Izvor: Sportski Žurnal, 19.Dec.2013, 12:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ČELINDŽ: Zašto Beker i zašto sada?

Piše: Vojin Veličković
Vest da je Đoković izabrao Bekera za glavnog trenera nije još ni obigrala pun krug oko planete, a već je za njom krenulo pitanje – zašto Boris i zašto sada?
Naravno, osim Srbina i Nemca, članova stručnog štaba broja 2 i još poneke osobe na celoj kugli zemaljskoj, svi ostali se pitaju zašto je izbor pao na Nemca i zašto baš sada.
Niko verovatno ne misli da je to loš potez, ali spajanje ovakve dve mega ličnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << mora da izazove interesovanje tektonskih razmera.
Ali krenimo redom. Osim šest gren slem titula, Novaka i Borisa malo toga još spaja. I kao ličnosti i kao igrači različiti su kao nebo i zemlja.
Beker je bio jedan od glavnih izdanaka boemskog tenisa – u to vreme najveći asovi su se nadmetali u osvajanju i lepih trofeja i još lepših žena. Danas su najveći šampioni u dugogodišnjim vezama, u braku ili pred brakom.
Dok Beker za sobom ima bezbroj afera, Đoković je za narednu godinu već zakazao venčanje. Boris je bio rodonačelnik brze igre – zvali su ga Bum-bum Beker zbog topovskog servisa, kakav ranije niko nije imao.
Nemcu je na ruku išla nova tehnologija reketa koja je omogućavala veću brzinu loptice. Sa njim je praktično počela era dominacije servisa. Bio je sjajan i na mreži, zato i jeste osvajao tri puta Vimbldon.
Đokovićev stil je drugačiji, on razara sa osnovne linije. Noletov servis je pouzdan, ali nije ubitačan. Na mrežu ne ide preterano često, mada je u ovoj godini znatno popravio ovaj udarac.
Zašto onda Boris? Može se naslutiti nekoliko mogućih odgovora. Prvi, zato što je Novak rešio da popravi igru na mreži kako bi skratio poene i obogatio arsenal oružja protiv Nadala.
Bik sa Majorke je veoma opasan u maratonima, pa je možda bolje probati opciju skraćenja i poena i mečeva.
Drugo, Nemac je bio fenomenalno otporan na pritiske. Teško je zamisliti veću psihološku snagu od one kojom je on prvo osvojio Vimbldon a onda ga i odbranio. Godinu dana između trijumfa 1985. i 1986. bio je izložen neviđenoj torturi medija, preko noći je postao globalna mega zvezda, ali ga to nije sprečilo da ponovo trijumfuje.
Možda bi u tom segmentu Boris najviše mogao da pomogne Novaku, jer je Srbin nekoliko poslednjih gren slemova izgubio iako je bio favorit – pogotovo u Vimbldonu. Kako se nositi sa bremenom pritiska velikih očekivanja – to je pitanje za nemački mentalitet.
Treći razlog bi mogao da bude primer Endija Marija. Otkako je Britanac angažovao Ivana Lendla, totalno je preokrenuo karijeru, i to najviše na račun Đokovića – savladao ga je u finalima oba osvojena gren slema, prošle godine na Flašingu i letos u Vimbldonu.
Beker i Lendl su bili veliki rivali u svoje vreme, možda je Nole smislio da na ovaj način parira Škotu koji ga je u poslednjih godinu dana stigao a na momente i nadmašio.
Kombinacija je mnogo, ali jedno je sigurno, Beker neće biti od koristi u osvajanju najvećeg trofeja koji nedostaje u Đokovićevoj riznici – Rolan Garosa. Jer, neverovatno, ali istinito, Boris nikad nije osvojio nijedan turnir na šljaci.

Nastavak na Sportski Žurnal...