Izvor: Blic, 25.Jul.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čavić i Tepavčević za renesansu plivanja
Čavić i Tepavčević za renesansu plivanja
Plivanje i gimnastika su, uz atletiku, ključni bazični sportovi, pa im se u svetu pridaje izuzetan značaj. Na prostoru srpsko - crnogorske državne zajednice oni spadaju u grupi marginalizovanih sportova, kojima se, zbog nedostatka takmičarskih međunarodnih uspeha i šireg medijskog interesovanja, pruža verbalna ali ne i finansijska podrška. Najnoviji uspesi naših plivača Mladena Tepavčevića i Milorada Čavića, koji su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << plasirali među osam finalista na Svetskom prvenstvu u Barseloni, bude nadu da bi i na tom planu moglo doći do pozitivnih promena.
Po mišljenju Nenada Miloša, vršioca dužnosti saveznog kapitena plivačke reprezentacije SCG i generalnog sekretara Saveza, ključno je pitanje da li država ima interes da svojim akcijama pomogne bazične sportove.
- Ukoliko ga zaista ima onda bi ona, uz punu pomoć ovih saveza, mogla da stvori uslove za našu medijsku afirmaciju i stvaranje šire finasijske osnove. U situaciji kad bazeni postaju finasijski samostalni, a samim tim i skupi za plivanje, morali bi da postoje zajednički interesi njihovih vlasnika i klubova o formiranju plivačkih škola, kao osnova za razvoj ovog sporta ali i finansijskog postojanja oba zainteresovana partnera - smatra Miloš.
On se ne slaže sa tezama, kojima se osporava talenat naših takmičara u individualnim sportovima.
- Talenti, kada govorimo o plivanju, nesumnjivo postoje ali je problem u nedostaku profesionalne oganizacije koja bi pratila njihove individualne mogućnosti. Ja sam trenirajući Mladena Tepavčevića, uspeo da za godinu dana od prosečnog stvorim vrhunskog evropskog plivača. Taj vrhunski internacionalac prinuđen je, međutim, da na 'Tašmajdanu' trenira po širini bazena od 20 metara, što se može porediti sa situacijom u kojoj bi naši najbolji košarkaški klubovi, morali da stalno vežbaju u školskim dvoranama, a igraju prvenstvene mečeve u njihovim sadašnjim dvoranama - objašnjava Miloš.
Dejan Madić, predsednik Gimnastičkog saveza Srbije, inače profesor Fakulteta za fizičku kulturu u Novom Sadu, tvrdi da rezultatski uspesi ne mogu biti ključno merilo za vrednovanje značaja ovog sporta.
- Gimanstika ima izuzetan značaj, ne samo zato što služi kao priprema za druge sportove, već i zbog činjenice da obezbeđuje pravilan biološki razvoj, kako za predškolsku, tako i mlađu školsku decu, najosetljivijeg uzrasta od 10, 11 godina starosti. Ukoliko želimo da imamo zdravu populaciju gimnastiku moramo vratiti u osnovne škole i predškolske ustanove, gde bi trebalo forsirati različite oblike vežbi na spravama - naglašava Madić.
Prvi čovek srpske gimnastičke organizacije ne zanemaruje, naravno, ni takmičarski aspekt ovog bazičnog sporta.
- Želimo da ostvarimo dobre rezultate ali na prirodan način, bez dopinga i maltretiranja dece. U poslednje dve godine država je učinila pozitivan pomak u finansiranju gimnastike, mada naš budžet i dalje spada u skromne. Koristimo ga za kupovinu sprava na kojima se takmičimo na međunarodnoj sceni, poput konja za preskoke i dvovisinski razboj za žene. Problem predstavlja stručni kadar jer su klupski treneri briga lokalnih sredina, dok u Savezu nemamo ni jednog profesionalca - objašnjava Madić.
Da su mnogi dečaci i devojčice, ne samo zainteresovani za bavljenje bazičnim sportovima, već i vrlo talentovani, potvrđuje priča Miroljuba Musurovića, nastavnika OŠ 'Svetozar Miletić' iz Zemuna, čiji su učenici osvajali prva mesta na 'Krosu Politike', odnosno atletskim prvenstvima Beograda i Srbije.
- Deca vole fudbal, košarku, odbojku ali isto tako žele da trče i bave se gimnastikom. Problem je, međutim, u tome što nema razumevanja odgovornih. Oprema je zastrela i uglavnom neispravna, pa je tako gimnastika faktički izašla iz škola iako se nalazi u nastavnom planu i programu. Više od 50 odsto škola ima neuslovne fiskulturne sale, dok su dvorišta neograđena i često puna posetilaca kojima tamo nije mesto. Ni jedna škola nema atletsku stazu, a jamu za preskok retko koja - objašnjava Musurović probleme sa kojima se bazični sportovi susreću. K. Besarović Veština i vaspitanje
Plivanje je izuzetno značajno za zdravlje ljudi jer aktivira većinu mišića tela, poboljšava rad srca i pluća, a korisno je i za rešavanje problema viška kilograma, nedostatka kondicije, artitisa. Stari Grci su mu pridavali izuzetnu pažnju kao delu opšteg vaspitanja, dok su ga Rimljani smatrali vojničkom veštinom. Prvo plivačko društvo je osnovano 1796. u švedskoj Upasali, a 100 godina kasnije našlo se na programu prvih Olimpijskih igara u Atini, kada su održana takmičenja u disciplinama 100 i 1.500 metara slobodno u muškoj konkurenciji.
