Izvor: Blic, 03.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bolna neminovnost
Bolna neminovnost
Srpskocrnogorska olimpijska knjiga spala je na dva srebrna slova. Atina je bila poslednja za pojedine naše sportiste, pogotovu u odbojci, košarci i vaterpolu. Smena generacija je neminovnost, a baš to čeka naše reprezentacije u baratanju loptom.
Nema sumnje da će se do narednih Igara u Pekingu 2008, kroz dva velika takmičenja, Evropsko i Svetsko prvenstvo, iskristalisati timovi za Kinu, sa, verujemo, novim talasom asova, koji bi do tada trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da stekne punu afirmaciju.
Od Subotice do Kotora uvek je bilo puno talenata, a naši stručnjaci su nam izneli svoja razmišljanja o tome.
Radmilo Mišović, legenda čačanske košarke i predsednik KK Borac:
- Očekivao sam još manje medalja u Atini. Zašto? Zato što je država ukinula ministarstvo za sport, a to je bila jedina nada za 600.000 aktivnih sportista. To je početak sunovrata. Trebalo je da njihove ingerencije budu mešanje u prljave stvari, koje vladaju po savezima i klubovima. Pošto takav organ nemamo, a država je okrenula leđa, političari i biznismeni su preuzeli stvari u svoje ruke. Oni se slikaju posle svakog uspeha, ubiraju poene, a kad treba da ponude pomoć, onda ih nema. Bolje i ne može da nam bude. Kad je košarka u pitanju, u savezu se odavno vodi borba između crnogorskog i srbijanskog lobija, pa nema zajedničke podrške. Dalje, ne mogu igrači da biraju takmičenje na kojem će igrati a na kojem ne, za to ih treba rigorozno kazniti. Olimpijada je bila jedinstvena šansa da se izvrši smena generacija u svim sportovima. Sa tim novim snagama ponovo bismo se vratili sa dva odličja, jer u Grčkoj nije bio prisutan neki preterani kvalitet. Potreban nam je dobar plan i rad, da se sklone igrači milioneri, koji nemaju motiv u plavom dresu. To je pravi put, pošto nam u svim sportovima dugo igra ista generacija. Ne bih hteo da ispadnem Don Kihot, jer sam večiti borac protiv takvih stvari.
Igor Kolaković, trener odbojkaša podgoričke Budućnosti i pomoćnik Ljubomira Travice u A reprezentaciji:
- Država neadekvatno shvata Olimpijske igre i igranje za državni tim, i ne pruža odgovarajuće uslove za rad. Rapidan je pad interesovanja države posebno za plivače i atletičare, koji apsolutno nemaju pomoć i podršku. Potrebno je napraviti olimpijski program, a pravi primer trebalo bi da nam budu Grci. Svaki njihov osvajač medalje, pa čak i onaj koji je veliko takmičenje završio na petom mestu, biva zbrinut tako što dobije posao u državnim organima. Smena generacija je veliki i bolan udarac za svaki tim, jer se nijedan trofej ne osvaja bez iskusnih igrača. Otežavajuća okolnost je što će naredne godine u Beogradu na Evropskom prvenstvu za odbojkaše biti nekoliko debitanata, koji će imati olakšavajuću okolnost pošto će u ekipi još uvek imati Nikolu Grbića, Gorana Vujevića, Andriju Gerića. Dakle, smena generacija - da, ali ne potpuna.
Dejan Udovičić, trener vaterpolista Partizana:
- Dve osvojene medalje u Atini su previše ako se ima u vidu tretman koji sport ima u našoj državi. Sve počinje od toga da nemamo ministarstvo za sport. Kada se Francuska 1960. iz Rima sa Olimpijade vratila bez zlata, tadašnji predsednik De Gol je naredio totalnu reorganizaciju sporta, od škola, preko univerziteta i klubova do saveza. Tako i kod nas moramo postaviti sistem, organizaciju, finansiranje - koliko budemo ulagali, toliko će nam se u budućnosti vraćati. U protivnom, uslediće pravi brodolom. Za vaterpolo se u Mađarskoj godišnje iz budžeta izdvaja 20-25 puta veća suma nego kod nas. Brojke sve govore, sve je veliki biznis. Više ne možemo da crpimo talente, to nije pravi sistem, država mora da preseče i igračima obezbedi novčanu satisfakciju, kako bi, recimo, do 26. godine ostajali u zemlji. Smena generacija koja sledi nije seča noža, već prirodan proces. To neće biti strašno ako se postavi kako treba, napravi petogodišnji plan za glavna takmičenja, organizuje savez, stručnjaci i stvori vizija. Kod nas je to, ipak, najmanji problem jer je ovde uvek bilo vrhunskih talenata. I. Velimirović
