Izvor: B92, 05.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bogosavljev:"Imamo puno dobrih trenera"
Generalni sekretar Košarkaškog saveza Jugoslavije Predrag Bogosavljev izjavio je da će u toku januara sigurno biti imenovan novi selektor muške seniorske reprezenatacije.
"Imamo jako puno dobrih trenera, pitanje je samo ko će od kvalitetnih prihvatiti da obavi taj posao", izjavio je Bogosavljev u intervjuu agenciji Beta.
Prema njegovoj oceni, Stručni savet je najkompetentnije telo za takvu odluku.
Generalni sekretar KSJ je domaću ligu u muškoj >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << konkurenciji ocenio kao najkvalitetniju od formiranja SR Jugoslavije. On je, međutim, izrazio nezadovoljstvo situacijom sa ženskom košarkom u Jugoslaviji, navodeći da tu finansije predstavlju najveći problem.
Najveći uspeh jugoslovenske košarke u 2002. godini je zlato na Svetskom seniorskom prvenstvu u Indijanapolisu. Da li je Savez zadovoljan ukupnim rezulatatima u toj godini?
Kada smo ušli u 2002. godinu bili smo malo skeptični, jer je 2001. godina bila najuspešnija godina KSJ u njegovoj istoriji. Te godine uzeli smo pet zlatnih medalja što je nezabeleženo u Jugoslaviji u svim sportovima - na EP sa muškom A reprezentacijom, na Univerzijadi, kadeti, pioniri i pionirke.
Na žalost, sa mlađim kategorijam u 2002. nismo ostvarili ono što smo planirali, a mislim da smo najviše rezultatski podbacili kod juniora. To je generacija igrača rođenih 1984. i 1985. godine, sjajna generacija koja sada nosi i neke prvoligaške klubove, a nije uspela da se plasira na juniorsko prvenstvo Evrope, iako je po proceni svih stručnjaka bila kandidat broj jedan za zlato. Sticajem raznih okolnosti, a pre svega zbog toga što su njihove pripreme trajale samo tri dana, oni nisu uspeli.
Specifičan problem koji ima jugoslovenska košarka je što ti mladići nose igru u prvoligaškim timovima, a to niko ne očekuje kada planira kalendar takmičenja i kalendar kvalifikacija, koje su bile u jeku nacionalog prvenstva. Klubovi jednostavno nisu mogli da daju igrače za pripreme juniorske reprezentacije, jer su im bili bitni za rezultat. Ostali timovi su imali između 30 i 60 dana priprema. Rezultatski, to što nisu otišli na EP, bio je najveći neuspeh. Sa druge strane pitanje je šta želimo, jer iz te ekipe imamo dobre igrače, a to je ipak primarni cilj kod mlađih kategorija.
Drugo takmičenje na kome nismo uspeli je EP za mlade. Generacija igrača rođenih 1982. godine je podbacila, a to je ista generacija koja je u Manhajmu osvojila Svetsko prvenstvo, što nije uspela čak ni generacija Vlade Divca. Sada, na EP, izgubili su u četvrtfinalu. To nije bio rezultat na nivou kvaliteta tima. Okolnosti su razne, ali, ipak, i tu imamo izvanredne igrače, počevši od Nenada Krstića.
Jedina mlađa selekcija sa kojom smo napravili rezulat je pionirska, koja je konstantno najbolja. Pionirke su isto dobre, ali su ostale ženske reprezentativne kategorije slabije. Tu postoji problem ženske košarke uopšte, statusa, finasiranja.
Što se seniorske ženske selekcije tiče, rezultat na Svetskom prvenstvu je ispod kvaliteta ekipe. Bilo je mnogo povreda, objektivnih problema, ali na kraju u nekim ključnim trenucima su i lošije odigrale, Ipak, mi nismo nezadovoljni, jer je to bilo takmičenje na kome je trebalo da konoslidujemo tim da bismo se izborili plasman na ovogodišnje EP. Uspeli smo, uz mnogo sreće, da prebrodimo to. U timu je sada dobra atmosfera i sa tom selekcijom imamo šanse i na EP.
Suđenje kod nas bolje nego u Evroligi
Koji su ciljevi KSJ u 2003. godini?
To je godina evropskih prvenstava. Kadeti su se plasirali, dok kadetkinje moraju da prođu još jedan krug kvalifikacija. To je kvalitetna generacija devojčica 1987. godišta. Očekujemo da izbore plasman, kao i dobar rezultat na EP. Juniori i mladi takođe igraju kvalifikacije, i od svih tih selekcija očekujemo plasman.
