Izvor: Blic, 18.Feb.2004, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ćirković brži od štoperice
Ćirković brži od štoperice
U opisu umeća modernog fudbalera, jurišnika za loptom u 21. veku, između ostalih, moraju da stoje i sledeće stavke: fizički spreman, tehnički i taktički potkovan, univerzalan i brz. Brz u svakom pogledu, ne samo na štoperici.
Pojam brzine u industrijskom fudbalu dobio je sasvim novu dimenziju. Nije više dovoljno imati samo brze noge da bi se postalo igrač visoke klase, sada evropski pogledi na razvoj fudbalske igre zadiru duboko >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pod kožu igranja s loptom, koje će biti na sceni narednih decenija. A opet je u osnovi - brzina.Kada je reč o Srbiji i Crnoj Gori, stvari ne idu očekivanim tokom. Stručnjaci tvrde da i dalje kaskamo za svetom i da je to jedan od razloga zašto nema boljih rezultata na međunarodnoj, kako klupskoj, tako i reprezentativnoj pozornici.
Za fudbalera Partizana MILIVOJA ĆIRKOVIĆA kažu da je brz kao metak. Desni spoljni s turbo motorima, teško ga je stići kad krene u trk ka šesnaestercu protivnika. Naravno, nije Ćirković jedini kojeg je priroda obdarila brzinom, ali je svakako upečatljivo njegovo razmišljanje o tom elementu igre u današnjem fudbalu.
- Nekad je fudbal bio više zabava, dribling, potez. Danas je to težak posao, ispunjen raznovrsnim zadacima, a brzina je nešto bez čega se više moderna igra ne može zamisliti. Ja, recimo, nemam veliku startnu brzinu, ali zato imam snage za veći broj dužih sprintanja od 80 do 100 metara, što je za poziciju na kojoj igram veoma važno. Napadači, opet, drugačije ispoljavaju svoju brzinu. Njima je potrebno da budu brzi na malom prostoru, na 30-40 metara, dok je za vezne igrače bitno da dosta trče i pokrivaju teren. Svaki zadatak je zahtevan i traži veliku spremnost - kaže Ćirković.
Pre nekoliko sezona dok je nosio dres Milicionara, u kopačkama je trčao 100 metara za 11,04. Fenomenalan rezultat.
- Mislim da i sada mogu oko tih 11 sekundi da istrčim. Nije tačno da naši fudbaleri nisu obdareni brzinom. Ne znam kako je u drugim klubovima, ali je meni u Partizanu velika konkurencija Nenad Mišković, doduše, on je startniji, a moja atletska disciplina pre bi bila 400 metara, takozvani produženi sprint - kaže Ćirković.
Desni spoljni Partizana u svetu vidi mnogo takvih igrača. Pre svih Roberto Karlos.
- On ima skoro istu ulogu u timu. Može da ponovi sprinteve po boku nebrojeno puta, a da se na njemu ne vide znaci umora. Kafu iz Milana je sličan, dok je kod špiceva, kao što je Ronaldo, bitnija eksplozivnost. On to sjajno demonstrira, jer je u stanju da na malom prostoru napravi prednost od četiri do pet koraka, što mu stvara priliku za gol. Brzina jeste važna, svaku grešku možeš da ispraviš ako si brz, ali nije samo to dovoljno za uspeh. Treba sve spojiti. Počevši od taktike, brzine odigravanja, pa tek onda dolazi na red individualna brzina - smatra Ćirković.
U Crvenoj zvezdi slična svojstva ima i Dragan Bogavac. Gledano iz stručnog ugla, na primer SLAVOLJUBA MUSLINA, evolucija fudbala u 21. veku upravo ima uporište u brzini. Više u glavi nego u nogama.
- Mnoge stvari koje su bitne mi sporo prihvatamo. Problem je u načinu rada i selektiranju mladih igrača. Danas se sve svodi na misaonu brzinu i količinu sprinteva u jednoj utakmici - kaže trener Crvene zvezde Slavoljub Muslin.
Iskustvo stečeno u Francuskoj, koja se može pohvaliti najbržim igračima (tipičan primer je Tjeri Anri), Muslin nastoji da primeni u Crvenoj zvezdi. Vidljivo je da stalno zahteva tečnu igru, sa što manje dodira, sa brzim rešenjima i nervira se kad tako ne ide.
- Osnovni uzrok našeg zaostajanja za vodećim zemljama u tom smislu je što ne vidim želju da se ti trendovi prate. Ovde se godinama više polagalo na talenat nego na rad sa igračima, mada je normalno da je brzina jedan od elemenata koji ne mogu da se mnogo poprave radom. Danas je važno brzo misliti na terenu i brzo odigravati, jer je prostora sve manje - kaže Muslin.
DRAGOMIR OKUKA je u Poljskoj video mnogo toga, možda su baš oni sjajan primer kako se jedna zemlja, koja ne pripada fudbalskom zapadu, može brzo prilagoditi savremenim shvatanjima.
- Pogrešno je misliti da je brz igrač veliki igrač. Brzina mišljenja jednog Zidana kada traži rešenje i nalazi ga za par sekundi je mnogo vrednija. Brzo razmišljati i brzo odigravati, to je sada važno. Ko je najbolji u tom elementu, taj postiže rezultate. Opet, da bi se tako igralo, osnova je savršena tehnika. Zato Real i jeste jak, jer ima tim koji spaja sve te elemente. U poslednjih 12 godina kod nas se izgubilo mnogo toga, naročito u radu s mladim igračima od 10. do 18. godine, i to na tehničkom planu, a to nas košta. Srećom, imamo i dobrih primera da možemo stvoriti igrače koji su spremni da odgovore u modernom fudbalu, poput Ljuboje, Boškovića, Saše Ilića, Krstajića, Miloševića, ali njih je sve manje - kaže Okuka.
Hoće li naši treneri biti brži i spremniji da savremene tokove fudbala skrenu i na naše terene, pokazaće vreme. Merilo će, kao i uvek, biti izraženo jedinom fudbalskom vrednošću, trofejima i rezultatima. Z. Kecman
