepenicu pobedničkog postolja i to u takmičenju vrhunskog kvaliteta. Jedan od retkih, ako ne i jedini je Danijel Pedrosa.
Vozač, koji je osmog aprila proslavio deceniju takmičenja u Svetskom šampionatu u motociklizmu, već godinama je jedan od prvih favorita za titulu. Posle titule u Klasi do 125 kubika, a potom dve u konkurenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << do 250 kubika, stručnjaci su Pedrosi proricali lepu budućnost u Moto GP. Međutim, sve do sada momak iz predgrađa Barselone, Sabadela, nije uspeo da opravda poverenje.
Osim godina dominacije Valentina Rosija, a potom pojavljivanja Kejsija Stonera i Horhea Lorenca, ono što je gotovo svake sezone Pedrosu udaljavalo od titule bile su teške povrede. Nekako po običaju one su se dešavale tik pred početak sezone, tako da bi Dani, više od pola sezone proveo u rehabilitacionom procesu, a nekoliko pobeda nije bilo dovoljno za neko ozbiljnije ostvarenje. Najbliži tituli, dugogodišnji vozač Honde i naslednik Valentina Rosija u ekipi Repsol, bio je prošle sezone. Odličnim vožnjama u drugoj polovini šampionata približio se Horheu Lorencu jako blizu, ali ponovo nije uspeo da se upusti u ozbiljniju trku za titulu, pogađate, zbog povrede.
Tokom treninga u Maleziji, Dani je doživeo težak pad, pri tome polomio levu ključnu kost što ga je odvojilo od titule, uz nadu da bi ove godine konačno moglo da bude ono pravo. Ipak, prva trka u Kataru vratila je stare probleme i bolove, a tek posle medicinskih pregleda utvrđena je prava priroda problema. Naime, titanijumska pločica, koja je ugrađena kako bi fiksirala polomljenu kost, vršila je pritisak na subklavijalnu arteriju, što je uzrokovalo nesnosne bolove. Posle drugog mesta u Herezu, Pedrosa je otišao na operaciju, problem je otklonjen i posle samo tri nedelje oporavka vratio se na stazu i tu napravio nešto nesvakidašnje.
Na stazi na kojoj je tokom deset godina karijere imao samo jednio drugo mesto, Pedrosa je odlično krenuo, sve vreme trke držao korak sa Horheom Lorencom, koga je tri kruga pre kraja pretekao i prvi prošao kroz cilj, beležeći tako prvi trijumf u sezoni, ukupno 36. u karijeri.
– Presrećan sam zbog pobede, ali još više sam srećan zbog mog stanja. Odlično se osećam i izgleda da je jedna operacija konačno bila uspešna. Sve vreme sam pokušavao da odmorim ruku, posebno posle grčeva, koje sam osetio na polovini trke – objasnio je Pedrosa.
Uprkos bolovima i činjenici da je tokom cele trke zaostajao za Lorencom, Pedrosa je uspeo da u finišu smogne snage da napadne velikog rivala, pretekne ga i zabeleži prvi trijumf u sezoni.
– Sve vreme sam vozio iza Lorenca, čekajući da se umorim i da ruka počne da mi trene. Ali srećom, kako se trka bližila kraju uvideo sam da od toga nema ništa. Zbog toga sam odlučio da pritisnem gas i pokušam da obiđem Lorenca, koji je na ovoj stazi uvek fantastičan. Na kraju, pokušaj mi je uspeo i presrećan sam zbog toga. Ovo je moja prva pobeda u Eštorilu, zbog čega bih želeo da iskažem veliku zahvalnost lekarima, fizioterapeutima i treneru, koji uspeli da me za kratko vreme vrate iz mrtvih i omoguće mi pobedu – zaključio je Danijel Pedrosa.




Vikend za pamćenje


Osim pobede Danijela Pedrose, ono zbog čega će ova trka dugo ostati u lepom sećanju ljudi iz Repsol Honde su plasmani preostala dva vozača. Jedina ekipa sa čak tri vozača, u Portugaliji je na pobedničkom postolju imala dva, a među četvoricom najboljih tri predstavnika. Iako se pribojavao trke na ovoj stazi, Kejsi Stoner je na kraju uspeo da odveze jednu od najboljih trka i stigne do trećeg mesta, što se obzirom na sve okolnosti može smatrati uspehom.
– Odlično smo startovali, obzirom da je Pedrosa krenuo napred, dok sam ja ostao tik iza njega da se za treće mesto borim sa Simonćelijem. Međutim, ovaj je ispao već u četvrtoj krivini, tako da sam ostao usamljen na trećem mestu. Priznajem da sam pokušavao da se priključim vodećem dvojcu, ali uvideo sam mnoge probleme sa motociklom, tako da nisam želeo da rizikujem. U jednom trenutku sam čak poželeo da se vratim u boks, ali predomislio sam se i pametnom vožnjom u finišu uspeo da sačuvam treće mesto – istakao je Stoner.
Iako je ostao bez plasmana na pobedničko postolje, Andrea Doviciozo se pobrinuo za najuzbudljiviji trenutak trke. Sve vreme vodeći borbu sa Valentinom Rosijem, Doviciozo je u poslednjem krugu pretekao Doktora i stigao do četvrtog mesta.
– Sve vreme sam vozio odlično, ali je Rosi bio za dlaku bolji od mene, što mu je pomoglo da održi prednost. U poslednjem krugu sam odlučio da ga napadnem. Prvo sam pokušao u krivini sa unutrašnje strane, ali je Doktor „zatvorio vrata“, tako da mi nije preostalo ništa drugo, već da pokušam na izlasku iz krivine, što mi je i pošlo za rukom – objasnio je Doviciozo.

Nastavak na Sportski Žurnal...