Seniori i seniorke imaju evropske šampionate, s tim što je za seniorke izuzetno važno da se plasiraju među prve četiri ekipe, jer bi time obezbedile učešće na Olimpijadi 2004. godine u Atini. Seniori su, naravno, obezbedili sve što su mogli, i kod njih nema opterećenja ni rezultatskih zahteva. Naravno, oni uvek idu sa velikim ambicijama. Otvorena pitanja su sastav tima, kao i selektor, a to će biti rešeno u januaru. O ostalim planovima u vezi sa muškom seniorskom reprezenacijom govoriće selektor. Takođe, 2003. godine ponovo će biti organizovan Beogradski turnir, koji nam je važno da održimo, a dobili smo i organizaciju predolimpijskog turnira "Dajamond bol".
Pitanje selektora je najzanimljive za široku javnost u Jugoslaviji. Da li će to biti već afirmisani trener?
Imamo jako puno dobrih trenera, pitanje je samo afiniteta i spremnosti nekih ljudi da žrtvuju svoj godišnji odmor, da uđu u program koji iziskuje velike napore, ko će od kvalitetnih trenera prihvatiti da obavi taj posao. Nema mistifikacije, stvari su proste, a ne postoji kompetentnije telo od Stručnog saveta za procenu šta je dobro za jugoslovennku košarku.
Da li ste zadovolni kvalitetom ligaških takmičenja u Jugoslaviji?
Tu sam subjektivan, ali mislim da je opšti utisak da je sada najjača liga od kada se konstituisala SR Jugoslavija, i da je trend sve kvalitetnije lige nastavljen. Sada smo došli do pet ekipa koje mogu jedna drugu da pobede, a pojavi se i šesta, od koje niko ne očekuje, pa u Beogradu uspe da pobedi šampiona. To je jako dobro za košarku, a izazov je da tako neizvesno takmičenje, puno emocija, bude do kraj regularno. Naš cilj je da izborimo da isključivo sportske komponente odlučuju o tome ko će biti prvi a ko šesti.
Ženska liga i ženski sport su u strahovitim finasijskim problemima. Tu model samofinansiranja iz nekih realnih izvora ne pomaže. Mislim da bi država morala da pronađe neki drugi mehanizam da podrži ženski sport, onako kako se to radi u svetu.
Kako ocenjujete kvalitet suđenja u domaćoj ligi?
Samo je za jednu utakmicu izražena sumnja u ocenu koja je data suđenju. Nijedna druga primedba nije upućenja na račun suđenja. Ne pridajem značaj neformalnim kritikama, jer ukoliko postoje one treba da se iznesu u organizaciji. Na kafanske priče je neozbiljno reagovati. Zvanične informacije i zvanični stavovi me jedino intreresuju. Možemo reći da je suđenje u domaćoj ligi kvalitetnije nego ono koje smo imali prilike da vidimo u Evroligi.
Stranci su nužno zlo
Redefinisanje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore verovatno će uticati i na organizaciju u sporstkim savezima. Da li se u KSJ razgovara o tome?
Do promena će sigurno doći, najmanje imena. A da bismo razmišljali u nekom pravcu, moramo imati pravac. Do sada niko nije razmišljao o sportu. Mi nećemo pokretati promenu sistema, jer to mora doći kao posledica političkih promena. Nemamo potrebe za reorganizacijom, što se sporta tiče. Političko rešenje će verovatno nametnuti neke nužne promene.
Nisam političar i imam isključivo sportsku logiku. Jedino prirodno po toj logici jeste da se teži spajanju, jer da biste stvorili kvalitet morate imati veću bazu. Razvodnjavanjem kvaliteta, usitnjavanjem baze gubite šasnu da budete konkuretni na tržištu, a sportsko tržište je veoma surovo. Mi već imamo malu bazu, i ne znam ni sam kako dolazimo do kvaliteta.
Kako ocenjujete uticaj stranaca na jugoslovenske klubove?
Zavisi o kom strancu je reč. Ako dovedete potrošenog igrača, koji je došao zbog novca, onda je to bomba u ekipi. Ako dovedete stranca koji će da podigne nivo treninga, onda ste pomogli mladim igračima da vide šta je to profesionalizam, dobiće i i naši igrači čak i ako ne igraju. U nekim situacijama je dobro, u nekim loše. Generalno, mislim da je jedan stranac bio nužno zlo, odnosno potreba, jer na nekim pozicijama jednostavno nije bilo igrača.
Dva strana igrača već predstavljaju potencijalnu opasnost, jer dva profesionalca mogu da preuzmu kontrolu igre, kompletno odlučivanje na sebe. Iskustva koja smo imali - igrači do ove sezone nisu apsolutno uticali na igru, odnosno ti igrači nisu bili odlučujući. Sada je malo drugačije. U suštini, pobedio je interes klubova, koji mnogo ulažu u razvoj mladih igrača, ali imaju i želju da na međunarodnom planu budu konkurentni. Predsedništvo KSJ je to prihvatilo, Stručni savet je bio protiv toga. Bićemo pametniji nakon prvenstva. Sve pre toga su pretpostavke.
