Izvor: B92, 02.Jul.2019, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čistilište
Vimbldon je raj, nikako Danteov pakao, ali mnogi igrači bi ove godine, već posle prvog kola mogli da kažu da su prošli kroz jedan od krugova.
Možda je bolje reći da su prva dva dana na Grend slemu čistilište, da treba proći kroz to najgušće rešeto, jer su mečevi na sve strane, forma tek u usponu, a pobeda gladni protivnici večito vrebaju.
Možda to sada deluje tako iz perspektive oni koji će, ako slučajno ne žele da igraju „počasno“ u dublu, morati >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na pakovanje kofera, koji ostaje prazan, bez trofeja.
To se pre svega odnosi na tu mlađanu gardu tipa Aleksander Zverev, Stefanos Cicipas, pa i Dominik Tim, koji se još jednom uverio kako trava Londona nije šljaka Pariza, da se uspeh ne nasleđuje i da morate biti versatilni kada je igra u pitanju, spremni da se prilagodite na svaku podlogu i odigrate jednako kvalitetno.
Brojke su brojke i ta opšta mesta u izveštajima ne govore više od faktičkih podataka ko je pobednik, ko je prošao dalje. Tu nema mesta za emocije, doživljaje, lične doživljaje svakog od igrača. Otuda su prva dva dana najveće ludilo, jer ih najviše i otp
Niko ne voli kada izgubi već u prvom kolu, a posebno ako je favorit i nosilac. Ali Vimbldon je pravo mesto za takve stvari, za šokove.
Gledao sam danas najviše u lica igrača i njihove emotivne doživljaje mečeva koje su tek završili. Bes Filipa Krajinovića, onaj hladan ukočen pogled koji odaje da sebi nikako ne može da oprosti toliko propuštenih prilika.
Ili lice Garbinje Muguruze koja je pre dve godine ovde dohvatila zvezde trijumfom nad Venus Vilijams u velikom finalu, da bi danas sve njene nade bile polomljene kao krčag posle poraza od Brazilke Beatris Adad Maija.
Dominik Tim? To i nije iznenađenje, ako mene pitate. Posebno kada je sa druge strane igrač topovskog servisa, kao što je Sem Kveri koji je, setite se, pre nekoliko godina, odavde kući poslao i Novaka Đokovića. Tima je koštalo to što je sve karte bacio na šljaku, na Pariz.
„Volim da igram na travi. Voleo bih da sam više postigao ovde, dobro sam igrao ranije. Ali kada dođete do finala Rolan Garosa, nađete se u problemu za Vimbldon“, kaže Tim koji je rekao da će mu ovo biti dragoceno iskustvo.
Dobro, a šta ćemo sa blistavim osmesima recimo Ivane Jorović, čiji je osmeh prosto ozračio pozitivno malu pres salu podno Medija centra? Ili Džoane Konte, koja je jedna od miljenica ovdašnje publike i koja je imala tu čast da je danas, makar nakratko, u prolazu pogleda lično i princeza Kejt Midlton! Mnogo je lepo videti ta srećom ispunjena lica.
Da, o Kejt se danas pričalo ovde, pojavila se u neočekivanom obilasku kompleksa, izazvala je pravo ludilo kod obezbeđenja koje je moralo da nađe način da je zaštiti od svih koji su želeli da je vide, da je fotografišu.
I dobro, tu su i oni „loši momci“ svetskog tenisa. I njihov bos. Znate na koga mislim. Kirijos. Momak u svom fazonu, sasvim siguran da je uvek u pravu da je to što čini „njegov način“.
„Hmm, nisam siguran da bismo Rafa i ja otišli zajedno u Dog & Foks na pivo. Ne poznajem ga uopšte“.
Ili, kako vam zvuči ovo:
„Ako bokser spusti gard u borbi, da li to znači da se ne trudi? Da ili ne? Šta je to? Je li to znači da ne pokušava? Moga bi biti taktika, zar ne?, dao se Australijanac u i filozofiju.
Ali takav je Nik, jednostavno, prihvatite ga takvog ili ne.
Ono što se na njegovom licu moglo pročitati je ta neka vrsta garda koji je imao, kao da je neka vrsta lovine pred novinarima, željnim senzacije. Ali drskost i oporost u rečima, nije izgubio.
„Zar ja treba da vas informišen šta je Toni Nadal pričao za mene? Ne, to nije moj posao“, replicirao je Kirijos jednom novinaru.
A na terenu, pravi „tasmanijski“ đavolak. Ne može bez rasprave sa sudijom, pa to ti je!
U redu, ali šta ćemo sa kolektivnim emocijama? Možete li zamisliti kakav hladan tuš je bio za sve početni set u meču između miljenika publike, Rodžera Federera i Južnoafrikanca Lojda Herisa? Kao da su svi progutali knedlu dok su gledali kako Lojd ne brenuje što je sa druge strane osmostruki šampion turnira. I dlanom o dlan – ode Rodžeru set!
Neka sumorna, otužna tišina, kao da su se svi pitali, ’pa neće valjda’? Neće. Lojd je mogao da postane lord, ali nije. Rodžer je iskusan, hladan, bez panike, deluje kao ohlađen „Pims“, koji je ovde jedno od omiljenih pića. Zbrzio je Herisa u naredna tri seta i eto, ništa od šoka nad šokovima, ništa od sedmog kruga pakla za starog šampiona.
Dobro, to što Federer „kašljuca“ u 38. je i razumljivo, ali Rafa Nadal je onda samo „štucnuo“ protiv Japanca Sugite dozvolivši brejk na početku. Sada ide na Kirijosa. I Rafino, smrknuto lice, čak i kad pobedi, te odgovor koji se uvek završi onim kontrapitanjem „no?“ Kao da želi da podvuče novinarima – čik probajte da me mučite tim pitanjima o Niku!
„Moje misli su jasne, zar ne? Igram protiv top igrača, veoma opasnog kada želi da igra tenis. Proptiv najboljih, on želi da igra. Kada se to desi, veoma je opasan. Naravno, za drugo kolo je super težak meč. To znam. Moram biti na 100 odsto da ga pobedim. Boriću se“, rekao je Španac koji je usput potkačio protivnika za to „kad mu se igra i ne igra“.
I to je to, a Novak? On se lepo danas zabavljao na treningu u Orangi parku, sve sa članovima svog tima, te Jankom Tipsarevićem i Goranom Ivaniševićem.
Lepo smo se danas ispričali sa Goranom, kao i uvek bio je voljan da odgovara na pitanja.
“Ljudi potcenjuju važnost te atmosfere u timu, a te neke sitne gluposti i zezanja mogu da te opuste, verujte, to može da donese i pobedu na Grend slemu”, priča Ivanišević iz svog bogatog iskustva.
Spoj vimbldonskih šampiona ne može biti loš. Videlo smo to sa Novakom i Bekerom, evo sada imamo Novaka i Ivaniševića. Da, bio je tu i Agasi, ali u drugim okolnostima, kako je i sam Đoković to ponovio ovde u Londonu.
I tako, Vimbldon je zbir sreće i tuge, ushićenja i zasićenja, pobeda i poraza, osmeha i ljutnje. Vimbldon je sve to zajedno. Taj oblak emocija koji je tako gust i tako veličanstven.
Dobro je biti pod njim i osetiti svu tu čar. Videćemo ko će u onoj drugoj nedelji, u finišu, posle svega izaći sa štitom ili na njemu. Tada se dele lovorike, sad je još rano.
