Izvor: Politika, 28.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisanje iz istorije
Atletski i olimpijski godišnjaci i statistike objavljivani posle 1. septembra 2000. godine više ne važe. U novima više neće biti imena Merion Džons. Kao da nije postojala, trčala i pobeđivala. Ipak, ovde nije reč o falsifikovanju istorije, kao što je to slučaj posle mnogih političkih prevrata, već o kazni koju je najboljoj američkoj atletičarki u poslednjoj deceniji izrekla Međunarodna asocijacija atletskih federacija (IAAF).
Ustvari Džonsova više nema pravo na tu titulu. Zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dopinga ostala je bez sijaset medalja, pobeda i sjajnih rezultata na američkim i međunarodnim takmičenjima, tačnije poništen ja svaki njen rezultat od 1. septembra 2000. u svim trkama na 100, 200 i 400 m, u štafeti 4 h 100 i 4 h 400 metara i njen svaki skok udalj.
Savet IAAF je odlučio da dvogodišnja zabrana takmičenja za Merion Džons počne da teče od 8. oktobra ove godine, ali jasno je to kraj jedne kontroverzne karijere provedene u znaku velikih uspeha i pod senkom dopinga.
Mnogi su se iznenadili što Džonsova nije kažnjena doživotnom zabranom bavljenja atletikom, ali iako se još od 2000. godine nalazila u mnogim doping skandalima, bilo da je bila direktno optužena ili osumnjičena, bilo da su njeni životni pratioci (Si Džej Hanter i Tim Montgomeri) osuđeni zbog korišćenja dopinga, ona ni na jednom testu nije bila pozitivna. Ali, život pod velikim pritiskom ni Merion Džons nije mogla da izdrži večito. Slomila se...
Nedavno pred sudom priznala je da je 2003. godine lagala federalne inspektore tvrdeći da nikada nije koristila doping i tu nije stala.. Kao i mnogi drugi pre nje (na primer Kanađaninom Ben Džonson) priznala i ono što nije traženo od nje. Priznala je da je od 1. septembra 2000. godine počela da koristi "čist", odnosno sintetički steroid THG čije postojanje do 2003. nije bilo poznato i koji se zbog toga nije mogao da detektuje na anti-doping analizama.
Merion Džons, nazvana "američkom dragom" pošto je u Sidneju 2000. postala prva atletičarka koja je na jednim Igrama osvojila pet medalja (to nije pošlo za rukom ni nijednom atletičaru), već je vratila Olimpijskom komitetu SAD nezasluženo osvojene zlatne olimpijske medalje iz Sidneja 2000. godine na 100, 200 i 4 h 400 metara i bronzane u skoku udalj i u štafeti 4 h 100 metara, a to će zbog nje morati da učine i američke atletičarke koje su zajedno sa njom trčale u štafetama.
Džonsova se briše iz olimpijske istorije, a MOK će morati da ozvaniči naknadnu preraspodelu medalja, međutim to je samo deo problema sa kojim će se suočiti atletski statističari.
Plasmani na svim takmičenjima na kojima je učestvovala Džonsova, kao i svetske rang-liste i liste rekorda u poslednjih šest godina moraju da se menjaju, a Džonsova će, na primer, morati da vrati i trofeje osvojene na svetskim prvenstvima, svetskim kupovima, finalima gran-prija, a kao najveći problem za 32-godišnju Amerikanku mogla bi da predstavlja odluka IAAF da ona mora da vrati i sve novčane nagrade osvojene na velikim takmičenjima u organizaciji IAAF.
Prva računica pokazuje da Džonsova duguje IAAF, odnosno drugim atletičarkama koje su ostale bez nagrade ili dobili manju sumu novca zato što je ona pobeđivala uz pomoć dopinga, oko 700.000 dolara.
To će za bivšu šampionku, koja je još 2003. godine, kada je prvi put povezana sa istragom koja se vodila protiv laboratorije "BALKO", ostala bez unosnih sponzorskih ugovora, veliki problem. Iako nije zvanično proglasila bankrot pre par me4seci priznala je da nema sredstava za život.
U ovom trenutku se još ne zna da li će Džonsova morati bezuslovno da vrati ovaj novac, ili samo ako želi da se ponovo takmiči kada joj 7. oktobra 2009. istekne dvogodišnja kazna. Budući da je još pre mesec dana saopštila da se povlači iz atletike, jasno je da od njenog povratka neće biti ništa...
[objavljeno: ]
