Izvor: Sportski Žurnal, 25.Maj.2013, 19:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Braća Grbić, srpske sportske ikone i pre svega dobri ljudi
Piše: Aleksandar Petrović
Braća Vladimir i Nikola Grbić su u petak primljeni u odbojkašku Kuću slavnih u poljskom gradu Miliču. Zasluženo, nema šta, i to iz mnogo razloga.
O njihovoj igračkoj karijeri izlišno je govoriti. Dovoljno je samo setiti se poteza Vanje Grbića u finalu Olimpijskih igara 2000. godine u Sidneju protiv Rusije.
Braći Grbić nije bilo bitno kako se njihova zemlja zove. Da li je to Jugoslavija, ona stara ili >> Pročitaj celu vest na sajtu Sportski Žurnal << nova, da li Srbija i Crna Gora, da li na kraju samo Srbija.
Svejedno im je bilo koju himnu pevaju, „Hej Sloveni” ili „Bože pravde”. Uvek su izgarali do poslednjeg atoma snage i samo oni znaju šta su sve žrtvovali tokom priprema.
A danas neki sportisti, čak i golobradi odbijaju da igraju za reprezentaciju! Doduše, malo je takvih slučajeva u odbojci, gotovo da ih nema. U ostalim sportovima u izobilju.
Igrao je Vanja na tri kontinenta, pored bogate karijere u Evropi nastupao je i u odbojkaškim zemljama, Brazilu i Japanu. Prvi je Srbin osvajač Skudeta, bio je najbolji igrač Evrope 2000. godine. Osvojio je ukupno 13 medalja u dresu reprezentacije.
U odbojkaškom svetu sva su mu vrata otvorena. Trenutno je potpredsednik Odbojkaškog saveza Srbije. Mnogi odbojkaški radnici rado bi ga videli kao naslednika sadašnjeg predsednika OSS Aleksandra Boričića. To dovoljno govori o tome kakav ugled Vanja ima.
Nikola Grbić je bio uvek uz rame sa bratom. U svojoj kolekciji ima 18 reprezentativnih medalja. Prošle sezone je u 40. godini života ostvario plasman u finale Lige šampiona, koje je izgubio u taj-breku na razliku.
I što je zapanjujuće, još uvek aktivan sportista, i još uvek na vrhunskom nivou. Od reprezentativnog dresa oprostio se u suzama, posle osvojene bronze na Svetskom prvenstvu u Rimu 2010. godine. Tada je imao 37 godina!
Malo je ovde prostora da se pobroje svi njihovi sportski uspesi. Ipak, Vanja i Nikola Grbić su mnogo više od sportskih legendi, ikona srpskog sporta. Oni su pre svega dobri, porodični ljudi.
Slava i novac ih nisu naterali na neki drugi, loš put, onaj kojim brojni sportisti krenu po završetku karijere. Imena braće Grbić nećete naći u rubrici „hronika”. Tekstovi o njima neće biti među najčitanijima, oni se ne pojavljuju u žutoj štampi. Za njih niko neće reći da su bahati i loši ljudi. Naprotiv!
Vanja i njegova supruga Sara, takođe bivša vrhunska sportistkinja, imaju dve prelepe ćerkice, Inu i Unu. Nikola i supruga Stanislava ponosni su roditelji dvojice dečaka, Matije i Miloša.
Tek da se napravi ravnoteža u skladnoj i uspešnoj porodici. Pored brojnih sportskih dostignuća ovo su sigurno njihovi najveći, životni uspesi. Mnogo veći od ulaska u Kuću slavnih.
Vladimir i Nikola su svakako svetli primeri nekim novim klincima koji žele da krenu njihovim putem. Možda i zato što u sportu kojim su se bavili ne kruži tolika količina novca kao u fudbalu i košarci.
A čega smo sve samo ove sezone imali priliku da se nagledamo u ova dva sporta na domaćim terenima… Prošla je slava ova dva naša nekad zlatna sporta. Dokle god je loših ljudi na čelnim funkcijama vodećih klubova. A to će očigledno potrajati.
Nastavak na Sportski Žurnal...
