Izvor: Politika, 07.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bokserski "stari barba"
Boks je život Miroslava Popovića, jednog od četvorice Evropljana u upravi najjače svetske federacije VBC. – Ponosan na šampione
Na ovdašnjim prostorima jedan od najvećih pojedinačnih bokserskih simbola je nesumnjivo dr Miroslav Popović, čije se ime našlo na spisku trenera koji su dobili nacionalno sportsko priznanje i doživotni novčani dodatak za ostvarene rezultate. Kao takmičar imao je prosečne rezultate, ali je zato u svojstvu trenera državnog tima dostigao >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vrh sa više od 200 osvojenih medalja (34 zlatne) na najvećim međunarodnim bokserskim takmičenjima. Među njima je i "bronza" Vukašina Dobrašinovića na Svetskom prvenstvu u Moskvi 1989, zbog koje je i dospeo na "spisak veličanstvenih".
– Odluka sadašnje Vlade Srbije da na ovakav način nagradi zaslužne sportiste i trenere je jedan od njenih najboljih poteza. To će predstavljati veliki stimulans za mlade da se bave sportom i svakako motivaciju da vrhunskim rezultatima obezbede životnu egzistenciju – naglasio je Miroslav Popović.
Boks je bio među najpopularnijim i najuspešnijim sportovima u bivšoj Jugoslaviji. Međutim, pojedini veliki šampioni skoro da su zaboravljeni u poslednje vreme, neki jedva i preživljavaju... Iako je u grupi najsiromašnijih sportova, dobitnici priznanja iz boksa su na poseban način, uobičajenim druženjem i podsećanjem na dane stare slave, obeležili i proslavili novi prijatan trenutak u njihovim životima.
– Boks nije plemenit, nego grub i surov sport. Ali, boksom se bave plemeniti ljudi, što smo i ovom prilikom pokazali – kazao je Popović.
Jugoslavija je nekada u amaterskom (sada se naziva olimpijski) boksu, pored SAD, bivšeg SSSR i Kube, bila među četiri najveće svetske sile, s velikim brojem ringovnih asova. Bilo je to "zlatno doba", za razliku od današnjeg, u kome je bokserski sport sve više marginalizovan.
– Uveren sam da će biti bolje, jer kao i u životu dolazi do uspona i padova. Međutim, nijedan drugi borilački sport nema ni približno lepu budućnost kao boks, koji karakterišu duga tradicija, rasprostranjenost širom sveta i izuzetno jaka konkurencija. Smatram da će ključnu ulogu u oživljavanju boksa u Srbiji odigrati direktor BSS Velizar Đerić, koji jedini ima jasnu viziju kako da krenemo napred – istakao je Popović.
Skoro deceniju i po Miroslav Popović je aktivan u profesionalnom boksu, a jedan je od svega četvorice Evropljana koji je član Borda (Upravni odbor) najjače svetske federacije VBC i njen potpredsednik za oblast Mediterana.
– Boks je moj život. Od boksa sam sve dobio. Kada bih mogao ponovo da se rodim, opet bih bio bokser, ali mnogo bolji. Ostvario sam sve ciljeve. Imao sam čast da se rukujem i razgovaram sa velikim državnicima Arafatom, Mandelom, Menemom, gradonačelnikom Moskve Luškovom, španskim kraljem Huanom Karlosom, princem Tajlanda... Sada kao "stari barba" u svom kafiću na granici Zemuna i Novog Beograda uživam u druženju sa prijateljima, uz neizbežnu bocu kvalitetnog vina. Najveći deo poslova sam na veliko zadovoljstvo prepustio sinu Luki, koji je generalni sekretar Saveza profesionalnog boksa Srbije. Imamo dobre rezultate, a ne krijem da veoma dobro i zarađujemo, jer naši bokseri često gostuju u inostranstvu, najviše u Italiji i Francuskoj. Rado se prisetim i ljudi koji su mi pomogli da uspem u boksu, a to su pokojni Dragan Vukčević i živa legenda Danilo Ivanović.
Miroslav Popović je sredinom prošle godine izabran za predsednika Saveta Sportskog društva Crvena zvezda, što smatra najvećim životnim priznanjem:
– To je najveća počast za mene, iako sam dobio mnoštvo priznanja, pa i Orden zasluga za rad sa zlatnim vencima. Ipak, Zvezda je najveća sportska kompanija u Srbiji i u jugoistočnom delu Evrope. Dobio sam maksimalno moguće poštovanje i obećavam da ću opravdati ukazano poverenje.
Miroslav Popović je posle završenog Fakulteta za fizičku kulturu u Beogradu doktorirao u Sofiji 1999, zahvaljujući dugogodišnjem predsedniku Evropske amaterske bokserske asocijacije Emilu Žečevu i Cvetanu Želaskovu, čuvenom teoretičaru sporta. Prethodno se stručno usavršavao u Kolorado Springsu (SAD), na Univerzitetu Lomonosov u Moskvi i u Sofiji. Počasni je građanin američke države Južne Dakote, a na kraju razgovora za "Politiku" je kazao:
– Uspeo sam zahvaljujući mojim bokserima i šampionima. Da nije bilo njih ne bi bilo ni Miroslava Popovića. Zato se ponosim njima.
-----------------------------------------------------------
Jedan je Dragan Džajić
U plodonosnoj karijeri tokom koje je stekao status prvorazrednog sportskog ambasadora, Miroslav Popović dosta vremena provodi sa sportskim velikanima, poznatim umetnicima, novinarima, pravnicima, političarima...
– Imali smo plejadu sportskih asova, ali jedan je ipak bio iznad svih. Jedan je Dragan Džajić, najveće fudbalsko ime bivše Jugoslavije. Teško je odgovoriti na pitanje ko je bio "najveći među najvećima", a moje opredeljenje za Džajića je možda inspirisano i emocijama prema bliskom prijatelju – rekao je Popović.
Lazar Delić
[objavljeno: 07.04.2007.]
