Izvor: Blic, 25.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Centri od zlata!
Centri od zlata!
Povratkom Željka Rebrače i dolaskom debitanta Darka Miličića stekao se utisak da naša reprezentacija odavno nije imala ovako jaku centarsku liniju kao pred Evropsko prvenstvo. Pored dvojice navedenih ne bi trebalo da zaboravimo Dejana Tomaševića, Predraga Drobnjaka i Nenada Krstića koga smo pronašli na Zlatiboru gde se zagreva pred 1. avgust i početak priprema.
- Da, sada imamo NBA centre. Uživao sam radeći sa Drobnjakom i Tomaševićem, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << a sada imam priliku da treniram pored jednog Željka Rebrače koji je legenda među centrima. Tu je i Darko Miličić, koji, sticajem okolnosti, nije dobio priliku u Detroitu. Mislim da za centre ne bi trebalo da brinemo i da ćemo odraditi naš deo posla. Problem je, možda, što smo svi naučili da vežbamo jednom dnevno a sada nas čekaju dva treninga, plus dvonedeljne pripreme na planini. Ma, izdržaćemo mi. Krupni smo i visoki - rekao je centar plavih i Nju Džersija, Nenad Krstić. Kakva je situacija sa povređenom rukom?
- Dobro je, dobro. Da kucnem u drvo. Bio sam na pregledu i lekari su mi savetovali da štedim ruku jer je palac još slab. Mogu da igram, ništa me ne boli. Samo... Moram da je pazim. Nadam se da će i saigrači imati razumevanje prema meni. Stojaković ne dolazi?
- Peđino neigranje je veliki minus koji ćemo teško nadoknaditi. Međutim, sa druge strane, situacija oko reprezentacije se sada smirila. Više se ne priča o pojedincima, već samo o timu i mislim da je to jako dobro. Voleo bih da je Peđa tu, sa nama. Ali, šta sada možemo da uradimo? Lepo je što su ovde, sa nama, iskusni borci Rebrača, Bodiroga, Tomašević... Da ne nabrajam više.
Ostale reprezentacije su, takođe, poprilično oslabljene?
- Španci bez Gasola nisu ekipa za prvo mesto. Čitam da za Litvaniju neće igrati Šarunas Jasikevičijus, a možda ni Ilgauskas. Kondicioni trener iz Nju Džersija je sada u italijanskoj reprezentaciji i rekao mi je da ni 'azuri' nisu nešto posebno zadovoljni. Mislim da za medalje konkuriše sedam ili osam reprezentacija i da lako može da se dogodi da budeš prvi ili, recimo, šesti. Da li ste možda pomislili da otkažete selektoru zbog povrede ruke?
- Prošle godine sam polomio ruku, ali sam otišao na Olimpijadu. Na žalost, slična stvar mi se dogodila i ove sezone. Nikada, stvarno nikada, nisam ni pomislio da otkažem selektoru zbog povrede. Reprezentacija je moj san. Razumete? Kako mogu da se povučem i ostavim saigrače na cedilu? Ne kažem da oni ne mogu bez mene, ali ja želim da igram. Hoću da igram. Da li možeš da obećaš medalju?
- Ne. Ne zato što ne verujem u nas. Jednostavno, ni pripreme nisu počele i još je rano da se bavim prognozama. Ko zna šta sve ružno može da se dogodi? Jedno je jasno, moramo da igramo na zlatnu medalju. Odgovornost ne smemo da izbegnemo. Igrao sam pred deset hiljada ljudi u 'Pioniru', a sada me očekuje duplo više u 'Beogradskoj areni'. Naježim se odmah, čim pomislim. Igrao sam ja i pred 25 hiljada ljudi u Americi, ali nije to, to. Tamo nema 'ludog' navijanja - dodao je Nenad Krstić. A. Pijevac
